Pitali smo vas šta znači "biti Beograđanin" - u buri reakcija, među 415 odgovora, Dušanka je pogodila suštinu

Da li je Beograđanin svaki čovek koji oseća da pripada ovom gradu i voli ga uprkos njegovim manama ili su Beograđani samo oni koji su se rodili ovde? Mesto rođenja definitivno nije dostignuće niti adut bilo koga od nas. Pa, odakle onda toliko priča o "krugu dvojke", zašto brojimo generacije koje navodno uslovljavaju naše pripadanje, odakle toliko podela među Srbima rođenim bilo gde, kao da nas svađaju neke nevidljive granice koje nam svima samo prave štetu. Mnogo pitanja, malo odgovora.

Ja sam iz Beograda i volim svoj grad iako ga danas teško prepoznajem. Ne znam zašto se ovde ljudi uvek posvađaju kad god se povede priča o tome odakle su. Šta uopšte znači biti Beograđanin? Da li hoda, jede, voli drugačije? Da li je bolji ili lošiji od ostatka sveta? Jedini logičan odgovor ćete sami naslutiti, ali pitali smo vas "šta znači biti pravi Beograđanin" i do trenutka pisanja ovog teksta dobili 415 odgovora. Evo šta ste nam rekli.

"Pravi Beograđanin je onaj gde mu je tu rođen pradeda, deda, otac i na kraju ti koji možeš reći da si pravi Beograđanin, a njih je ostalo baš malo i se ne hvale svim ustima 'ja sam Beograđanin', to se po njima vidi"

Ovo je odgovor koji je dobio 47 lajkova, a kod mene je napravio krizu identiteta. Čuvena priča o trećoj, četvrtoj beogradskoj generaciji koja me je uvek zbunjivala. Jer ako sam rođena ovde, a deda nije, šta sam onda ja? Nisam Beograđanka, niti sam iz nekog srpskog sela, drugog grada...šta sam? Marsovka? Okej, biću to, idemo dalje. Veliki broj odgovora koji su ujedno i najlogičniji odnose se na ljubav prema gradu i čuvanju istog.

"Voleti i čuvati svoj grad", "Voleti svoj grad, od kulture nebacanja, pa sve do kulture očuvanja manira, kulture građana. Više interesovanja i više borbe za oaze (parkove), kulturnih dešavanja, ljudskosti pre svega", "Imati manire i biti vaspitan pre svega. Lokacija rođenja ne znači ništa, iz 'kakve kuće dolaziš' znači sve".

Jedna Sanja je opisala kako se iz daljine zamišlja Beograd.

"Kada u proleće na nekom sasvim drugom mestu rano ujutru zatvorite oči i ugledate kroz tako spuštene kapke šlep na Dunavu kod Nebojšine kule, ili magično dvorište u Knez Miletinoj, ili kiselo drvo u Karađorđevoj, ili jednu klupu kod Vojnog muzeja...ili sladoled kod Hotela Balkan...pa ne želite da otvorite oči."

Pomenuli ste i šarm, ali i beogradske mangupe.

"Znači imati taj šarm i filozofiju života. Nije određeno mestom rođenja."

"Biti mangup, a to podrazumeva ne dati na sebe, ali uvek biti dobronameran, ljubazan, kulturan. Znati gde je granica i istu ne preći. P.S. Iz unutrašnjosti sam i ponosim se time. Takav Beograd pamtim i uvek bi mu se vratio. Ovaj današnji me i ne privlači."

Jedna Melita piše:

"Biti kulturan

Biti intelektom širok

Biti empatičan

Biti svoj

Pustiti druge da budu svoji

Biti inovativan

Slušati dobru muziku

Biti underground

Voleti životinje

Voleti čist grad

Znati se ponasati normalno kad je oko tebe sve nenormalno."

Bilo je i onih koji su napisali da je Beograd "najružniji i najgluplji grad", a da su pravi Beograđani najveći "mučenici zbog užasnog prevoza", i da imaju "(ničim valjanim izazvan) kompleks više vrednosti".

Jedan od odgovora koji je ostavio najveći utisak jer je objedinio sve ono šta zapravo znači "biti Beograđanin" dala je Dušanka.

"Postoji više vrsta pravih Beograđana: prvi su oni koji su rođeni, ceo život žive u njemu, imaju uspomene na detinjstvo i mladost u njemu, u njemu grade i stvaraju, porodicu, dom i karijeru. U njemu umiru i imaju večni dom.

Drugi su oni koji nisu rođeni u Beogradu, najčešće oni koji ceo život žive u njemu, ali su se sticajem okolnosti rodili na nekom drugom mestu.

Treći su oni koji su u Beograd došli, nebitno odakle, najčešće na studije i ostali u njemu. Ali, koji tokom svog života prihvataju beogradski izgovor i navike, barem van svojih domova (u kojima mogu kako god žele); i koji svojim bitisanjem ostavljaju neki značajni trag za razvoj ovog grada.

Ono što je zajedničko za sve kategorije Beograđana je da vole svoj grad, čuvaju ga, lepo pričaju o njemu svima i svuda. Ne ponašaju se bahato ni prema ljudima, ni prema životinjama, ni prema zajedničkom materijalnom dobru.

I budu istinski srećni što su Beograđani. Ne od onih koji žive ovde, a maštaju o nekim tamo daljinama, za koje ako im se ukaže prilika ne bi časili časa da napuste svoj grad."