OTKRIVAMO Šta piše u prijavi koju je podnelo pet profesora Etičkoj komisiji protiv dekana Patrika Drida

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Srboljub Simić, profesor Fakulteta tehničkih nauka Vojin Ilić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ivana Maksimović, profesorka Medicinskog fakulteta Biljana Vučković i profesorka Akademije umetnosti Bosiljka Zirojević Lečić, podneli su Etičkoj komisiji Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja prijavu protiv dekana tog fakulteta Patrika Drida, usled dešavanja u aktuelnom postupku reizbora dr Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Kako se navodi u prijavi u koju je Nova.rs imala uvid, Patrik Drid je tokom procesa reizbora uložio dva prigovora na referat o izboru profesora Mihića, i to krajem 2025. i početkom 2026. godine.

U svom drugom prigovoru, Drid je zatražio preispitivanje pozitivne ocene pedagoškog rada kandidata. Prema navodima iz prijave, on je kao razlog za to istakao javne istupe kandidata, njegove medijske nastupe, objave na društvenim mrežama, te navodno učešće u aktivnostima koje su dovele do obustave nastave na visokoškolskim ustanovama.

Podnosioci prijave istakli su stav da ovakvi zahtevi bude sumnju na pokušaj uvođenja vanakademskih i političkih kriterijuma u proceduru izbora u akademsko zvanje.

U dokumentu se, kako se dalje ističe, izražava bojazan da bi uslovljavanje akademskog napredovanja javnim delovanjem kandidata moglo predstavljati povredu zabrane diskriminacije, kao i narušavanje odnosa unutar akademske zajednice, što bi bilo u suprotnosti sa odredbama Kodeksa o akademskom integritetu.

Pored toga, u prijavi se tvrdi da je Drid neosnovano tražio obrazloženje zakonskog osnova za treći izbor u isto zvanje, iako važeći propisi to dozvoljavaju bez potrebe za dodatnim obrazlaganjem, što je prema navodima iz dokumenta potvrdila i nadležna Komisija u svom odgovoru.

Podnosioci predloga istakli su u prijavi da ovom prijavom ni na koji način ne osporavaju legitimno pravo profesora Drida na podnošenje prigovora u izbornim postupcima.

Dalje, izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog korišćenja procesnih prava za uvođenje spornih kriterijuma za ocenu rada, čime bi se prema njihovom mišljenju mogle ugroziti akademske slobode i stvoriti pritisak na ostale članove akademske zajednice da se uzdržavaju od javnog izražavanja.

Od Etičke komisije se ovim predlogom traži da razmotri iznete navode, pokrene odgovarajući postupak i predloži meru u skladu sa Kodeksom, uz apel da se proces sprovede efikasno i ekonomično kako bi se zaštitila prava kandidata koji se trenutno nalazi u postupku reizbora.

Profesor Simić: Neakademsko ponašanje Drida

Jedan od podnosioca prijave profesor PMF-a Srboljub Simić kaže za Nova.rs da je okidač za prijavu bio postupak Patrika Drida koji je krajnje neakademski.

"Nije u pitanju samo odbrana Vladimira Mihića i njegovog izveštaja, to je komisija uradila na način koji je trebalo da uradi. Dakle, komisija je oba puta odgovorila na te primedbe. Međutim, radi se o tome da su primedbe, pogotovo drugi prigovor koji je profesor Drid uputio, zasnovan na potpuno neakademskim kriterijumima koje on želi da uvede u debatu odnosno u analizu pedagoškog rada Vladimira Mihića. On je stavljao prigovore u smislu njegovog javnog angažmana, javnih nastupa i objava koje je imao na društvenim mrežama. Ništa od toga ne spada u kriterijume pedagoškog rada koji moraju biti zasnovani na zakonu", ističe profesor Simić.

Naglašava da se zakonom i pravilnicima o izboru definiše koji su to kriterijumi koji se koriste za ocenu pedagoškog rada.

"I to je bilo protivno tome. Zašto je to važno? Zato što u kodeksu o akademskom integritetu Univerziteta u Novom Sadu postoje tačno dva člana - to su članovi 26 i 27 koji zabranjuju uvođenje takvih kriterijuma i tog načina ocenjivanja rada nastavnika. Dakle, rad nastavnika mora biti zasnovan na zakonski definisanim kriterijumima i pravilnicima matične visokoškolske ustanove i univerziteta i to je komisija ocenjivala, a profesor Drid je pokušao potpuno neakademske kriterijume da uvede u igru".

Drugi član 27, dodaje on, zabranjuje svaki oblik diskriminacije i naročito onaj vid koji može da ugrozi napredovanje u karijeri ljudi koji rade na univerzitetu.

"A ovde se radi o diskriminaciji po osnovu ličnih uverenja i stavova. I to su osnovni razlozi zbog kojih smo mi to uradili. A zašto smo to uradili? Ako bi se to tolerisalo sada, onda bi svaki redovni profesor dobio u ruke jednu polugu pomoću koje bi mogao da vrši pritisak na mlađe saradnike i mlađe zaposlene na Univerzitetu i na taj način ih doveo u situaciju da se oni ustručavaju od bilo kakvog javnog angažmana u strahu od posledica koje bi to moglo da ima na njihovo napredovanje u daljoj karijeri", objašnjava sagovornik Nova.rs.