Izraelski ambasador u Vašingtonu Jehiel Lajter pozitivno je ocenio večeras prve direktne razgovore sa Libanom u poslednjih nekoliko decenija, koji su održani u Stejt departmentu, preneli su američki mediji.

"Danas smo otkrili da smo na istoj strani", rekao je ambasador Lajter novinarima dok je napuštao Stejt department.

"To je najpozitivnija stvar koju smo mogli da ponesemo sa ovog sastanka. Obojica (libanski ambasador) smo ujedinjeni u našoj želji da oslobodimo Liban od okupacije, od sile kojom dominira Iran i koja se zove Hezbolah", rekao je izraelski ambasador.

Šef američke diplomatije Marko Rubio primio je danas u Stejt departmentu ambasadore Izraela i Libana, na prvim direktnim mirovnim pregovorima između te dve zemlje u poslednjih nekoliko decenija.

Rubio je rekao da su razgovori u Vašingtonu istorijska prilika za trajni mir između Izraela i Libana.

"Svesni smo da se moramo nositi sa decenijama istorije i složenošću koje su nas dovele do ovog jedinstvenog trenutka i prilike koja je pred nama“, rekao je Rubio dok je primao ambasadore.

U razgovorima učestvovali su Lajter, libanska ambasadorka Nada Hamadeh Moavad i ambasador SAD u Libanu Mišel Isa.

"Želimo da postignemo mir i normalizaciju odnosa sa libanskom državom", rekao je pre sastanka izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar i dodao da nema "većih sporova između Izraela i Libana", već je problem libanski pokret Hezbolah, kojeg podržava Iran.

"Nadam se da će sastanak u Vašingtonu biti početak kraja patnje Libanaca uopšte, a posebno stanovnika na jugu zemlje", rekao je libanski predsednik Žozef Aun (Joseph) neposredno pre početka prvih direktnih razgovora između Izraela i Libana od početka rata 2. marta.

Ambasadori Izraela i Libana složili su se večeras da započnu direktne pregovore posle prvog dana produktivnih razgovora održanih u Stejt departmentu, čiji je domaćin bio šef američke diplomatije Marko Rubio.

"Izrael je izrazio podršku razoružanju svih nedržavnih oružanih grupa i raskrinkavanju terorističke infrastrukture u Libanu, potvrđujući svoju posvećenost saradnji sa libanskom vladom radi postizanja ovog cilja, na način koji garantuje bezbednost stanovništva obe zemlje", navodi se u zajedničkom saopštenju izdatom posle sastanka u Vašingtonu.

Dodaje se da je Liban pozvao na prekid vatre i sprovođenje konkretnih mera za rešavanje teške humanitarne krize koju zemlja i dalje trpi kao rezultat tekućeg sukoba.

Liban je naglasio hitnu potrebu o prekidu neprijateljstava.

Sve strane su se složile da započnu direktne pregovore na datum i mesto koje će biti naknadno određeno, dodaje se u zajedničkom saopštenju.

U razgovorima učestvovali su izraelski ambasador Jehiel Lajter, libanska ambasadorka Nada Hamadeh Moavad i ambasador SAD u Libanu Mišel Isa.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da očekuje nove razgovore sa Iranom, u Pakistanu, u naredna dva dana.

Tramp je rekao za list Njujork post da bi "druga runda pregovora sa Iranom mogla da bude održana u Pakistanu u naredna dva dana", nakon što su prvi razgovori završeni bez dogovora.

"Trebalo bi da ostanete tamo i nešto bi moglo da bude u naredna dva dana", rekao je telefonom američki predsednik novinaru Njujork posta u Islamabadu.

Posle prvog telefonskog razgovora u kojem je Tramp rekao da je malo verovatno da će se razgovori nastaviti u Pakistanu, Njujork post je preneo da je američki predsednik ponovo pozvao, samo nekoliko minuta kasnije.

Tramp je onda rekao da će se "verovatno" američki pregovarači vratiti u Islamabad, "jer komandant pakistanske vojske Asim Munir radi odličan posao".

Američki predsednik je u utorak 8. aprila prihvatio pakistanski predlog o dvonedeljnom prekidu vatre u Iranu, tokom kojeg treba da budu održani pregovori i Ormuski moreuz u potpunosti otvoren.

Brodovi povezani sa Iranom navodno su prošli kroz Ormuski moreuz 14. aprila, prvog dana američke pomorske blokade usmerene na plovila koja „ulaze ili izlaze iz iranskih luka i obalnih područja“.

Podaci sa servisa za praćenje brodova naveli su najmanje četiri broda, od kojih su dva nedavno pristajala u iranskim lukama, koji su prošli ili su prolazili kroz vodeni prolaz širok 30 kilometara u satima nakon što je blokada stupila na snagu prethodnog dana, prenosi Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Nije bilo izveštaja da je Vašington preduzeo direktne mere protiv brodova kako bi sproveo blokadu.

I Fajnenšal Tajms (Financial Times, FT) piše o dva broda koja su testirali američku blokadu i prošla kroz strateški važan tesnac.

Iranska državna agencija IRNA saopštila je da su razmenjene poruke između Teherana i Pakistana, koji posreduje u razgovorima, ali da nema informacija o dogovoru za nastavak pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako se navodi, poruke se odnose na aktuelni razvoj situacije nakon što su pregovori tokom vikenda zapali u zastoj.

Kina je zapretila da će uzvratiti ukoliko Sjedinjene Američke Države nastave sa povećanjem carina, za koje Peking tvrdi da se zasnivaju na netačnim medijskim izveštajima o navodnoj kineskoj vojnoj pomoći Iranu.

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da je prerano govoriti o rešenju za Ormuski moreuz i da prioritet mora biti prekid borbi.

Naglasio je da je važno obezbediti sigurnost plovidbe, upozorivši da sukob već utiče na cene energije i globalni izvoz.

Katar je osudio napade na suverenitet Libana i podržao međunarodne napore za smirivanje situacije, uz poruku da ostaje u kontaktu sa svim stranama i da se diplomatski razgovori nastavljaju.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je Iran spreman da nastavi mirovne pregovore i da je diplomatija najbolji način za rešavanje sporova, u razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, prenose iranski mediji.

Kako se navodi, Pezeškijan je poručio da su pretnje, pritisci i vojna akcija beskorisni i da će „pogoršati probleme koje su Sjedinjene Američke Države same stvorile“.

On je dodao i da bi Evropa trebalo da podstakne SAD da se pridržavaju međunarodnog prava i propisa.

Starmer i Makron će u Parizu biti domaćini samita posvećenog bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz, nakon sukoba na Bliskom istoku.

Podaci o kretanju brodova koje je analizirao BBC pokazuju da su najmanje četiri plovila povezana s Iranom prošla kroz Ormuski moreuz uprkos američkoj pomorskoj blokadi.

Među njima su teretni brod Christianna i tanker Rich Starry, kao i tankeri Murlikishan i Elpis, koji su pod američkim sankcijama zbog trgovine povezane s Iranom.

Navodi se i da postoji mogućnost da su neka plovila koristila lažne podatke o lokaciji kako bi prikrila svoje kretanje.