Da li će američka vojska gađati tankere i koliko će koštati nafta? Pet ključnih odgovora o blokadi u Ormuskom moreuzu koju je Tramp najavio za danas

Moreuz se pokazao kao najefikasnije oružje Irana u ratu sa SAD. Od 28. februara, SAD i Izrael su bombardovali Iran, gađajući hiljade ciljeva i ubivši desetine najviših lidera zemlje. Iran je odgovorio praktično zatvaranjem moreuza – ključnog plovnog puta kroz koji u normalnim okolnostima prolazi oko 20% svetske nafte – što je podiglo cene nafte i izazvalo strah od rasta inflacije.

Pretnja predsednika sada je ponovo unela neizvesnost na globalna tržišta, nakon što su prošle nedelje završila optimistično, uz nadu da bi pregovori između Vašingtona i Teherana mogli dovesti do kraja haosa koji je pogodio svetsku ekonomiju više od šest nedelja.

1. Šta je Tramp najavio u vezi sa blokadom Ormuskog moreuza?

U nedelju je predsednik na društvenim mrežama napisao:
„Ratna mornarica Sjedinjenih Država, najbolja na svetu, započeće proces BLOKADE svih i svakih brodova koji pokušaju da uđu ili izađu iz Ormuskog moreuza.“

Optužujući Iran za „SVETSKU UCENU“, Tramp je zapretio da će svako ko napadne američke brodove biti „RAZNET DO PAKLA!“

Njegova široka pretnja da će blokirati „sve i svakog“ ubrzo je ublažena nekoliko sati kasnije, kada je Centralna komanda SAD (Centkom) saopštila da će blokada biti ograničena na brodove koji prolaze kroz iranske luke – i da će dozvoliti prolaz brodovima koji idu ka lukama saveznika SAD u Persijskom zalivu.

Centkom je naveo da blokada stupa na snagu u 10 časova po istočnom vremenu (15 časova po britanskom vremenu).

Tramp je za Foks njuz rekao da saveznici, od kojih je mnoge kritikovao zbog nedovoljne podrške ratu, žele da pomognu u operaciji u moreuzu. Gardijan saznaje da Ujedinjeno Kraljevstvo neće učestvovati u blokadi, a australijski premijer Entoni Albanizi izjavio je da njegova zemlja nije ni bila pozvana da učestvuje.

2. Zašto bi Tramp pretio blokadom ako mu je cilj da ponovo otvori moreuz?

Izveštaji ukazuju da je ponovno otvaranje moreuza bilo jedno od glavnih spornih pitanja u pregovorima tokom vikenda između SAD i Irana. Teheran je naznačio da želi da zadrži kontrolu nad plovnim putem nakon završetka rata i predložio plan naplate takse do 2 miliona dolara za svaki brod koji prođe kroz moreuz. Tramp i drugi svetski lideri odbacili su takav plan kao napad na „slobodu plovidbe“.

Uprkos Trampovim tvrdnjama da ponovno otvaranje nije njegova odgovornost, predsednik je pod pritiskom da reši problem pre nego što produženo zatvaranje izazove još veću krizu za globalnu ekonomiju.

Ako njegova strategija uspe, ukloniće najveći iranski adut u pregovorima i ponovo otvoriti moreuz za svetsku trgovinu, što bi moglo sniziti cene nafte.

3. Kako bi blokada funkcionisala?

Američka vojska još nije iznela mnogo detalja, uključujući koliko će ratnih brodova učestvovati, da li će se koristiti avioni i da li će saveznici iz Zaliva pomoći.

Stručnjaci smatraju da je malo verovatno da bi američka vojska gađala tankere raketama ili drugim oružjem, zbog rizika od ekološke katastrofe. Najverovatniji scenario je da će američka mornarica pokušati da natera brodove da promene kurs pretnjama, a ako to ne uspe, pokrenuće naoružane timove za preuzimanje kontrole nad brodovima.

„Tramp želi brzo rešenje. Realnost je da je ovu misiju teško sprovesti samostalno i verovatno je neodrživa na srednji i duži rok“, rekla je Dejna Strul, bivša visoka zvaničnica Pentagona iz vremena administracije Džoa Bajdena, sada u Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.

4. Kakav će uticaj blokada imati na cenu nafte?

Stručnjaci kažu da bi blokada mogla dovesti do rasta cena nafte, ali mnogo toga zavisi od njenog „obima i načina sprovođenja“.

Kevin Buk, direktor istraživanja u kompaniji KlirVju Enerdži Partners, rekao je da manji obim ponude obično znači zategnutije tržište i više cene.

„Važno je i kako će Teheran reagovati. Iranske i/ili hutističke odmazde protiv alternativnih ruta proizvođača iz Zaliva mogle bi dodatno podići cene“, rekao je Buk.

Zatvaranjem moreuza za brodove koji prevoze iransku naftu, Tramp bi mogao da preseče jedan od glavnih izvora finansiranja režima – ali bi to moglo imati i kratkoročno negativan efekat na globalne cene.

Oko 100 tankera prošlo je kroz moreuz od početka bombardovanja Irana od strane SAD i Izraela, većinom sa iranskom naftom namenjenom Kini i Indiji. SAD su dozvolile Iranu da nastavi izvoz – čak su ublažile sankcije na naftu na moru – kako bi smanjile pritisak na ponudu. Ideja je bila da stalne isporuke iranske nafte pomognu da se cene drže pod kontrolom, iako profit ide direktno režimu. Ograničavanje tih isporuka moglo bi dodatno podići cene.

Nakon Trampove najave, cena američke sirove nafte porasla je 8% na 104,24 dolara po barelu, dok je Brent porastao 7% na 102,29 dolara. Brent, međunarodni standard, porastao je sa oko 70 dolara pre rata krajem februara na čak 119 dolara tokom sukoba.

5. Šta dalje za primirje u ratu SAD–Iran?

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da će svaki ratni brod koji se približi moreuzu radi sprovođenja blokade biti smatran kršenjem trenutnog primirja i biće oštro tretiran. Istakli su da moreuz ostaje pod iranskom kontrolom.

Tramp je u nedelju nagovestio mogućnost nastavka američkih napada unutar Irana, navodeći fabrike raketa kao jednu od mogućih meta. Volstrit džurnal je izvestio da njegova administracija razmatra nastavak napada kao način da se prevaziđe zastoj u mirovnim pregovorima.