Kako za "Novu" ističe predsednik Udruženja potrošača Efektiva, pored loših navika poput pušenja cigareta, postoje neke "sitnice" na koje građani ni ne obraćaju pažnju, ali kada se ti troškovi nagomilaju, može da se stvori "rupa u novčaniku".

Ne pratimo cene u prodavnicama

Kao prvu grešku, Gavrilović navodi kupovinu samo u jednoj prodavnici."Dakle, kupujemo one stvari koje su nam potrebne u jednoj prodavnici, a ne gledamo da li je negde taj isti proizvod jeftiniji", kaže Gavrilović.

Inače, za ovaj "problem" postoji jednostavno rešenje. Postoje sajtovi, poput Cenoteke, koji nude pregled cena istih proizvoda u nekoliko različitih marketa, gde potrošači lako mogu da provere koja je prodavnica najbolji izbor.

Korišćenje e-bankinga

E-banking je opcija koju koristi sve više građana, a koja ima "nevidljive" troškove."Desi se da neko koristi e-banking da bi platio nešto što košta 500 ili 600 dinara, neke sitne račune, ne razmišljajući o tome da će im svaka transakcija biti naplaćena, recimo, 15 dinara. To nisu velike pare ali, malo pomalo, nakupi se", objašnjava naš sagovornik.

Proizvodi koji odvlače pažnju

Kao naredni primer, Gavrilović navodi one potrošače koji odu u prodavnicu po jedan ili dva proizvoda, ali ipak kupe malo više od toga.

"Neki potrošači krenu ciljano u određeni market, jer su videli da je tamo u toku sniženje, pa žele da kupe jednu ili dve stvari po nižoj ceni. Međutim, onda odu u taj market i vide još neke proizvode koji su jeftini, pa ih kupuju, iako nisu došli po njih. Često se dešava da potrošači kupuju proizvode koji im uopšte nisu potrebni, ali su jeftini", kaže sagovornik "Nove".

Trikovi trgovinskih lanaca

U slične proble upadaju i oni potrošači koji ne mogu da odole crvenim nalepnicama koje označavaju da je neki proizvod na popustu ili akcijama "dva plus jedan".Tako su oni u stanju da kupe proizvod koji je snižen samo jer sada košta manje nego što je koštao ranije, iako im je krajnje nepotreban. Takođe, potrošači vole akcije "kupiš dva – dobiješ jedan gratis", iako su ove akcije često neisplative. Naime, udruženja potrošača neretko ističu da u ovim slučajevima, trgovci često ovo samo predstave kao promotivnu ponudu, a zapravo je ukupna cena pojedinačnih proizvoda ista kao i kada akcija nije u toku.

Aplikacije za dostavu hrane

Još tokom pandemije koronavirusa, aplikacije za poručivanje hrane doživele su eskpanziju, a interesovanje za njima ni danas ne jenjava.

Međutim, korisnici ovih aplikacija često ne obraćaju pažnju na to kolike su cene na aplikaciji, a kolike na sajtu restorana. Istina je da hrana iz pojedinih restorana na aplikacijama skuplja nego što je u samom restoranu.Tako je u većini slučajeva isplativije nazvati direktno restoran i zaobići aplikacije.BONUS VIDEO Hoće li inflacija pojesti svako povećanje plata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoeliinflacijapojestisvakopoveanjeplata-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4764388"]