Otkriven plan ATP koji želi više para za igrače

Planirano je da se revidira raspored, počevši od 2022. godine, kada bi Madrid, Rim i Šangaj trebalo da dobiju više dana (11 ili 12), produžavajući pritom glavni žreb sa 56 do 64 igrača.Projekat je u ranoj fazi i vrlo je moguće da je, kako navodi "Ubi tenis" procureo u javnost od igrača koji se dvoume između ostanka u ATP i odlaska u novi savez koji su osnovali Đoković i Pospišil (PTPA).Aspekt koji bi trebalo da zavdrži igrače u ATP je povećanje novčane nagrade, u početku za 2,5 procenta. Ovaj porast mogao bi da bude daleko veći ako bi se postigao dogovor sa vlasnicima turnira da omoguće neutralnoj firmi da pristupi finansijskim evidencijama. Na ovaj način bi bilo moguće konačno utvrditi stvarne prihode ATP događaja na dvogodišnjoj osnovi.Cilj je da se postigne finansijska transparentnost kako bi se povećala zarada igrača. Ako bi ATP to uspeo, PTPA bi praktično izgubio većinu argumenata. Ali, za to treba vreme.U stvari, glavni cilj ATP je da se zarada deli 50-50 između igrača i organizatora pošto se plate troškovi i porezi.Nije lako da se ubede vlasnici turnira jer su oni preduzetnici koji bi tako zapravo ugrozili svoje finansije, što je i razlog zašto to nikada ranije nije učinjeno. Takva analiza mogla bi na kraju da otkrije veće finansijske gubitke nego što se očekivalo na devet masters turnira.Novi plan uključivao bi neku vrstu "finansijske solidarnosti" između njih, što ne zvuči realno.Pravi cilj igrača je, u svakom slučaju, pristup većem delu prihoda grend slem tunrira, od kojih sada u proseku dobijaju tek oko 15 odsto. Međutim, ATP nema nadležnost nad ovim događajima, koji tenisu obezbeđuju 58 odsto neto prihoda. Gaudencijeva želja može da se ostvari samo ako sedam aktera u igri (grend slemovi, ATP, WTA i ITF) postignu dogovor..."Ubi tenis" podeća da je Gaudenci ranije naglasio da je tenis četvrti najpopularniji sport na svetu, iza fudbala, košarke i kriketa, ali da privlači samo 1,3 odsto globalnih sportskih prihoda. Zarada (oko 2,2 milijarde dolara) stiže manje-više podjednako, od prodaje ulaznica, oglašavanja i TV prava. Međutim, od velikih sportova, tenis ubedljivo najveći procenat prihoda crpi sa blagajni, a ubedljivo najmanje od TV prava.Samo 55 odsto navijača gleda tenis uživo, tek 30 odsto posmatra najvažnije događaje, verovatno zato što mečevi predugo traju, a 12 prati aktivnosti igrača van terena (glasine, privatni život, slike). Iz toga proizilazi da će se digitalni sadržaj samo povećavati, pa ATP razmišlja o stvaranju sopstvenog centra za proizvodnju medija, prepunog kratkog i ne nužno povezanog sa sadržajem. Naravno, ovo bi funkcionisalo samo ako bi finansijski najatraktivniji igrači sarađivali.Posle godina provedenih u planiranju smanjenja masters turnira sa devet na sedam, sada postoji plan da se doda deseti, na travi, Kvins ili Hale...Novac od mastersa će doprineti da se olakša poveća TV pokrivenost, a takođe i da podrži neke loše ATP 250 turnire. U zamenu za to, njihov status bi bio nedodirljiv 30 godina.Gaudenci je više puta podvukao da tenis treba da privuče mlađe generacije i proširi bazu ljubitelja. Kako? Razvijanjem politike socijalnih medija inspirisanih gigantima striminga poput Netfliksa, Spotifajaa, Fejsbuka, Amazona i Instagrama.Podaci o klađenju trebalo bi da se razmotre, posebno u pogledu usluga strimovanja koje su u njihovom domenu. Gaudenci je stvorio odbor u kojem su menažeri "Apple Music", "BWin", "Facebook" i "Amazon", pa veruje da će biti potrebno tri do pet godina da se prikupe potrebni podaci, ali samo ako sedam zainteresovanih strana sarađuje.Za razliku od Đokovića i Pospišila, Gaudenci smatra da novčani fond (trenutno 270 miliona dolara) mora da se poveća pre nego što bude reči o boljoj preraspodeli prihoda. Ovo je sasvim ideološka borba, jer bi, prema gledištu italijanskog menadžera, niže rangirani igrači morali da budu strpljivi još nekoliko godina pre nego što osete kako se njihov prihod povećava.