Šta treba da se desi da SNS padne: Tri zadatka za studente i opoziciju i tri za Evropsku uniju

Analizirajući šta je ključno da se desi na političkoj sceni Srbije da bi pao režim Aleksandra Vučića, Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, upozorava da svi koji žele promenu treba da budu svesni da je nasuprot njih jak protivnik.

“Verujem da je Aleksandar Vučić na silaznoj putanji koja je poprilično nezaustavljiva, ali i dalje treba da smo svesni da je to ekstremno jak režim koji u svojim rukama ima sve javne resurse u ovoj zemlji. Svaka mesna zajednica je pod njihovom kontrolom, svaki dinar javnog novca i gotovo svi mediji”, naglašava.

Alternativa mora da se organizuje

Ne želeći da ulazi u dešavanja na međunarodnoj sceni ili u unutrašnje odnose unutar samog režima koje mogu da utiču na njegov pad, Popović za Nova.rs ističe tri ključna momenta za promenu vlasti koja su u rukama pobunjenog društva.

Prvo, oni koji žele da budu alternativa autokratskom režimu, kako ističe, moraju da se dobro organizuju.

“Mora jasno da se definiše ko je ta alternativa. Moraju svi delovi pobunjenog društva da se organizuju i međusobno da se dogovore. Ne ulazim uopšte u to šta je konkretno najbolja opcija, ali sam siguran da će doći do najboljeg rešenja ako budu međusobno komunicirali i dogovarali se”, objašnjava.

Druga ključna stvar na Popovićevoj listi je komunikacija i to sa vrlo širokim krugom ljudi u društvu. Naglašava da ljudi ne smeju da se odbacuju.

Komunikacija i sa biračima naprednjaka

“Mora da se priča sa ljudima sa kojima inače taj front do sad nije komunicirao. Tu mislim i na meke pristalice SNS-a, neutralne, ljude koje generalno ne interesuje politika i ne obraćaju pažnje na nju. To je ključ za pobedu. Oni koji su čvrsta opozicija, oni će sigurno da glasaju protiv režima. Nama je potrebno da na našu stranu, da tako kažem, privučemo taj srednji deo, meki trbuh SNS-a i ljude koji se plaše da glasaju protiv SNS-a”, precizira sagovornik Nova.rs.

Treće na ovom spisku je očuvanje energije protesta i pozitivna poruka da je promena moguća i da donosi dobro svima u ovoj zemlji.

“Važno je da se ističe da neće biti nikakve nestabilnosti, nikakvog potresa, nikakvog rata, dakle da se Vučiću izbije iz ruku ključna retorička floskula, a to je da je on jedini garant mira i stabilnosti u Srbiji. Mora da se šalje poruka svim građanima da se ništa strašno neće desiti ako se promeni vlast. Čini mi se da veći deo ovih stvari studentski pokret već na najbolji način radi u svojoj kampanji”, savetuje Popović.

Važno je da Brisel shvati

Međutim, sem proaktivne uloge onih delova društva koji žele da budu alternativa sadašnjoj vlasti u Srbiji, u padu jednog autoritarnog režima, kakav je Vučićev, važnu ulogu ima i međunarodni kontekst, prevenstveno odnos Evropske unije, čija član Srbija, još uvek formano želi da postane.

Nesporno je da je sadašnji predsednik Srbije iz Brisela dugo imao vrlo jasnu podršku. Stvari se na tom planu menjaju, posebno u poslednjih godinu i po dana koliko traju na ulicama traju protesti pobunjenih građana, ali i nasilje režima prema njima.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, vrlo precizno za Nova.rs oslikava koje su to tri ključne stvari koje bi trebalo da se promene u odnosu Brisela prema Vučiću da bi moglo da dođe do promene vlasti u Srbiji.

Status SNS u EPP

Prvo na toj listi je da Srpska napredna stranka mora ili da bude suspendovana ili izbačena iz Evropske narodne partije.

“To je ključna tačka zašto pritisak ili ponašanje Evropske komisije nije drugačije, zato što nju vodi Ursula fon der Lajen, koja je deo Evropske narodne partije, čiji je deo Aleksandar Vučić. To je taj način čuvanja, s tim što ga oni sad više ne podržavaju, ali nisu spremni ni da traže način kako da se izvrši veći pritisak na njega”, naglašava Međak.

Druga stvar je prestanak finansiranja režima u Beogradu sredstvima iz Evropske unije i na tome se, kako dodaje naš sagovornik, već radi.

Dobar put u tom pravcu je i nedavna inicijativa poslanika Evropskog parlamenta iz grupacije Zelenih i Obnovimo Evropu. Oni traže hitnu i jasnu reakciju Evropske komisije zbog pogoršanja situacije u Srbiji, uz predloga da odgovor iz Brisela treba da uključuje i obustavu finansiranja.

“Srbija nije dobila pare iz reformske agende, dobila je 100 miliona evra kao predfinansiranje. Sad će Evropski parlament da pita Evropsku komisiju na osnovu čega je isplatila te pare isplatila, tako da taj pritisak postoji”, objašnjava.

Kao treću ključnu stvar navodi konkretan pritisak Evropske unije na vlasti u Srbiji da obezbede slobodne i fer izbore kada sledeći put građani budu izlazili na glasanje.

EU da jasno kaže Vučiću da neće priznati pokradene izbore

Evropska narodna partija, prema njegovim rečima, na neki način sprečava taj korak, da se Vučiću jasno pošalje poruka da “sledeći izbori moraju da budu izvedeni po iole pristojnim uslovima, odnosno da budu ispunjene preporuke ODIR-a iz 2023. i 2024. godine”.

Brisel, kako ističe Međak, Aleksandru Vučiću mora da “jasno da stavi do znanja da ukoliko pobedu na nameštenim izborima, kao što se sada već planira, da će ti izbori neće biti priznati”.

“Onda će Vučić imati izbor: ili će ići dalje u eskalaciju i pretvaranje Srbije u Belorusiju, gde je Lukašenko izgubio na izborima, proglasio pobedu ili će dozvoliti slobodne izbore na kojima će izgubiti. Na slobodnim izborima SNS gubi jedan kroz jedan, ne postoji šansa da oni pobede”, zaključuje Međak.

S obzirom da je došlo do promene vlasti u Mađarskoj, Međak veruje da će to dovesti do promene politike proširenja i da će pitanje demokratije u Srbiji biti mnogo više na dnevnom redu u Briselu.