Američki novinari su osam meseci istraživali mrežu prevara na putevima SAD. U njenom srcu našli su srpsku firmu "Superego"

Istraga, koja je obuhvatila kamionske stanice na Floridi i izvore u Evropi, pokazuje da ovaj model poslovanja nije izolovan slučaj, već široko rasprostranjena praksa. Veliko istraživanje proizvod je novinarskog rada ekipe kultne emisije "60 minutes", a objavljeno je i na portalu CBS.

Kako funkcioniše „brisanje istorije“

„Kameleonske firme“ funkcionišu po jednostavnom principu: nakon niza prekršaja, od lošeg održavanja vozila do ozbiljnih nesreća, kompanija se zatvara, a potom se otvara nova pod drugim imenom i sa novim identifikacionim brojem.

Na taj način briše se kompletna bezbednosna istorija.

„Isti vozači, isti kamioni, ali bez ikakvih prekršaja na papiru, kao da počinju od nule“, objašnjava konsultant za bezbednost Rob Karpenter.

Prema procenama, između 10 i 20 odsto od oko 700.000 transportnih firmi u SAD posluje na ovaj način.

Veliki rizik na putevima

Posledice su ozbiljne. Samo u 2024. godini više od 5.300 ljudi poginulo je u nesrećama u kojima su učestvovali kamioni.

Podaci pokazuju da su firme koje koriste ovaj model čak četiri puta sklonije izazivanju saobraćajnih nesreća.

Prekršaji uključuju:

• prekomerno radno vreme vozača
• loše održavanje vozila
• zloupotrebu alkohola i droga
• falsifikovanje podataka

Super Ego Holding kao primer sistema

U okviru istrage posebno se izdvaja kompanija „Super Ego Holding“, koja posluje u SAD, ali ima veze sa Srbijom i Evropom.

Prema podacima regulatora i bivših zaposlenih, ova mreža kompanija predstavlja jedan od najpoznatijih primera „kameleonskog modela“. U poslednje dve godine zabeleženo je gotovo 15.000 prekršaja i oko 500 nesreća povezanih sa firmama iz ove mreže.

Kompanija je trenutno pod federalnom istragom i suočava se sa kolektivnom tužbom vozača.

Svedočenja vozača i uzbunjivača

Vozači tvrde da su bili izloženi ozbiljnim pritiscima i zloupotrebama.

„Nije ih briga za bezbednost, samo za novac“, rekao je jedan od vozača koji je radio za ovu mrežu.

Prema njihovim navodima:

• vožnje su trajale i do 18 sati dnevno
• dokumenta o zaradi su falsifikovana
• deo novca je sistematski zadržavan
• vozači su često ostajali bez zarade

Uzbunjivač iz Evrope tvrdi da su zaposleni bili obučavani da maksimalno „izvlače novac“ od vozača.

Dodatne kontroverze iz Srbije

Kompanija „Super Ego Holding“ već je i ranije bila predmet medijskih izveštaja u Srbiji, gde su bivši zaposleni iznosili optužbe o eksploataciji radnika, manipulaciji ugovorima i naglom rastu firme.

Pojedini izvori pominjali su i moguće političke veze, ali te tvrdnje nisu potvrđene zvaničnim dokazima.

Ono što je dokumentovano jeste postojanje mreže povezanih firmi koje se po potrebi otvaraju i zatvaraju, što se poklapa sa modelom „kameleonskih kompanija“ opisanih u američkoj istrazi.

I Nova.rs je pisala o poslovanju "Superega", i to u maju 2025. godine. Tada su bile aktuelne spekulacije da je Vučić pokušao da uđe na događaj za prikupljanje sredstava za guvernersku kandidaturu Bajrona Donaldsa, koji se održavao u Mar-a-Lagu. "Super Ego holding", koju mnogi povezuju sa SNS-om i Vučićem je, prema nekim tvrdnjama, bila kupac te pozivnice na kojoj se navodno nalazilo i lažno ime “Aleks Vuči”. Ovo je sve i dalje u domenu spekulacija. Ono što je tačno je da pomenuta firma ima iza sebe brojne kontroverze.

O njima je za naš medij govorio insajder zaposlen u kompaniji, a i sam "Superego" se oglasio oko ovih tvrdnji.

Sistem koji vlasti teško kontrolišu

Američke vlasti suočavaju se sa velikim izazovom: svega oko 350 inspektora nadgleda čak 700.000 transportnih firmi.

„Moramo sprečiti da ovakve firme uopšte uđu u sistem“, poručuju iz nadležne agencije.

Najavljene su reforme i pooštravanje kontrole, ali stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno vreme da se problem reši.

Bezbednost ili profit

Ova istraga otkriva dubok problem u transportnoj industriji, gde profit često ima prednost nad bezbednošću.

Dok se kompanije brzo transformišu i nastavljaju poslovanje pod novim imenima, vozači, ali i milioni građana koji dele puteve sa njima, ostaju izloženi riziku.

Kako upozoravaju stručnjaci, bez sistemskih promena, ovakav model poslovanja mogao bi nastaviti da ugrožava bezbednost, i odnosi nove živote.