Začarani krug zdravstva u koji ćeš upasti ako zakačiš krpelja

Kako izgleda avantura sa vađenjem i analizom krpelja, slikovito je opisala jedna korisnica Tvitera koja je imala bliski susret sa malom krvopijom.https://twitter.com/SophieMarbell/status/1272588660433707008Potom je na Kliničkom centru Srbije dobila sličan odgovor.https://twitter.com/SophieMarbell/status/1272588685041717248Kao što se vidi, ona je pokazala i kako je ceo proces izgledao u pojedinim ustanovama pre epidemije korone.Ona prenosi i koliko se situacija poslednjih meseci, izgleda, zakomplikovala.https://twitter.com/SophieMarbell/status/1272588707212730369Ovu dilemu, barem delom, rešava dr Snežana Tomanović, rukovodilac grupe za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu. Na njih su nas uputili kad smo pozvali za komentar Veterinarski fakultet. Osim nje, iz drugih nadležnih ustanova nije bilo raspoloženih za razgovor."Mi desetak godina unazad radimo te analize i za građanstvo i za ustanove sa kojima imamo ugovore. Međutim, sada zbog čitave situacije oko korone i preporuka koje mi imamo, sada smo to obustavili. Nemamo mogućnost da bezbedno organizujemo taj prijem uzoraka", priča doktorka Tomanović kako na Institutu inače imaju problem sa prostorom jer nisu zdravstvena ustanova nego istraživački institut.Ona dodaje i da trenutno proširuju jednu laboratoriju za koju se nada da će biti spremna sledeće sezone, odnosno od proleća, i da će tada ponovo biti moguća analiza krpelja u ovoj ustanovi.Ipak, to ne treba da sasvim obeshrabri."I ranije dok smo to radili, govorili smo onima koji donesu krpelja da to nije obavezno raditi i da to nije dijagnostička procedura. To zapravo znači da se bez te analize krpelja apsolutno može obaviti pregled i dalje praćenje pacijenta", priča doktorka Tomanović i dodaje da je ta analiza svakako korisna.A kako je izgledala cela procedura, odnosno kako će izgledati nadalje kada ponovo zaživi?"Inače radimo analizu i živih krpelja i onih drugih, recimo, pokidanih, uginulih. Jedini problem su krpelji testirani benzinom, acetonom i drugim sredstvima koje pojedinci, nažalost, koriste kako bi ga izvadili. To onda utiče na pouzdanost rezultata, ali mnogo važnije, povećava rizik da se infekcija prenese prilikom vađenja", kaže doktorka.Ona ističe i da je najidealnije da se krpelj donese u plastičnoj kutijici, bočici, recimo, onoj za urin, a ako je živ, da bi opstao do analize, poklopac te kutijice treba malo izbušiti i unutra ubaciti mokru vlat trave.Doktorka kaže i da postoje dve vrste analiza."Ako je krpelj živ, onda može da se radi mikroskopiranje. Ta metoda je jeftiniija i kod nas košta 700 dinara. Iz živog krpelja može da se radi i molekularna analiza."Ako je krpelj mrtav ili u delovima, nastavlja doktorka, onda se radi samo molekularna analiza i ona u ovom institutu košta 3.000 dinara.Dakle, ako bude potrebno da krpelja analizirate na lajmsku bolest, bolje je da ga sačuvate u životu.https://www.instagram.com/p/CCsbFgjpsu8/Međutim, pošto je to trenutno u Srbiji nemoguće, najvažnije je praćenje stanja."I međunarodna preporuka je da se nakon vađenja prate simptomi. Ako se pojave, tada se ide kod lekara. Prvo, nije svaki krpelj zaražen, a drugo, i ako jeste, to ne mora apsolutno da znači da će on preneti zarazu i upravo je zato bitno da se krpelj što pre izvadi", kaže doktorka Tomanović i dodaje da za lajmsku bolest, okvirno, sve duže od 24 sata predstavlja rizik, a prema nekim studijama čak i do 48 sati.Zato je najbolje, ako idete u prirodu, kad se uveče vratite kući, da se pregledate, pa ako je krpelj bio zakačen tri, četiri sata, to ne mora da bude veliki rizik.A prethodno, šta je prvo najbolje činiti kad nam se krpelj zakači?"Krpelja treba izvaditi što pre i to je prva bitna stvar. Takođe, krpelj može da se vadi i u kućnim uslovima, to apsolutno nije nešto zbog čega mora da se ide kod lekara, pogotovo ne u Urgentni centar ili slične ustanove, a to ljudi nekad čine iz straha."Ukoliko niste sigurni, naravno, možete da odete kod lekara, ali sve možete i sami, a doktorka priča kako.https://www.instagram.com/p/CAGuUzjpiNc/"Najbolje je mehaničko vađenje, a nikako tretiranje bilo kakvim hemijskim agensima. Dakle, izbegavajte ulje od mente, koje kruži po internetu kao preporuka, zatim, slana voda, so, parfem, benzin – ništa od toga, samo pinceta. Krpelja možete izvaditi i ravno i ukrug, ali ne mora u kontrasmeru od kazaljke na satu, već kako vam je zgodnije. Samo je bitno da se on zahvati što bliže koži i da se izvuče lagano i pažljivo da se ne bi pokidao", priča doktorka.Ako i pored sve pažnje glavica ili drugi manji deo krpelja ostane u koži, trebalo bi da ga telo samo izbaci i nema potrebe za odlaskom kod lekara."Svakako treba pratiti stanje i reagovati ako se pojave bilo kakvi simptomi koji ukazuju na lajmsku bolest ili na infekciju", zaključuje doktorka Snežana Tomanović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram