"Zarađujem 9.900 evra mesečno": Srbi otkrili čime se bave i kako su došli do velikih plata

Najviše pažnje, očekivano, privukli su odgovori iz IT sektora, pored komentara momka koji je napisao da zaradi u junu preko 3000 evra od branja malina. Jedan korisnik je naveo da radi kao softver inženjer u gejming industriji, sa 15 godina iskustva, i da zarađuje 9.900 evra neto. Na pitanje da li radi za firmu ili kao frilenser, odgovorio je da je zaposlen u firmi, a dodao je i da je „radio baš jako“ i da se to na kraju isplatilo.

Među IT odgovorima bilo je i onih koji su detaljnije objasnili put do visoke plate. Jedan DevOps inženjer napisao je da zarađuje 3.300 evra neto, da je završio ETF i da ima oko pet godina iskustva. Karijeru je, kako kaže, počeo sa 600 evra, zatim dobijao povišice do 1.200 evra, a potom je za svako sledeće povećanje istraživao tržište, učio preko kurseva, radio projekte, unosio ih u CV i menjao firme. Njegov zaključak je bio jednostavan: ništa nije došlo preko noći.

Javio se i programer koji radi za američku firmu onlajn i tvrdi da zarađuje 6.400 evra mesečno. Ipak, njegov komentar nije bio potpuno bezbrižan, napisao je da ne zna koliko će takav posao trajati i da nije siguran da li bi ponovo mogao da nađe sličnu priliku. Drugi korisnik, koji radi u IT sektoru u banci, naveo je platu od 4.000 evra neto i mladima savetovao da preuzimaju odgovornost, rade na sopstvenom sistemu rada, budu prisutni, proaktivni i da ne gaze preko drugih ljudi na putu ka uspehu.

Posebno su se izdvojili komentari iz oblasti sajber bezbednosti, data science-a i product engineeringa. Jedan korisnik je napisao da je u IT-ju, ali da nije programer, već radi u sajber bezbednosti, i da je posle pet godina stigao do oko 3.200 evra. Drugi je naveo da kao data scientist savetuje stalno učenje, dobru komunikaciju i čuvanje profesionalnih odnosa. Dodao je da je danas mnogo teže ući u data science nego ranije, jer je entry-level tržište veoma konkurentno, pa jaka matematička pozadina, master ili doktorat mogu mnogo da znače.

Jedan od upečatljivijih odgovora stigao je od korisnika koji radi product engineering u domaćoj firmi. On tvrdi da sa bonusima godišnje zaradi oko 80.000 evra, odnosno približno 6.500 evra mesečno. Njegov put je, kako je napisao, išao preko tehničkog fakulteta, posla u product startup-u i četiri godine iskustva. Drugi korisnik napisao je da je engineering manager i da zarađuje oko 9.500 evra neto, dok njegova supruga kao freelance engineering product manager zarađuje oko 6.000 evra neto, a oboje žive u Srbiji.

Nije samo IT finansijski unosan posao

Ipak, nisu se javljali samo programeri. Jedan stomatolog, specijalista, napisao je da mu je prosečna mesečna zarada oko 9.000 evra, uz komentar da „nije samo u IT-ju dobra lova“. U oblasti kliničkih istraživanja, više korisnika je navelo da se na menadžerskim pozicijama može doći do oko 3.000 evra, dok je jedan učesnik objasnio da se taj posao odnosi na prikupljanje podataka i dokumentacije potrebne da bi lek bio odobren za tržište.

Zdravstvo u inostranstvu takođe se često pominjalo. Jedan korisnik napisao je da je 2020. otišao u Nemačku kao medicinski tehničar, počeo sa platom od 1.600 do 2.000 evra uz dodatke, zatim položio nostrifikaciju, završio specijalizaciju, preuzeo mesto šefa i sada ima 5.500 evra neto. Drugi je naveo da radi u zdravstvu u Tirolu u Austriji i zarađuje 3.300 evra neto.

Dosta odgovora odnosilo se i na odlazak u inostranstvo. Jedan korisnik napisao je da radi u rafineriji u Nemačkoj i da ima 5.500 evra neto. Drugi je objasnio da se preselio iz Srbije u Kanadu, sredio papire, radio u administraciji pogrebnog preduzeća, završavao fakultet uz rad, a zatim prešao u operativni sektor firme koja se bavi transportom prirodnih resursa. Njegov savet bio je da se preuzimaju promišljeni rizici, da se ne treba plašiti velikih promena i da je „bolje biti najbolji pekar nego prosečni doktor“.

Zanati i terenski poslovi takođe su se pokazali kao put do visokih primanja. Jedan korisnik je napisao da je terenski inženjer i da putuje svetom postavljajući čeličane. Drugi, mašinski inženjer koji radi demontažu i instalaciju mašina grafičke industrije širom sveta, tvrdi da zarada zavisi od posla kada ga ima, može biti i do 10.000 evra, a kada ga nema, nema ni prihoda. Jedan zanatlija koji radi po Evropi za firmu iz Hrvatske naveo je da je u martu imao 3.200 evra, dok mu je aprilska zarada bila oko 2.300 evra jer je bio na godišnjem odmoru.

Uslužne delatnosti i zarada

Bilo je i odgovora iz kreativnih i uslužnih delatnosti. Jedan videograf napisao je da mesečno zarađuje između 3.000 i 6.000 evra, ali je naglasio da su stres, naplata, fakture i rad sa klijentima proporcionalni primanjima. Fotograf koji uglavnom radi venčanja naveo je da je u poslu devet godina. Jedan korisnik iz digitalnog marketinga napisao je da radi Meta oglašavanje, dok je drugi ispričao da se specijalizovao za SaaS startape i da je učestvovao u rastu jedne firme od nule do 50 miliona dolara godišnjeg ponavljajućeg prihoda.

Među zanimljivijim odgovorima bio je i onaj korisnika koji kaže da radi kao konobar u Španiji i da ima 2.000 evra plate, uz veoma visoku bakšiš zaradu. Drugi su pominjali rad na brodu, pilotiranje, logistiku, špediciju, kamion, CNC mašinu, Shopify development, Head of QA poziciju u američkoj insurtech firmi, kao i Airbnb, koji ne donosi 3.000 evra svakog meseca, ali u sezoni može da pređe tu cifru.

Posebno se izdvojio komentar korisnika koji tvrdi da je 12 godina radio za male pare, zatim osnovao firmu, prvih godinu i po dana radio bez plate, a deset godina kasnije se povukao iz operativnog rada i sada živi od dividendi od 15.000 do 25.000 evra mesečno. Kako je sažeo, iza toga je bilo oko 22 godine „krvi, suza i znoja“, a tek onda, kako kaže, zasluženi mir.

Među savetima se najčešće ponavljalo nekoliko poruka: visoka zarada uglavnom ne dolazi brzo, potrebno je više godina iskustva, stalno učenje, promena poslova kada se dostigne plafon, razvijanje komunikacije i spremnost na rizik. Jedan korisnik je kratko poručio da, ako neko misli da će preko noći „ubosti“ 3.000 evra, treba odmah da promeni mentalitet, jer bez pet do deset godina ozbiljnog rada nema mnogo šanse. Drugi je dodao da treba biti najbolji u onome što radiš, a ako firma to ne plati, treba tražiti bolju priliku.

Zzajednički zaključak iz većine ozbiljnih komentara bio je da se do 3.000 evra mesečno najčešće ne stiže jednim potezom, već kombinacijom znanja, iskustva, tržišno traženih veština, dobrih odluka i spremnosti da se izađe iz zone komfora.