Dok se sve raspada, Voja Brajović i Miki Manojlović su čuvari iluzije: Premijera "Garderobera" u JDP-u

U novoj inscenaciji "Garderobera", prvoj posle više od tri decenije u JDP-u, igraju Vojislav Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov, Marta Bogosavljević...

Tajna uspeha ovog komada počiva u obilju humora koji nije tek začin dramskim situacijama, nego sama suština života u pozorištu, ali i svojevrsnog "pozorišta u životu". Ratne okolnosti i stalno prisustvo Šekspirove senke nad rukavcima pozorišne radnje čine "Garderobera" ne samo odom teatru, nego ovu priču uzdižu na nivo egzistencijalne istine o ljudskoj trošnosti, napominju iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta uoči premijere.

Autor komada, jedan od najvećih britanskih dramskih pisaca, ali i autor nekoliko romana i svojevremeno predsednik Međunarodnog PEN centra, Ronald Harvud preminuo je 2020. u 86. godini. A daleke 1994. godine, usred sankcija, bio je gost Jugoslovenskog dramskog pozorišta i uveličao je premijeru svog komada "Garderober", u kom su igrali Ljuba Tadić i Petar Kralj, a režirao ga Dejan Mijač.

Pokojni glumac JDP-a Mlađa Veselinović, koji je davnih dana preveo Harvudov komad, adaptirala je Željka Udovičić Pleština. Uoči premijere dramaturškinja poručuje da "Garderober" publiku vodi u teatar u trenutku kada se svet izvan njega nezaustavljivo raspada:

"Radnja se, naime, odvija u ratnom okruženju. U ratu koji traje nekada davno ili upravo sad (ali svakako u vremenu koje prepoznajemo), gde pozorište postaje svojevrsni bunker, utočište od spoljašnjeg haosa, ali i prostor unutrašnjih borbi pojedinca. U takvim okolnostima, putujuća pozorišna trupa iz dana u dan nastavlja da igra svoje predstave, prkoseći stvarnosti koja ih opkoljava. Pozorište za njih nije luksuz - ono postaje nužnost, poslednja linija obrane identiteta", beleži Udovičić Pleština, napominjući da "dok bombe padaju iznad njihovih glava, mobilizacijom i hapšenjima okrnjena trupa igra svoju predstavu, oslanjajući se na stihove Vilijama Šekspira kao na poslednji sistem reda i suštine".

Njima, kako sugeriše dramaturškinja, scenska iluzija nije beg od stvarnosti - ona je mehanizam preživljavanja.

"U središtu tog krhkog sistema nalazi se odnos između velikog glumca Sera i njegovog garderobera Normana. Njihova veza nadilazi profesionalne okvire i prerasta u duboku, gotovo egzistencijalnu međuzavisnost: bez Normana Ser gubi kontrolu i sposobnost da igra, bez Sera Norman gubi svrhu i identitet. Jedan postoji zahvaljujući iluziji koju drugi održava. Jer Norman nije samo onaj koji priprema kostim - on je čuvar iluzije. On pamti tekst kada ga Ser zaboravi, usmerava ga kada izgubi fokus, štiti ga od pogleda drugih i, kada je potrebno, manipuliše stvarnošću kako bi predstava mogla da opstane. Garderober, ta naizgled sporedna figura teatarskog svemira, postaje središnja osovina priče. Jer Norman je više od pomoćnika Seru - on je svedok, saučesnik i tihi arhitekta Serove glumačke veličine, istovremeno sluga i reditelj iz senke, organizator haosa i čuvar reda. On poznaje slabosti svog gospodara, njegove strahove i pukotine, ali upravo zahvaljujući tom znanju omogućava da svake večeri Serov neosporni talenat iznova iznedri Lira na pozornici. Normanova uloga u tom procesu je ključna i duboko paradoksalna. On ne stvara iluziju u umetničkom smislu, ali bez njega ona ne može da opstane".

"Garderober", zaključuje Željka Udovičić Pleština, nije samo drama o pozorištu, već priča o ljudima koji u vremenu raspada pokušavaju da sačuvaju smisao, o odnosima koji nas definišu i o strahu od nestajanja.

Normana igra Brajović, a Sera Manojlović, glumci koji su i ranije sarađivali sa velikim evropskim rediteljem Paolom Mađelijem.

Ovo je, inače, sedma režija Paola Mađelija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Debitovao je u ovom teatru daleke 1978. kad je postavio Goldonijevu "Trilogiju o letovanju", a samo godinu dana kasnije režirao je Šekspirovu tragediju "Kralj Lir", koja je premijerno izvedena na Dubrovačkim letnjim igrama, a potom i u JDP-u. Radio je i komad "Don Žuan se vraća iz rata" Edena fon Horvata, Ibzenovog "Per Ginta", pa Horvatovu "Italijansku noć" i "Na dnu" Maksima Gorkog.

U autorskoj ekipi su i scenograf Darko Nedeljković i kostimograf Lana Cvijanović. Autor videa je Ivan Marušić Klif, muziku komponuje bend KOIKOI, a scenski govor oblikuje Ljiljana Mrkić Popović.