Veliki evropski vojni projekat pred raspadom zbog sukoba Francuske i Nemačke

Evropski projekat pred raspadom

Projekat Future Combat Air System (FCAS), vredan oko 100 milijardi evra, pokrenut je 2017. godine uz podršku Francuske, Nemačke i Španije, sa ciljem da do 2040. razvije borbeni sistem šeste generacije koji bi zamenio postojeće avione poput Eurofightera i Rafala.

Međutim, posle godina političkih i industrijskih sporova, sve je izvesnije da bi Francuska i Nemačka mogle da krenu odvojenim putem i razviju dva različita borbena aviona.

Kompanija Airbus, koja zastupa nemačku i špansku stranu projekta, saopštila je da je spremna za „reorganizaciju programa”, uključujući mogućnost razvoja dve odvojene letelice.

Iako bi saradnja mogla da se nastavi u oblasti dronova, senzora i digitalnih sistema za povezivanje bojišta, upravo je borbeni avion postao glavni kamen spoticanja između Pariza i Berlina.

Pariz i Berlin na suprotnim stranama

Francuska insistira da budući avion mora da može da poleće sa nosača aviona i nosi nuklearno oružje, dok Nemačka, koja nema nosače aviona niti sopstveno nuklearno naoružanje, smatra da takvi zahtevi nisu prioritet.

Berlin je već odlučio da kupi američke avione F-35 za NATO misije povezane sa nuklearnim odvraćanjem, što je dodatno zakomplikovalo projekat.

Spor nije samo politički, već i industrijski. Francuski proizvođač Dassault Aviation želi vodeću ulogu u razvoju novog aviona, dok Airbus traži ravnopravniji odnos i veću podelu poslova i tehnologije.

Borba za milijarde i radna mesta

Pored vojne strategije, u pozadini sukoba nalazi se i pitanje radnih mesta, tehnologije i kontrole nad unosnim odbrambenim tržištem, piše Dojče Vele.

Francuska i Nemačka godinama pokušavaju da pronađu kompromis oko toga gde će se proizvoditi ključni delovi aviona, ko će imati pristup tehnologiji i pod kojim uslovima bi letelica mogla da se izvozi drugim državama.

Zbog različitih zakona o izvozu oružja, posebno nemačkih ograničenja, dve zemlje sve teže pronalaze zajednički jezik.

Da li su borbeni avioni budućnosti prevaziđeni?

Istovremeno, stručnjaci sve češće postavljaju pitanje koliko će klasični borbeni avioni uopšte biti ključni u ratovima budućnosti.

Sve više pažnje usmerava se na razvoj dronova, digitalnih mreža i takozvanog „borbenog oblaka”, sistema koji u realnom vremenu povezuje avione, senzore, dronove i oružane sisteme na kopnu, moru i u vazduhu.

Analitičari smatraju da bi upravo taj deo projekta mogao da preživi čak i ako zajednički evropski borbeni avion propadne.

Kriza se preliva i na projekat evropskog tenka

Kriza oko FCAS-a sada preti da ugrozi i drugi veliki francusko-nemački projekat, razvoj budućeg evropskog tenka MGCS, koji bi trebalo da zameni nemački Leopard 2 i francuski Leklerk.

Dok Francuska ima više iskustva u proizvodnji borbenih aviona, Nemačka dominira u oblasti oklopnih vozila, pa su dva projekta prvobitno zamišljena kao politički kompromis između dve najveće evropske vojne sile.

Međutim, ako propadne dogovor o avionu, mogao bi da bude poremećen i balans na kojem počiva projekat zajedničkog tenka.

Test za evropsku odbrambenu industriju

Rat u Ukrajini dodatno je pojačao pritisak na Evropu da razvije sopstvenu vojnu industriju i smanji zavisnost od SAD, ali problemi oko FCAS-a pokazuju koliko je teško uskladiti nacionalne interese čak i među najvažnijim članicama Evropske unije.

Analitičari upozoravaju da bi neuspeh ovog projekta mogao dugoročno da oslabi poverenje evropskih država u velike zajedničke vojne programe.