Dule, Žoc, Divac – kako se kalio Bogdan

Podeli:
Foto: Starsport

Dobar materijal ne može da postane umetničko delo samo po sebi. Neophodan mu je majstor, dobar majstor, neko ko zna sve o toj umetnosti i neko ko je prošao sve u svojoj oblasti.

Srbija ima toliko talenata da jednostavno ne može svako da postane umetničko delo, ali nije to samo do njih.

PROČITAJTE JOŠ

Talenat ne znači ništa ukoliko ne postoje prava radna navika, kvalitetan mentor i prostor da se on prekali i postane kvalitet.

Mnogo, zaista mnogo košarkaša je prošlo kroz srpske terene i najavljivalo je čuda, ali je ograničen broj njih to i postao.

Bogdan Bogdanović je jedan od njih, momak koji je bio okarakterisan kao veliki talenat još u najmlađim kategorijama, ali nije propustio nijednu stepenicu u svom razvoju.

I zbog toga je sada tu gde jeste – u NBA ligi sa četvorogodišnjim ugovorom vrednim 72 miliona dolara, bruto.

Reprezentativac Srbije je ispod radara startovao karijeru, trenirajući u malom klubu Žitko basket pod komandom Dragana Jakovljevića, čoveka koji je kasnije u Zvezdi radio sa izuzetno talentovanom generacijom sa okosnicama u Boriši Simaniću, Aleksi Radanovu i Aleksandru Aranitoviću.

Pominjan je tu i tamo, ali nikada kao neko iz prvog plana jer jednostavno nije bio deo dva najveća kluba ili FMP i Hemofarma, u tom trenutku klubova koji su okupljali veliki broj mladih igrača.

FMP je primetio Bogdana, angažovao ga za juniorski turnir Evrolige, gde je šutem odveo tim u finale, a potom ga je put odveo u Partizan.

Dve godine sedenja na tribinama i na klupi nisu ostavile trag na njegov talenat, ali je malo nedostajalo da se sa „brušenjem“ zakasni.

Srećom, u Partizan se vratio Duško Vujošević i Bogdanu poklonio svu pažnju i veru, kojom mu je on potom vratio, sjajnim partijama i preuzimanjem liderske uloge u timu.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Korak dalje je bio Fenerbahče, klub u kom je do prošle sezone radio Željko Obradović.

Ne postoje reči koje bi opisale koliko najtrofejniji evropski trener zna o košarci, odnosno sa koliko pažnje pristupa svim detaljima, naročito kada je razvoj igrača u pitanju.

Bogdan je polako dobijao ulogu, kao i u Partizanu, borio se za svoje mesto i trudio da opravda poverenje Obradovića, koji jednako Vujoševiću, ume da bude prek kada se stvari ne odvijaju onako kako je zamislio.

Godina za godinom, Bogdan je postajao sve zreliji, sve više odgovornosti je padalo u njegove ruke, a stečeno iskustvo mu je dozvoljavalo da mu one ne zadrhte ni u jednom momentu.

Obradović je mogao da bude zadovoljan, tim na čelu sa Bogdanovićem je osvojio titulu šampiona Evrope posle koje je mirne duše mogao da krene na sledeći stepenik – u NBA ligu.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Jasno je bilo šta se sprema kada je Sakramento odlučio da preuzme prava na Bogdanovića od Finiksa, koji ga je 2014. godine draftovao.

Opet nije moglo bolje – Bogdan je stigao u društvo Vlada Divca i Peđe Stojakovića, legendi Kingsa i u tom trenutku čelnih ljudi franšize iz prestonice Kalifornije.

Primer Nemanje Bjelice, koji je zalutao u Minesotu, pa se umalo vratio u Evropu, dovoljno govori o tome koliko znači kada „tamo negde daleko“ imate nekoga svog.

Bogdanović je mogao iz prve ruke da dobije najbolje savete i veoma brzo je postao jedan od lidera ekipe u kojoj se i nije baš najbolje znalo ko šta radi, pre svega zbog ponašanja vlasnika, Viveka Ranadiva.

Tri godine posle dolaska u NBA ligu Bogdanović je saznao sve o njoj i može komotno da krene samostalnim putem – pravac u Atlantu gde će sasvim sigurno biti stariji brat mladima u sastavu, budućim velikim zvezdama.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar