Hrvat posetio Beograd, pa detaljno opisao koliko novca treba za dobar provod

Kako naša prestonica izgleda jednom turisti iz komšiluka? Svoju posetu Beogradu Vedran Jurić je detaljno opisao za hrvatski sajt Pun kufer i njegov tekst prenosimo u celosti.

„Glavni grad Srbije definitivno nije grad koji čovek samo ‚odradi‘, već ga treba propisno doživeti. U njemu sam bio više puta, prvi put 2011. kad je grad bio još ‚luđi‘, radili su ‚slavni‘ splavovi, ali i 1.001 drugo mesto za izlazak. Poslednji put sam bio prošlog leta na koncertu Gunsa. I iako i dalje Beograd ima bogati noćni život, nema više splavova i stvari su se promenile. Ipak, super je i dalje kad si u jedan noću na Skadarliji i sve je oko tebe živo, pa se kasnije samo zaputiš u jednu od pečenjara koje rade celu noć.

No, ono što se svakako značajno promenilo kroz sve te godine su i cene. Dok je nekad bio prilično povoljan u poređenju sa Zagrebom, danas bih rekao da su cene u restoranima gotovo jednake. Beograd odavno već nije jeftin, i nemojte očekivati kako ćete na ručak ili večeru u restoranu potrošiti manje nego u Zagrebu.

Smeštaj

Koristeći Booking.com, proverio sam cene u beogradskim hotelima u trećem vikendu aprila. Od onih za odlikaše, do onih povoljnijih, situacija je sledeća.

St. Regis - ako planirate da odsednete na visokoj nozi, a pritom vam cena nije problem, isplati se dati priliku ovom hotelu, izgrađenom u luksuznom delu poznatom kao Beograd na vodi. Jasno je da hotel ima i wellness, kao i unutrašnji bazen, a noćenje s doručkom za dve osobe izaći će vas oko 750 evra. Za to ćete dobiti sobu od 40 kvadrata, pa očito komfora ovde ne nedostaje.

Hilton - znate kako neki veliki hotelski lanci drže priličan renome? E pa, jedan od njih je svakako i Hilton. Beogradski se smestio na Vračaru, a značajan adut u toplo vreme svakako mu je i bar na krovu. Noćenje s doručkom za dvoje stajaće vas 430 evra.

Moskva - u strogom centru, na Terazijama, smestio se ovaj kultni hotel. Kažem kultni, jer još uvek je impresivno arhitektonsko zdanje, a otvoren je pradavne 1908. godine, tako da je ‚preživeo‘ mnoge režime i vladare.

U njemu su noćili i mnogi poznati poput Ajnštajna, Tesle, Hičkoka, Polanskog… Da ne dužim više, dvokrevetna soba s doručkom stoji 349 evra.

Public House - iako naziv može implicirati nešto sasvim drugo, ovaj hotel mogu preporučiti iz prve ruke jer upravo smo u njemu odseli prošlog leta kad smo bili na Gunsima. Lokacijski je dobro smešten, a do najstrožeg centra ima 15-20 minuta hodanja. Sobe su velike, prijatne i uredne, ima i parking, a fin, dobar i raznovrstan je i doručak.

Restorani

Tri šešira - ovo je klasik, smešten u Skadarliji. Doslovno radi ‚oduvek‘, a kuhinja je samim tim tradicionalna. Mesa ima u izobilju, a uveče atmosferu obično dodatno ‚zapale‘ razni tamburaši, gudači i slični. Prvi put kad sam bio u prestonici Srbije, tamo sam morao da odem. Pljeskavice, ćevapi i slično stajaće vas od 10 do 15 evra.

Lorenzo & Kakalamba - jao, jao, ako su Tri šešira primer tradicionalnog restorana, Lorenzo & Kakalamba je sve samo ne to. Na meniju prevladavaju italijanska i srpska jela, a tu su i neki internacionalni klasici. Kad jednom tu uđete, nećete znati gde pre da pogledate, s obzirom na prilično ‚šašavo‘ i originalno uređenje. Preporuka - ako još drže tatarski biftek, naručite ga. Davnih dana kad sam imao priliku da ga probam na tom mestu, nosio je prefiks ‚ubistveni‘, a uskoro sam saznao i zašto. Naime, posluže ga u obliku pištolja. Kako je puno jela tako je i puno cena, a biftek recimo košta 30 evra, lazanje 12 evra…

Langouste - ako ste odseli u St. Regisu i ide vam se na neki fine dining, gde ćete isprobavati hranu u sledovima i sljubljivati je s vinima, onda je ovo mesto za vas. Posebna pažnja se pridaje sezonskim namirnicama, a moguće je naručiti mesni ili riblji meni. I jedan i drugi sadrže pet sledova i košaju oko 100 evra.

Za dodatnih 50 evra više, u ponudi je i Langouste meni koji kombinuje mesne i riblje specijalitete. Moguće su i narudžbe a la carte, a tu onda imate jastoga, škampe, tartufe…

Beton hala - U ovom kompleksu nalazi se više restorana, a zastupljene su razne kuhinje. Ambar pravi tradicionalna jela s modernim šmekom, Toro Latin Gastrobar pretpostavljate šta je, a lično sam imao priliku da posetim samo restoran Sakura koji služi azijske specijalitete. I to, bez greške.

Kultura

Kalemegdan - ova tvrđava mesto je za koje ne treba platiti ulaznicu, osim ako ne želite da posetite Vojni muzej koji se nalazi u njoj. S Kalemegdana puca pogled na ušće i na dlanu vidite kako se spajaju Sava i Dunav, a sve to gleda i Pobednik, visoki kip koji je izradio Ivan Meštrović.

Muzej Nikole Tesle - ovaj muzej koji se smestio u blizini gigantskog Hrama Svetog Save možda je i najpopularniji beogradski muzej. S obzirom na brojne interaktivne sadržaje, u njega rado zalaze i deca. Ulaznica je prilično povoljna, pa tako ona za vođenu turu košta oko tri i po evra.

Pozorišta - Neka od poznatijih su Atelje 212. Bitef, Jugoslovensko dramsko pozorište… Uglavnom, pozorišta ima i više nego dovoljno, tako da je na vama samo da proverite repertoar i odlučite se gde provesti veče. Ulaznice su od pet evra, pa naviše.“