VIDEO Neobičan intervju Štulića: "Sličan sam Mitroviću, Pavlović među najboljima u italiji, voleo bih da zaigram u Premijer ligi"

Štulić je dao gol u 96. minutu za pobedu Lečea rezultatom 2:3 na gostovanju Sasuolu u pretposlednjem kolu Serije A, pa je njegov tim na kraju ostao četiri boda iznad crte.

Posle sezone u kojoj je napravio važan korak u karijeri i golovima pomogao klubu da izbori opstanak, Štulić je ponovo u Staroj Pazovi, među kandidatima za najbolji tim Srbije.

Napadač koji je svoj put gradio strpljivo, korak po korak, od Partizana i Radničkog iz Niša, preko belgijskog Šarlroa do jedne od najzahtevnijih liga na svetu, zasluženo se našao na spisku selektora Veljka Paunovića za predstojeće prijateljske utakmice protiv Zelenortskih Ostrva i Meksika.

Mirniji, iskusniji i bogatiji za veliko internacionalno iskustvo, Štulić je u nacionalni tim došao sa jasnom željom da se izbori za svoje mesto i pokaže da je spreman za najveće izazove.

„Uvek je čast i privilegija naći se u Sportskom centru i trenirati sa reprezentacijom Srbije. Jako sam srećan što sam ovde. Dobra je atmosfera na treninzima, vidim da je selektor zadovoljan momcima. Ima energije i svežine i posle naporne sezone", rekao je Štulić.

Nikola priznaje da igranje za reprezentaciju nosi posebnu emociju.

„Kad se igra za reprezentaciju, to je neka druga emocija. Tu nikada ne manjka energije. Uvek se dolazi sa posebnom motivacijom za koju ne treba ni tražiti razlog.“

Od debija protiv SAD u Los Anđelesu do danas prošlo je nešto više od tri godine. U međuvremenu je menjao klubove, države i lige, ali se on lično suštinski nije promenio.

„Mislim da nisam puno. Promenio sam dva kluba, odigrao mnogo utakmica, ali sam uglavnom ostao isti momak i isti fudbaler. Samo malo iskusniji i zreliji.“

Seća se i pobede protiv SAD od 2:1.

„To je bila velika šansa za nove igrače i svi smo dali maksimum da se predstavimo u najboljem svetlu. Mislim da je dobro da reprezentacija ima širok izbor igrača, jer nikad ne znate kada mogu da se dese povrede ili nepredviđene situacije.“

Slična atmosfera vlada i sada, pred duele protiv dve reprezentacije koje će igrati na Svetskom prvenstvu, za razliku od Srbije.

„Imamo dosta igrača iz Superlige i ovo je velika prilika za sve nas. Zelenortska Ostrva i Meksiko su učesnici Mundijala, biće to dobra provera i za njih i za nas. Svaki igrač pojedinačno može da vidi da li može da se nosi sa izazovom igranja protiv ekipa koje nastupaju na najvećem takmičenju na svetu.“

Iz ekipe koja je igrala u Los Anđelesu, danas su na spisku samo on i Vladimir Lučić.

„Imali smo sličan put. Bili smo i između toga nekoliko puta pozivani. Lepo je prisetiti se svega i opet biti ovde zajedno.“

Posle Partizana i Radničkog iz Niša usledio je odlazak u Belgiju, a potom i transfer u italijanski Leče, gde je ove sezone stekao ogromno iskustvo.

„Mislim da mi je Italija najviše značila što se tiče iskustva. Serija A je izuzetno zahtevna, posebno za napadače. Italijani su taktički i defanzivno veoma jaki. S druge strane, u Belgiji sam stekao mnogo samopouzdanja, postizao golove i napravio dobru osnovu za odlazak u Seriju A.“

Posebno ističe značaj „međustanica“ u karijeri.

„Fudbal mi je nametnuo da idem korak po korak. Nekad je to teži put, ali mislim da te upravo to ojača i mentalno i fizički. Kad prođeš mnogo toga, postaješ spremniji za budućnost.“

Debi za Leče imao je protiv Milana i to direktno protiv Strahinje Pavlovića.

„Sve se desilo veoma brzo. Potpisao sam ugovor, odradio jedan ili dva treninga i već sam debitovao protiv Milana. Nisam očekivao da ću odmah igrati. Atmosfera u Lečeu me je pozitivno iznenadila, navijači su veoma strastveni. Iako smo izgubili 2:0, bilo je to veliko iskustvo za mene.“

Za Pavlovića ima samo reči hvale.

„Znam ga od pete ili šeste godine, igrali smo jedan protiv drugog kroz celu omladinsku školu Partizana. Mislim da je imao odličnu sezonu i pokazao sav svoj potencijal. Milan je podbacio, ostali su u poslednjem kolu bez Lige šampiona, ali je Kalaba bio svetla tačka u ekipi. Svima pričam da se baš ‘namestio’ u Milanu i da je jedan od najboljih defanzivnih igrača u Italiji.“

Govoreći o kvalitetu Serije A, ističe koliko je liga zahtevna.

„Liga je ove godine bila veoma izjednačena. Svako svakoga može da pobedi. Komo je, recimo, veliko iznenađenje, igra fantastičan fudbal sa Seskom Fabregasom. Zaista je uživanje igrati u takvoj ligi.“

Posebno su se izdvojili njegovi važni golovi za Leče, među kojima i već pomenuti pogodak protiv Sasuola u samoj završnici sezone.

„Dao sam nekoliko veoma bitnih golova. Protiv Pize, Kremonezea, Parme… Drago mi je što sam pomogao timu da ostane u ligi. Taj gol protiv Sasuola doneo mi je mirniji odmor i osećaj da sam zaista pomogao ekipi u ključnim trenucima.“

Drugu utakmicu za reprezentaciju Srbije odigrao je protiv Andore, kada je Aleksandar Mitrović postigao het-trik. Upravo u golu protiv Sasuola, ima mnogo elemenata koje je direktno naučio iz lekcija kod najboljeg strelca u istoriji reprezentacije.

„Mislim da sam po građi i načinu igre dosta sličan Mitroviću. Upijao sam njegove savete. Prva dva puta sam pitao, posle toga nije bilo potrebe, jer je i sam prilazio i govorio mi šta treba da radim. Znao je nekad i da vikne na treningu, sve za moje dobro. Hvala mu na tome. Svi golovi koje sam ove sezone postigao u Seriji A, bili su u Mitrovom stilu.“

Kada govori o najtežim rivalima u Seriji A, ponovo ističe Pavlovića.

„Defanzivci u Italiji su veoma jaki i agresivni. Nekad imaju i malo više slobode u duelima. Ali Strahinja Pavlović je za mene sigurno među najboljima. Uz njega bih izdvojio i Muharemovića, kao i Bremera iz Juventusa.“

Život u Lečeu potpuno ga je osvojio.

„Ne može da se poredi sa Belgijom. Ljudi su veoma gostoljubivi, emotivni i strastveni. Hrana je odlična, klima mediteranska, more je blizu… Zaista uživam tamo.“

U prilagođavanju mu je pomogao i nekadašnji reprezentativac Mirko Vučinić.

„Živi tamo sa porodicom, družili smo se nekoliko puta i dao mi je mnogo korisnih saveta.“

Štulić veruje da se igrači sa Balkana lako uklapaju u južnu Italiju.

„Mnogo naših igrača je ostavilo trag u dresu Lečea. Govedarica, Sakić, Tomović… Mislim da Italijani vole balkanske igrače zbog mentaliteta. Slični smo, komunikativni, druželjubivi i lako se uklapamo.“

Ponekad nekoliko kratkih pitanja otkriju više od čitavog intervjua. U odgovorima Nikole Štulića nema velikih reči i praznih obećanja. Samo iskren pogled na put koji je prešao, golove koji su ga menjali, ljude koji su mu pomogli i snove koji ga i dalje vode napred.

Na pitanje koji je bio trenutak kada je shvatio da je stigao u „ozbiljan fudbal“, Štulić se vraća u dane provedene u Belgiji.

„Možda kada sam u Belgiji počeo da dajem golove i dobio prvi poziv u reprezentaciju. Tada sam shvatio da više ne sanjam, nego da je to stvarnost. Bio sam među igračima koji igraju na najvišem mogućem nivou.“

Kao jedan od prelomnih momenata u karijeri izdvaja golove protiv Antverpena u dresu Šarlroa.

„Tada sam tek počeo da igram i imao sam problem sa realizacijom i samopouzdanjem posle perioda neigranja. Dao sam gol već u prvom ili drugom minutu i posle toga se sve promenilo. Kao da je nešto ‘probilo’. Oslobodio sam se i stvari su krenule nabolje.“

Kada razmišlja o utakmici koju bi voleo ponovo da odigra, u njemu se mešaju dva osećaja.

„Bila je jedna utakmica u Šarlroi kada smo od 1:3 došli do 4:3, a ja dao dva gola i asistirao. To je bilo ludo. Ali najjači osećaj sam imao posle gola protiv Sasuola. Kada bih mogao ponovo da osetim tu emociju, to bi bilo neverovatno.“

Posebno mesto u njegovom razvoju ima trener Rik de Mil, sa kojim je sarađivao u Belgiji.

„Mnogo mi je pomogao mentalno. Imali smo dosta individualnih razgovora. Stalno mi je ponavljao da verujem u sebe, da ne odustajem i da radim svaki dan kao da mi je poslednji, čak i kada ne igram.“

Kada je reč o atmosferi u reprezentaciji, najvećim pozitivcima smatra dvojicu.

„Mitar i Dušan Vlahović uvek prave dobru atmosferu. Uvek ima neke šale i pozitivnog provociranja.“

Kako bi se zvao dokumentarni film o Nikoli Štuliću?

„Možda ‘Težim putem’ ili ‘Bez prečice’. To mi nekako najviše odgovara. Zašto ne i ‘Poslednji korak nikada nije slučajan’. Dopada mi se i to. Voleo bih jednog dana da zaigram u Premijer ligi. A veliki san mi je i da osetim himnu Lige šampiona pred početak utakmice. Posle toga, tu je i Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom moje zemlje… Ali za sve to mora mnogo stvari da se poklopi. Ja ću nastaviti da radim i da dajem maksimum, pa se nadam da će se i ostvariti.“

Za kraj razgovora usledila je i najzabavnija rubrika. Zadatak za Štulića bio je jednostavan samo na papiru - da od igrača sa kojima je delio svlačionicu u Partizanu, Radničkom, Šarlroi, Lečeu i reprezentaciji sastavi idealan tim, ali tako što će za svaku poziciju izabrati prvo ime koje mu padne na pamet uz određenu osobinu.

Od najvećeg šaljivdžije i „mangupa“, preko fudbalskog fanatika, pa sve do igrača koji bi jednog dana mogao da postane veliki trener, Štulić je odgovarao brzo, iskreno i bez mnogo razmišljanja.

Najduhovitiji:

„Neka bude Dabag iz Šarlroa.“

Najveći mangup:

„Roske. Rosić, moj saigrač iz Radničkog.“

Najtiši u svlačionici:

„Nzita iz Šarlroe. Baš je tih i povučen.“

Najveći radnik:

„Kamarda iz Lećea. Velika nada italijanskog fudbala. Ogroman radnik.“

Najveći šmeker:

„Ousu, još jedan saigrač iz Šarlroe.“

Najveći fanatik za fudbal:

„Nikola Štulić (smeh). Ne vidim većeg fanatika od sebe. Sve me zanima, pratim bukvalno svaku utakmicu.“

Najveći filozof u svlačionici:

„Kulibali iz Lečea. Voli mnogo da priča i analizira.“

Najbolji pevač:

„Zibert. Nemački štoper iz Lečea. Možda nije najbolji pevač, ali je svakako najuporniji. Obožava da zapeva.“

Najveći 'kasnilac':

„Adem Zorgan. Van svake konkurencije. Uvek je bio na ivici da zakasni ili bi stizao u poslednjoj sekundi. Ali toliko je tehnički dobar da mu sve te propuste gledaju kroz prste.“

Najbolji trener među igračima:

„Saša Zdjelar. Dok sam bio u Partizanu, imao je veliki uticaj na nas mlađe. Mnogo je razmišljao o taktici i fudbalu.“

Najveći laf:

„Lazar Marković. Mnogo je pomagao mlađim igračima u Partizanu. I mene je nekoliko puta zaštitio u nekim situacijama. Baš je bio čovek na koga si mogao da se osloniš.“

Nakon kratkih odgovora je uzeo olovku, inspirisan idejom da njegov ‘Tim karaktera’ ostane zabeležen i na papiru u Staroj Pazovi:

„Dakle, ovako: na golu je Rosić. U zadnjoj liniji Ousu, Zibert i Zdjelar. Na sredini terena Nzita, Kulibali, Zorgan i Marković. Na poziciji ‘desetke’ Odej Dabag. I u špicu Kamarda i ja. Reci, kako sam sve izbalansirao? Vrhunski tim.“

Napadač Lečea otkriva da će Mundijal pratiti sa posebnom pažnjom, ne samo zbog fudbala, već i zbog ljudi sa kojima je delio svlačionicu i teren.

„Navijaću za Belgiju jer poznajem mnogo igrača, ali biće zanimljivo gledati Brazil i Argentinu. Zanima me i kako će se velike zvezde poput Ronalda i Mesija nositi sa svim fizičkim zahtevima turnira. Portugal mi je jedan od potajnih favorita, mislim da imaju najjači tim u poslednjih nekoliko godina. Divan mi je i gest selektora Martineza da na spisak stavi ime Dioga Žote", podvukao je Štulić.

Ceo intervju sa Štulićem možete pogledati i poslušati u video iznad.