37
Beograđani su odgovorili na snimak Valjevke Mare u kojima proziva sve kojima smetaju ljudi iz unutrašnjosti.
„To što si ti besan što ljudi u potrazi za poslovima i nekim boljim sutra idu u veće gradove gde im je veća mogućnost zarade i prosperiteta je samo tvoj problem koji treba da lečiš u svoja četiri zida“, poručila je Mara iz Valjeva Beograđanima koji „ne mirišu“ ljude iz unutrašnjosti.
Povod su bili snimci na TikToku gde su ljudi prazan Beograd za vreme praznika komentarisali s „„Beograđani“ otišli kućama“, a, između ostalog, im je poručila da „je mnogo zanimljivije komentarisati koliko su ljudi koji su iz unutrašnjosti, koji su načinili taj korak da se presele u Beograd, napredovali u odnosu na ljude koji su ceo život bili na jednom istom mestu“.
Njen video proširio se mrežama i, manje-više očekivano, pokrenuo lavinu komentara.
Doduše, najčešći je da „Samo ljudi iz unutrašnjosti imaju potrebu da ovako nešto snime“, uz pitanje: „Zašto li vas boli ovaj Beograd ovoliko?“
Jer, čini se da ljudi iz unutrašnjosti više forsiraju tu priču o „Beograđanima koji ih ne vole“, nego što realno ima smisla. Zato su neki već na startu krenuli oštro da ispituju Marine motive.
„Beograđanka sam tim se dičim. Ako ti Valjevo nije pružilo to što si htela, sumnjam da ga toliko voliš, a u BG se nikada nećeš osećati kao svoj na svome kao ja, veruj mi. Vi imate problem, a ne mi.“
„Mara je deo problema, a ne rešenja. Kaže preselila se u BG, a iz Valjeva je. I to je suština. Ona je stanovnik BG-a, ali nije Beograđanka. Znam tolike Beograđane koji nisu ni naglasak promenili, a veći su Beograđani od mene rođenog Beograđanina. Mara nikad neće biti kao oni.“
„I ona je sa napredovanjem onih koji nisu iz Beograda u odnosu na nenapredujuće Beograđane uradila isto – postavila se iznad i koristila stereotipe.“
„Mara jeste objasnila sebe kroz jedno 20 godina, u Beogradu“, zaključio je neko nadovezujući se na komentar da ljudi o kojima Mara priča verovatno nisu „pravi Beograđani“.
„Decenijama isti provincijalni kompleks inferiornosti u odnosu na Beograđane… Da li ste svesni da u Beogradu ima tužno malo Beograđana, gotovo da ih nema? Otišli su uglavnom iz zemlje… Došlo je mnogo onih iz provincije ili unutrašnjosti i imaju decu rođenu u Beogradu. To je OK! Većina te dece su maloletna, bebe… Oni zaista nisu stigli da budu snishodljivi prema novopridošlim. Ako je i neko omalovažavajućeg stava, i on je odnekud stigao, nije Beograđanin koje prozivaju“, jedan je od komentara na našem sajtu.
Po ko zna koji put, neki Beograđani pokušali su da joj objasne da problem nije u tome odakle je neko došao.
„Pravi Beograđani ne marimo za to odakle si, već kakav si čovek“.
„Pogrešno shvaćena problematika ljudi koji su došli u Beograd. Nije problem odakle si došao nego što si svoje malograđanske manire doneo u veću sredinu, a nadležne institucije ne sankcionišu bahato ponašanje“.
Pročitajte još:
„Niko nema problem sa normalnim i kulturnim ljudima iz unutrašnjosti, ali vrlo imamo problem kad u Beograd dođu ljudi koji se ponašaju kao da je ceo grad i naselje njima predodređeno, da se čitava zemaljska kugla oko njih vrti, kad im nedostaje kulture i empatije, a prvi to očekuju. Takođe, ljudi koji nisu nikad u zgradi živeli, i ne znaju šta znači da neko i iznad i ispod njih živi, i kad ih zamoliš, oni se još i brecaju na tebe.“
„Btw, a govorim u svoje ime, kao i ljudi koji su mi bliski – ne radi se o prepotentnosti, nego nam je muka od seljačizma i malograđanštine, a to nema veze sa tim ko je odakle!“
„Svako ko je došao u Bg, doneo je nešto svoje. Zato grad i liči na šta već liči, nažalost. Nisam protivan da ljudi dođu, ali moraju da se ponašaju, moraju da prihvate duh BG-a. To vam je tako“.
„Jedan od najvećih problema Beograda je što su ga menjali ljudi koji su dolazili u njega a ne on njih! Nije imao nikakve šanse pritisak je bio prevelik!“
I sad, ispada da se „igrica“ totalno obrnula – bar po tome kako se osećaju neki od Beograđana koji su Mari, ali i svima koji razmišljaju kao ona, ponudili malo širi kontekst.
„Uvek kada neko iz unutrašnjosti s pravim govori o mestu iz koga je došao sa ponosom, to isto pravo u praksi se osporava Beograđanima i njihovim precima kojima je Beograd takođe rođeni, ali i jedini grad u kome žive i u kom su živeli. Kada se, na koji način i sa kojom namerom upotrebljava sintagma „kruga dvojke“? Upravo to čine pridošlice, da li iz osećanja niže vrednosti ili potrebe da uvrede i ponize oni koji se od njih razlikuju, uprkos činjenici koje predstavlja jedno od ljudskih svojstava, po kome ne bi smeli da budu diskriminisani. Niko od nas nije birao gde će da se rodi, niti ko će mu biti roditelji, zbog čega je neophodno da se međusobno uvažavamo i poštujemo različitosti koje imamo, a ne da u njima tražimo razlog za osporavanje i mržnju. Nažalost, kao Beograđanka kojoj je porodica i po očevoj i majčinoj strani već više generacija isključivo vezana za Beograd, ne mogu a da ne primetim da mi u tome ne vidimo nikakvu prednost, već upravo suprotno, jer je takvih najmanje na vlasti, na bitnim funkcijama u institucijama i sl., i to ne zato što smo nesposobni, nego što nismo naučeni da se laktamo“.
„Ne smeš više ni da kažeš kako voliš kada ima manje ljudi u gradu tokom leta, kada imaš najzad neki parking i kada može da se živi. Evo pucajte, volim kada niste svi tu.“
Pročitajte još:
„Evo ja sam iz Beograda. 5. generacija, ako je to uopšte bitno. Mislim da svi o ovoj temi razmišljaju lokalno. I „domoroci“ i doseljenici. Prvo, čitav svoj život, kada bih otišla iz Beograda, nailazila sam na iste stereotipe u manjim sredinama. Bilo je tu i otvorenog ponižavanja jer dolazim iz Beograda. Pa nisam reagovala jer smatram da je to pitanje kućnog vaspitanja. Beograd je otvoren grad i uvek je bio obogaćen ljudima koji se u njega doseljavaju. Kao i svaka metropola on sa sobom nosi neki svoj duh ali i pravila ponašanja. Sama pravila nisu teška kada ih čovek nauči. Smatram da ljudi koji ne poštuju ta pravila, ista ne poštuju ni u Beogradu. Opet smo došli do kućnog vaspitanja. Ono što se jeste promenilo je da ljudi koji se doseljavaju nisu svesni potencijala Beograda, koji, nažalost, u odnosu na njihovu sredinu jeste mnogo veći. Tu dolazimo do hreske države koja je zapostavila obrazovanje. Beograd nudi muzeje, bioskope, operu (u kojoj je baj d vej, Lucano Pavaroti imao svoj prvi nastup), galerije i mnoge druge sadržaje. Beograd nisu samo splavovi. Takođe smatram da centralizovani sistem koji mi koristimo, datira još iz starog Rima, gde ako nisi iz Rima, nisi Rimljanin. Zato smatram da svi, a ne samo ljudi iz unutrašnjosti nego i Beograđani treba da se bore protiv centralizacije u našoj zemlji. Za dobrobit svih.“
„Ljudi rođeni van Beograda mi ne smetaju dok ne počnu da dovode „svoje“ samo zato što su iz Užica, Valjeva, Šapca, Loznice, itd, a ne zato što su stručnjaci u nekoj oblasti. Doživljavala sam mobing na poslu od takvih kao jedina rođena Beograđanka – ako me ne bi ignorisali, onda su mi postavljali pitanja tipa gde idem za zadušnice, nisu mi prenosili poruke nadređenih ako je trebalo, moje delove su ponekad i brisali – namerno su me opstruirali. Ne vidim poentu da se ovoliko branite, jer vi prvi napadate.“
Na kraju, ipak, mnogi Beograđani će se složiti da nemaju velika očekivanja.
„Ja sam rođeni Beograđanin i uvek rado prihvatam ljude iz unutrašnjosti koji dođu kod nas. Samo da ne pljuju po Beogradu i Beograđanima.“
