Šta morate da znate o lajmskoj bolesti

Zdravlje 13. maj. 202207:44
Podeli:
Foto: Shutterstock

Piše: Nenad Ljubenović, lekar opšte prakse i DokTok lekar

Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest koju izaziva bakterija iz grupe spiroheta Borrelia burgdorferi. Spada u grupu zoonoza, gde su životinje rezervoari, a prenosi se sa životinja na čoveka putem vektora, u ovom slučaju preko krpelja. Prvi put je otkrivena 1975. godine u gradu Lyme-u u SAD, a u našoj zemlji prvi zabeleženi slučajevi datiraju od 1987. godine.

Epidemiološkim ispitivanjima je utvrđeno da je oko 25% krpelja zaraženo ovom bakterijom na teritoriji Beograda. Sama činjenica da je došlo do uboda krpelja i da je krpelj zaražen ne znači da će sigurno doći do prenosa bakterije na čoveka. To zavisi od više faktora. Ukoliko je krpelj boravio u koži duže od 24 sata veća je verovatnoća prenosa bakterije. Ako je krpelj odstranjen od strane nestručnih lica i na neadekvatan način, povećava se rizik od regurgitacije, odnosno izbacivanja crevnog sadržaja krpelja i na taj način prenosa bakterije.

Nakon prenosa bakterije sledi period inkubacije koji iznosi 3 do 30 dana. Posle tog perioda javlja se karakteristična kožna promena u vidu kružnog crvenila oko mesta uboda krpelja koja se širi i može da dostigne veličinu 5 do 50cm u prečniku. Tipično za ove kožne promene je da se koncentrično šire a u centru se gubi crvenilo i tu promenu u medicini zovemo erythema migrans. Ova promena na koži je bezbolna i širi se brzo. Pored kožnih promena mogu se javiti i drugi rani znaci u vidu glavobolje, jeze, groznice, bolova u kostima i mišićima i otoka lokalnih limfnih čvorova i oni mogu da traju nekoliko nedelja. Nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon inicijalne infekcije, ukoliko se ne leči, dolazi do širenja bakterija putem krvi i limfotoka u druga tkiva i organe. Mogu biti zahvaćeni nervni sistem sa različitim neurološkim manifestacijama što se dešava u oko 10-20% slučajeva. Zahvatanje muskulo-skeletnog sistema i javljanje artritisa se javlja kod 60% nelečenih pacijenata. Mogu se javiti i srčane komplikacije kod 5% pacijenata. Kasni stadijum Lajmske bolesti nastaje mesecima i godinama nakon inicijalne infekcije. Dolazi do hroničnog oštećenja zahvaćenih organa i ozbiljnih komplikacija i koje mogu rezultirati i smrtnim ishodom.

Pročitajte još:

Lajmska bolest se ne prenosi interhumano, ali je moguć transplacentarni prenos, sa inficirane majke na plod.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkog podatka o ubodu krpelja, kliničke slike i pozitivnih laboratorijskih testova kojima se dokazuje prisustvo bakterije.

Ukoliko se otkrije na vreme i primeni odgovarajuća terapija bolest se uspešno leči.

Kada je već došlo do uboda krpelja preporuka je da se osoba javi lekaru kako bi se krpelj odstranio na pravilan način i time smanjio rizik od prenosa borelije. Krpelj izvađen u zdravstvenoj ustanovi se može ispitati na prisustvo ove bakterije i na osnovu svih parametara lekar će doneti odluku da li je potrebna profilaktička primena antibiotika kako bi se sprečio nastanak bolesti.

S obzirom da kreće period lepog vremena i učestalog boravka u prirodi povećana je incidenca uboda krpelja u populaciji, zbog toga je neophodno preduzeti preventivne mere kako bi se rizik smanjio na minimum. Savetuje se izbegavanje nepokošenog i obraslog terena kao i sedenje i ležanje na travi. Nositi svetlu odeću sa dugim rukavima i koristiti repelente isključivo prema uputstvu proizvođača. Nakon završetka boravka u prirodi obavezno pregledati telo i odeću na prisustvo krpelja i ukoliko se uoči krpelj na telu obavezno se javiti lekaru kako bi se preduzele sve neophodne mere da ne dođe do oboljevanja od Lajmske bolesti.

***

Bonus video: Proleće, a sa njim i krpelji

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar