Nedelju dana posle neslavnog završetka grend slema u Njujorku, Novak Đoković kreće u novi pohod - u rimskom teniskom koloseumu.
Sedam dana vidanja rana posle nezapamćene diskvalifikacije sa US Opena – pitaju se mnogi da li je to dovoljno vremena da se u drugi plan potisne košmar sa „Artur Eš“ stadiona, slučaj koji se događa jednom u sto teniskih godina?
PROČITAJTE JOŠ:
Mnogi kažu da Novaku nikada nije bilo teže, ali to nije samo zbog US Opena. Mnogo izazova je ova 2020. postavila prd njega, a onaj najvažniji igrački, ako ćemo iskreno, ispunio je fantastično.
PROČITAJTE JOŠ: Još jednom, o Njujorku i „Robinu“
Imati 26 pobeda bez izjednog poraza pre te diskvalifikacije, rezultat je na koji bi svaka teniska legenda od Borga do Federera pristala da je ima svake sezone.
Za Novaka, to je potvrda ogromnog kvaliteta i statusa – on je i dalje uverljivi broj jedan svetskog tenisa u ovom trenutku i neko na kog mogu da se ugledaju mlađe generacije tenisera.
I sada – dolazi Rim. Koji je, kako to normalno biva, usred proleća. Još jedna potvrda da ovo nije godina kao sve ostale.
ELIKSIR ZA OPORAVAK
Novak Đoković je proteklih dana imao prilike da u krugu najbližih dođe sebi, razmisli o svemu i udahne duboko pre nego što ponovo nastavi da radi najbolje što ume – igra tenis.
Rim je u prošlosti bio mesto njegovih uspeha, nema razloga da tako ne bude i ovog puta, iako će, jasno je, fokus medija opet biti usmeren na njega i svaki njegov potez.
Ovo mu je 14. povratak u grad na Tibru, za kog ne krije da mu je jedan od najdražih. Tamo ga vole, poštuju, često je govorio kako se oseća kao kod kuće.
Rimljani su drugačiji – topliji, srdačniji, a Novak ih je nemali broj puta oduševljavao svojim poznavanjem italijanskog.
Sigurno će imati i na umu to što je ovog proleća uradio, pomažući borbu protiv koronavirusa u Italiji, kada je donirao novac za bolnicu u Bergamu, gradu koji je bio među najteže pogođenima u pandemiji.
Ono što mu preostaje jedino je da-– igra.
U dosadašnjih 13 nastupa na „Foro Italiku“, ima skor od 50-9 uz četiri osvojena pehara.
To je odličan učinak, a koliko je dobar svedoči činjenica da takmičeći se na ovom mastersu, nikada nije ispao pre četvrtfinala.
Novak je uz te četiri titule, kada je pobeđivao Vavrinku 2008, Nadala 2011. i 2014. i Federera 2015. godine, gubio u još pet finala – tri puta od Nadala i po jednom od Marija i Aleksandera Zvereva.
SA RAFOM , OČI U OČI
Prvi put još od Australijan Opena u januaru, Novak Đoković i Rafael Nadal igraće na istom turniru.
Prošlo je dakle više od sedam i po meseci otkako su delili isti prostor – ako već nisu bili zajedno u njujorškom, susrešće se u rimskom „balonu“, jer će i u Rimu, kao i u Njujorku biti primenjivane mere zaštite i prevencije.
Novak i Rafa su se u Rimu često sudarali i to je sasvim normalno za kalibar takvih šampiona. „Kralj šljake“, Nadal, je uspešniji ima 5:2 u pobedama.
Koliko god će oči teniske planete biti uprte u „ranjenog Ahila“, u liku Novaka Đokovića, isto toliko će biti i u Nadala, kog nisu gledali za teniske prilike, jako, jako dugo.
I jednom i drugom će ovo suočavanje biti važno, ne samo zbog titula, bodova i slave, već i trke za prvo mesto na kraju sezone.
Nadal brani trofej, Novak finale. Dakle, jedino tako opet i mogu da se susretnu, u meču za titulu.
Ali do tog eventualnog obračuna, mnogo je prepreka, i nijednom neće biti tako lako.
KAPIJA PARIZA
Narandžasto-crveno. Boja tihe jeseni. Nadal, za kog je ova pauza možda bila pravi blagoslov, došao je u rimsku koridu poput mladog, razjarenog bika, spreman da u njemu omiljenu crvenu prašinu uvalja svoje protivnike, matadore, zapanjujućom lakoćom, kao da mota palačinke!
Njegov stric Toni plaši se ujeda pauze – da reket španskog maestra nije pomalo zarđao, da španovi i takmičarski nerv nisu pomalo popustili i omekšali u ovom neočekivanom šestomesečnom odmaranju.
I Rafi je, kao i Novaku, Rim generalka za parisku jesenju romansu, takođe unikatnu u istoriji tenisa, nadajmo se da će to biti samo ove godine.
Jer Pariz je simbol teniskog proleća, onaj centralni događaj za sve tenisere-šljakaše, tu armadu teniskih rudara, ratnika, koja preferira iscrpljujuću borbu. Šljaka traži šahovski um, tenisko majstorstvo, izdržljivost, briljantnu taktiku, na njoj je nemoguće bilo šta sakriti.
Zato daje i mnogo radosti, čemu je i Novak često bio svedok, ako ste u stanju da iz te krvi, znoja i prljanja majica i čarapa izvučete poentu – gladijatorstvo ovog prefinjenog sporta.
Zato će Rim biti kapija Pariza, još jednom. Novak Đoković će proći kroz jednu i drugu, a uz njega će biti stari saveznik, prijatelj, očinska figura, trener Marjan Vajda.
Mnogo puta je Novak pokazao tu neverovatnu regeneratorsku moć i ne sumnjamo da će i sada.
Rana iz Njujorka je još možda sveža, ali Đoković najbolje zna da je najbolji lek i najbolje isceljenje – krvarenje na terenu.
U tenisu je svaki naredni dan i naredni meč, kao novo finale.
Titule se pamte i broje, ali karavan nikad ne staje. I u tome je ta čar i privlačnost ove igre.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare