5 dečaka koji su postali vojnici tokom Drugog svetskog rata: Sačekala ih je užasna sudbina, a jedan je iz Jugoslavije

Pravila o starosnoj granici često su se zanemarivala. Iako je zakonski minimum bio između 17 i 18 godina, mnogi dečaci, vođeni ambicijom ili pod pritiskom, završavali su na ratištu. Zabeleženi su slučajevi dece stare svega šest godina. Mnogi od njih poginuli su pre nego što su uopšte stigli da započnu život.

Jukio Araki

Jedna od najpoznatijih, ali i najpotresnijih taktika Japana tokom Drugog svetskog rata bila je upotreba kamikaza pilota. Njihova misija bila je jednostavna, ali smrtonosna da avion napunjen eksplozivom usmere direktno u neprijateljski cilj, znajući da povratka nema.

Jukio Araki pridružio se omladinskom pilotskom programu sa svega 15 godina i prošao posebnu obuku. Sa 17 godina, nakon poslednjeg susreta sa porodicom i oproštajnih pisama, poleteo je u misiju tokom Drugog kinesko-japanskog rata. Nikada se nije vratio, poginuvši zajedno sa desetinama drugih u koordinisanom napadu.

Sergej Aleškov

Rođen u Sovjetskom Savezu kao Serjoža Aleškov, tačan datum njegovog rođenja nikada nije utvrđen, ali se pretpostavlja da je rođen između 1932. i 1936. godine. Nakon što je kao dete, staro svega četiri do šest godina, preživeo masakr tokom nemačke invazije, pronađen je sam, bolestan i izgladneo u šumi od strane sovjetske pešadijske jedinice.

General Mihail Vorobjov ga je usvojio, a Aleškov je postao svojevrsni „sin puka“. I pored godina, pomagao je vojnicima prenoseći poruke, donoseći zalihe, pa čak i noseći granate. Tokom jednog napada, kada je komandno mesto uništeno, njegov usvojitelj ostao je zatrpan pod ruševinama. Brzom reakcijom i pozivanjem pomoći, dečak mu je spasao život.

Iako je često bio na prvoj liniji fronta i izložen smrtonosnoj opasnosti, Aleškov je preživeo rat i dočekao odraslo doba.

Kalvin Grejem

Kalvin Grejem je u rat ušao prevarom. Imao je samo 12 godina kada se prijavio u američku mornaricu, falsifikujući podatke o starosti i ubeđujući čak i zubara da ne otkrije istinu. Učestvovao je u napadu na Perl Harbor, jednom od najvažnijih i najopasnijih trenutaka rata.

Uprkos godinama, služio je rame uz rame sa odraslim vojnicima i dobio više odlikovanja. Međutim, kada je njegova majka prepoznala sina na snimcima i prijavila vlastima njegovu pravu starost, njegov status se naglo promenio. Od heroja je postao prestupnik oduzeta su mu priznanja, prava i bio je zatvoren sve dok porodica nije reagovala.

Kasnije se, sa 17 godina, ponovo legalno prijavio u vojsku, ali je njegov život ostao obeležen povredama i nepravdom. Tek godinama kasnije delimično su mu vraćena prava, dok je medalju Purpurno srce dobio nazad tek posle smrti, nakon intervencije američkih predsednika Bila Klintona i Džimija Kartera.

Boško Buha

Boško Buha se tokom Drugog svetskog rata priključio partizanskom pokretu otpora u Jugoslaviji, u vreme kada je region bio razoren okupacijom i unutrašnjim sukobima.

Istakao se izuzetnim umećem rukovanja eksplozivom. Iako veoma mlad, brzo je stekao poverenje i odgovornost među borcima. Sa svega 17 godina, ubijen je u zasedi tokom jedne akcije od strane četničkih snaga. Proglašen je narodnim herojem 1951. godine, osam godina nakon smrti.

Filipo Iluminato

Filipo Iluminato učestvovao je u borbama u Italiji u trenutku kada je ta zemlja promenila stranu u ratu potpisivanjem primirja u Kasibilu. Nemačka je odgovorila brutalno, a gradovi poput Napulja postali su meta okupacije, bombardovanja i represije.

U tom haosu formirao se otpor koji je kulminirao poznatim „Četiri dana Napulja“, ustankom koji su predvodili civili. Iluminato je bio među njima. Sa samo 13 godina priključio se partizanima i učestvovao u borbama protiv nemačkih snaga.

Tokom jedne akcije, pokušavajući da upotrebi eksploziv protiv neprijatelja, pogođen je i ubijen. Njegova hrabrost kasnije je priznata, a posthumno je odlikovan Zlatnom medaljom za vojnu hrabrost.