Spavaju 4 sata i puni su energije: Nauka otkriva kako je to moguće i zašto su ovi ljudi posebni

Ipak, za mali deo populacije to nije problem. Oni imaju svojevrsnu skrivenu „supermoć“, a mnogi toga nisu ni svesni.

Verovali ili ne, između jedan i tri odsto ljudi ne treba osam sati sna kao većini. Takvani „kratki spavači“ mogu da funkcionišu potpuno normalno sa svega četiri do šest sati sna.

A ono što dodatno intrigira jeste činjenica da naučnici počinju da razumeju zašto je to tako. Još važnije, postavlja se pitanje da li bi jednog dana i ostali mogli da razviju tu sposobnost. Drugim rečima, možda će u budućnosti četiri sata sna zaista biti dovoljna.

Ko su ti „ljudi sa supermoćima“

Prirodno kratko spavanje nije stvar navike, discipline ili načina života. Reč je o biološkoj osobini. Tokom poslednje dve decenije, istraživači su identifikovali grupu gena koji omogućavaju nekim ljudima da spavaju znatno kraće, a da pritom ostanu potpuno zdravi.

Jedan od prvih tragova bio je gen DEC2, koji utiče na nivo oreksina, hemikalije u mozgu koja podstiče budnost. Dok manjak oreksina može izazvati narkolepsiju, „kratki spavači“ ga proizvode više, što im omogućava da ostanu budni i fokusirani uz manje sna.

Eksperimenti na miševima pokazali su da oni sa ovom mutacijom spavaju kraće, ali bez uobičajenih posledica nedostatka sna. Do danas je najmanje sedam gena povezano sa ovom pojavom, a rezultati su uvek isti, kraći san bez očiglednih negativnih efekata.

Prema rečima neurologa i stručnjaka za san, profesora Gaja Lešzinera, sve što znamo ukazuje na to da je ova osobina u potpunosti genetska. Takvi ljudi retko se javljaju lekarima jer ne osećaju da imaju problem, a često ni ne znaju da su drugačiji.

Da li možemo postati "kratki spavači"

Iako su prirodni „kratki spavači“ retkost, nauka koja ih proučava napreduje velikom brzinom. To otvara radikalno pitanje, da li bismo jednog dana mogli da „programiramo“ organizam da mu treba manje sna

Tu na scenu stupa CRISPR, tehnologija za uređivanje gena koja omogućava izuzetno precizne izmene DNK. Ona funkcioniše poput programiranih makaza koje mogu da iseku tačno određeni deo genoma, a zatim omoguće njegovo menjanje ili popravku.

Za sada se CRISPR najčešće koristi u lečenju genetskih bolesti, ali mnogi naučnici veruju da bi u budućnosti mogao da se koristi i za unapređenje ljudskih sposobnosti, uključujući i san.

Na jednoj konferenciji, stručnjaci su istakli da već postoje ljudi kojima je dovoljno tri ili četiri sata sna i da oni nisu iscrpljeni, već potpuno funkcionalni. Ideja da bi svi mogli imati takvu sposobnost više ne zvuči kao naučna fantastika.

Ipak, to nije jednostavno

Iako teorijski moguće, promena genetike kako bi neko postao „kratki spavač“ nije jednostavan zadatak. Nije reč o jednom genu, već o kompleksnoj kombinaciji više njih.

Pored toga, postavlja se i društveno pitanje. Ako bismo svi imali dodatna tri ili četiri sata budnog vremena dnevno, kako bismo ih koristili Da li bi to značilo više rada ili više slobodnog vremena

Jednokratna promena

Jedna od prednosti genetske terapije je što bi, za razliku od lekova, mogla biti trajna. Umesto svakodnevne terapije, dovoljno bi bilo jedno „podešavanje“.

Za sada, ideja da se ljudima „skrati“ potreba za snom ostaje u domenu teorije. Ipak, istraživanja napreduju, a tehnologija se ubrzano razvija.

Po prvi put, naučnici ozbiljno razmatraju mogućnost da jednog dana četiri sata sna zaista budu dovoljna za normalno funkcionisanje. Ne danas, možda ne ni sutra, ali u ne tako dalekoj budućnosti.