Još jednom, o Njujorku i „Robinu“

Tenis 13. sep. 202010:23 > 12:52
Podeli:
Foto: EPA-EFE/JASON SZENES

U nedelji kada je po broju sedmica na vrhu izjadnačio rekord svog junaka iz dečačkih dana, Pita Samprasa (286), Novaku Đokoviću je možda najpotrebniji taj “samprasovski” mir i šarm.

Kako se oluja nad Njujorkom i diskvalifikacijom najboljeg na svetu polako stišava i ta grozna medijska kakafonija polako odlazi u fejd-aut, pred velikim šampionom se otvara novi brisani prostor za novu akciju.

PROČITAJTE JOŠ:

Nije baš da je to lako uraditi – ali Novak je to činio toliko puta do sada. Činjenica je: treba mu energije za novi, kvantni skok.

To bi upravo bilo to – tranzicija tog „atomskog elektrona“ iz njujorškog u rimsko stanje.

PROČITAJTE JOŠ: Amerikanka o Novaku, ali i o glutenu, “Đokeru” i „zločincu“

Gde je sve drugačije, gde je bliže svojim korenima, gde je i atmosfera opet daleko opuštenija od one u Njujorku.

Svet je ove godine dovoljno kontaminiran raznim boleštinama i glupostima i poslednje što Novaku treba je da se serija nastavi.

Dakle, mir. Pronalaženje unutrašnjeg ja koje ga je tako uspešno u ovih deceniju i po guralo ka stratosferičnim visinama.

Ne smemo suditi olako – mnogima bi se od te visine, na kojoj se Novak već dugo nalazi, odavno zavrtelo u glavi. Ponori i iskušenja su svuda oko nas, zlo nas vreba sa svih strana, rekao bih da je Đoković u svemu tome prilično dobro balansirao. Često tako vešto, kao hodač po žici.

Možda je i tačno da su mu ove godine van terena pomalo popustili fokusi. Bilo je previše toga što mu je odvlačilo pažnju, ali možda i zato što u ovih devet meseci ništa više nije kao što je bilo u isto vreme prošle godine.

Iznikli su novi izazovi, bila su potrebna nova suočavanja, svi smo dovedeni neminovno pred ogledalo u kojem preispitujemo sebe i stvarnost oko sebe, pa tako i Novak.

Foto: Tanjug/AP/Frank Franklin II

Ono što je Novak nastavio da radi, jeste da je zavrteo točak oko osnivanja te asocijacije igrača PTPA.

Mediji, posebno na zapadu, svom snagom su se obrušili na njega. Nije teško zaključiti da je opet dirnuo u osinje gnezdo.

Kako razumeti to drugačije? ATP je struktura koje ima svoje ciljeve, koja je uspostavljena kako je uspostavljena, koja češće štiti interese turnira i bogatih sponzora.

Svi oni su stvorili takvu mašineriju u kojoj bogati profitiraju, a oni u donjem lancu ishrane, sastavljaju kraj s krajem, što se savršeno pokazalo ove godine kada je pandemija uzdrmala temelje čitavog sporta, pa i tenisa.

Mnogi teniseri su nezadovoljni brojnim stvarima, naglašavaju da je potrebno da njihov glas bude jasno artikulisan i veruju da je tako nešto moguće samo kroz kreiranje sopstvene organizacije, koja će štititi njihove interese.

Mnogi, koji su dali svoj glas PTPA veruju Novaku, jer da nije tako ne bi ni potpisivali to parče papira.

On u očima mnogih sa strane ima tu ulogu teniskog Robina Huda koji bi „da otima bogatim i deli siromašnim“. Nije to slučajno. On je svim svojim bićem, što je mnogo puta dokazao, uvek bio za to da se pomogne onima kojima je najvažnije.

Američki mediji svesno prećutkuju činjenicu da su, barem prema raspoloživim informacijama, na liniji PTPA i brojni američki teniseri, Džon Izner, Sem Kveri, braća Herison, Tomi Pol, Mekenzi Mekdonald, Tejlor Fric, Denis Kudla…Zašto oni nisu upitani šta je to što im ne odgovara u radu ATP?

Ovako, ostalo je to konstantno patetično pozivanje na to da je „Novak gladan pažnje i ljubavi koji imaju Federeri Nadal“, što je zaista samo bedna floskula i način da kažu da ga tamo ne vole.

Ko je nadležan da sudi o tome ko je voljen a ko nije? Zašto se taj narativ „o nevoljenosti“, toliko gura? Zašto se ne potencira ono što je učinio na terenu, zašto se recimo ne kaže da je prošlo sedam godina otkako ga je Federer pobedio na grend slemu? Ili skoro šest otkako je od Nadala izgubio u pet setova? Da je dominirao od 2011. naovamo? Jasno vam je, nekom to ne odgovara.

Foto: EPA-EFE/JASON SZENES

Iluzorno je očekivati da podrška bilo čemu što radi stigne odande odakle ne može da stigne – Federer neće raditi protiv svojih interesa. Ni Nadal, najverovatnije. Ali i ne moraju.

Posle svega, teško je još jednom ne osvrnuti se na njujoršku epizodu u kojoj je na videlo eksplodirala sva ta anti-Novak agenda koja nije pratila neka druga velika imena svetskog tenisa.

Neopisivo naslađivanje u pojedinim medijima nesrećnim spletom okolnosti koji su doveli do diskvalifikacije, poručuje nam u kakvom zlu vremenu živimo.

Ovo je vreme idealno za zamenu teza, za poturanjem da je teorija zavere ako se mejnstrim mišljenje dovede u pitanje ili jednostavno, ako se samo postavi pitanje.

Ovo je vreme kada fikcija postaje stvarnost, kada je teško razlikovati šta je izmišljeno, a šta nije, gde se običan čovek svakodnevno zbunjuje i sluđuje besmislenom količninom informacija i poluinformacija.

O propagandi u određene svrhe, može se napisati gomila knjiga, ali za to nema ni mesta ni vremena.

Kako je moguće napisati ovo:

„Đokovićeva SEBIČNOST i narcizam su odavno za njega bili dvosekli mač. Stalno preterivajući u precenjivanju svoje vrednosti, postao je nesposoban da vidi sebe drugačije osim zvezde u teniskom univerzumu kojoj svi treba da se dive i budu mu zahvalni. Njegovo izbacivanje je metafora za godine činjenja pogrešnih stvari. Da je bio bokser, sudija bi ga oterao u prvoj rundi“.

Sve to piše Sidnej Morning Herald. Za čoveka koji je toliko puta pomogao drugima i koji se iz petnih žila trudi da pomogne drugim kolegama i ne samo njima.

Za čoveka koji je ove godine uplatio milionske iznose kako bi pomogao bolnicama u Srbiji, Italiji i Španiji u borbi protiv pandemije.

Ili neki drugi napišu ovo:

„Đoković je, zgrožen, raspalio lopticu pozadi u besu“.

Ne gospodo. Biće da je uputio lopticu ka uglu malo jače, kao što se to čini kada imate višak njih koje vam ostanu u džepu po završetku servis gema. Možda jeste bio ljut na sebe, ali nije imao nameru da gađa sudiju.

Besan je bio Rodžer Federer u polufinalu Rolan Garosa kada je raspalio lopticu u publiku, pa su mnogi koji su bili blizu, refleksno reagovali kako bi se zaštitili da ih ne pogodi taj projektil. Uporedite jačinu tih udaraca i sve će vam biti jasno.

Rodžera niti je ko pitao, niti mu je ko zamerio na tome. Na slične Novakove ispade, ranije, sledili su zvižduci.

Da budemo jasni – niko ne dovodi u pitanje pravilo. Na terenu se zaista, ne smete ponašati nonšalantno i raditi šta vam je volja, jer su pravila tu da se primene.

Pitanje je samo da li bi bilo razlike da je rezultat možda bio drugačiji, da je bilo 5:5 i da recimo, nisu to mogli da protumače kao rezultat „besne reakcije“? Da li bi ga suspendovali? Da li bi supervizor Soren Frimel tada, ako već nije u ovom slučaju, pogledao video snimak, jer inače, čemu toliko kamera iz toliko uglova ako se ne snimci ne gledaju onda kad je važno?

Bez namere da se dugogodišnjem uspešnom sudiji spočita bilo šta, ponajmanje primena pravila, mislim da bi ipak bilo uputno da je odvojio koji minut (a imao ih je, sve je trajalo dobrih deset i više minuta) da pogleda snimak.

Da je i posle toga postupio kako je, bilo bi drugačije, čak i da je isto odlučio. Ovako, mnogi smatraju da je upropastio završnicu turnira.

Da je pogledao snimak verovatno ne bi rekao da je odluka „zasnovana na činjenici da je lopta udarena u besu, nesmotreno i da je išla pravo u vrat sudije“. Ostalo bi ono da je bilo „nesmotreno“.

Bes je bio ono što je uradio u gemu pre toga, kada je raspalio lopticu u ogradu sa strane, ali za to nije dobio opomenu, a bolje bi bilo i za nega i za ceo turnir da jeste.

Ali nije, i to je to. Kraj. Tačka. Voz je stao. Putnici izlaze, ulaze novi, sviće novi dan, ide novi turnir, idemo dalje.

Kada ste sami, kada vam mnogi okrenu leđa, kada osećate svu gorčinu i nepravde ovog sveta na svojim plećima, možete samo da udahnete i potražite tu iskonsku, ratničku snagu duboko u sebi.

Robin Hud je, legenda kaže, imao luk i strelu. Novak, reket i lopticu.

Toliko pobeda je izvojevao njima. Vreme je za novi trijumf, za novu osvetu. Šampioni ostaju, ljubitelji tame skrivaće se i dalje u mraku, daleko od sunca istine.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar