Podeli
Foto: Dragana Udovičić

Predstavu "Jugojugoslavija", koja će premijerno biti izvedena sutra od 18 sati u Beogradskom dramskom pozorištu, režirao je Bon Park, mladi nemački reditelj korejskog porekla, a uloge u komadu o utopijskoj državi u budućnosti, zasnovanom na sećanjima na Jugoslaviju, osim Jadranki Selec i Jeleni Čvorović Paunović, poverene su Isidori Simijonović i Nikoli Malbaši, glumcima koji nisu bili ni rođeni kada se bivša država raspala. Odakle tako neobičan koncept na sceni beogradskog teatra?

– Bon Park proglašen je prošle godine za možda najveću nadu nemačkog teatra. On je nagrađivani pisac, nagrađivani reditelj, njegov rad je pratio moj saradnik i prijatelj Aleksandar Tijanić, koji već dugo radi u Nemačkoj i dobili smo preporuke da se radi o veoma specifičnom i kvalitetnom mladom evropskom reditelju. Naša ideja je da na našoj sceni režiraju najbolji evropski, regionalni i domaći reditelji. On svakako pripada grupi. On je jako specifičan reditelj, posebne estetike, i podjednako kvalitetan i kao pisac i kao reditelj. I uspeli smo da ga dobijemo, da režira kod nas, i to je bitno. To nije lako, jer smo imali samo par meseci da napravimo selekciju za celu godinu, ali nam se posrećilo – objašnjava za Nova.rs. Jug Radivojević, direktor Beogradskog dramskog pozorišta, odakle mladi reditelj u ovom pozorištu.

Sa probe predstave “Jugojugoslavija” Foto: Dragana Udovičić

Predstava “Jugojugoslavija” bavi se, između ostalog, izgubljenim kolektivnim sećanjem na “divna ali problematična vremena zajedničkog života, iz vizure običnih ljudi u Srbiji, ali onako kako to stranac razume i doživljava”. Bon Park je upisao studije slavistike 2008. na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, a kratko vreme bio je i stipendista beogradskog Filološkog fakulteta. Nakon prvog dolaska, Beograd je posećivao više puta. Kada je pozvan prošle godine da režira predstavu u BDP-u, odabrao je da napiše i postavi na scenu komad koja se bavi Jugoslavijom, odnosno “utopijskom državom u budućnosti, 100 godina od sada”.

– Njega očigledno vuče ta ideja. Radi se o nemačkom reditelju koji je poreklom iz Južne Koreje, i tu postoji ta priča o odnosu Južne i Severne Koreje, pa onda i priča o raspadu na ovim našim prostorima i usitnjavanja svih ovih država. Kada smo razgovarali o tome šta bi njemu bilo zanimljivo, rekao je da njega to jako intrigira. On je i studirao slavistiku, njega nekako ovaj prostor, ovaj naš Balkan generalno, baš zanima. Ali nije pravio predstavu o samoj Jugoslaviji, njemu je bio motiv da pravi predstavu o jednoj zemlji u dalekoj budućnosti koja referiše na onu Jugoslaviju, kao jednu idealnu zemlju, koja je iz ove vizure sigurno idealna, i napravio je podelu sa dve glumice koje imaju sećanja i iskustva života u onoj državi i dvoje glumaca koji nemaju to iskustvo, nego samo neka iskustva kroz priče i posredna saznanja – navodi Radivojević.

Na pitanje kako njemu, kao reditelju, izgleda taj koncept, direktor BDP-a kaže da je “veoma zanimljivo”.
– Gledao sam probe, i sve to deluje krajnje posebno, i ta njegova odluka, da će praviti nešto o Jugoslaviji, pa do same realizacije je veoma interesantan put – zaključuje Radivojević.

Isidora Simijonović, Jelena Čvorović Paunović, Jadranka Selec i Nikola Malbaša u “Jugojugoslaviji” Foto: Dragana Udovičić

“Jugojugoslavija” je najavljena u ambijentu neobičnom za konferencije za štampu posvećenim pozorištu: u Muzeju Jugoslavije i, što je još neobičnije, Kući cveća. Park je još pri svojim ranijim dolascima u Beograd bio fasciniran ovim prostorima, pogotovo Kućom cveća. Jugoslavija mu je, kaže on, bila samo polazište. “Nismo se bavili istorijskim činjenicama o Jugoslaviji, nego sećanjima i osećanjima, na osnovu kojih smo stvorili fiktivnu zemlju zvanu Jugojugoslavija”, napomenuo je Bon Park.

Reditelj Bon Park sa glumcima iz “Jugojugoslavije” u Kući cveća Foto: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/bs

Mladi reditelj u razgovoru za Nova.rs, koji ćemo u integralnoj verziji objaviti tokom vikenda, kaže da je o Jugoslaviji saznavao tek nakon što je ovde bio na studijama i da je bio “fasciniran time da su to sada posebne države, a da su ljudi koji su živeli u Titovoj Jugoslaviji pričali o tome da je sve bilo zaista dobro i vremenom im se činilo sve boljim, da je to neka vrsta utopijskog mesta”. Od samog početka je, objašnjava, video da je njegova perspektiva, kada se govori o Jugoslaviji, perspektiva autsajdera, tako da je odlučio da “stvori fiktivnu državu” i da su, pored dve glumice koje su imale iskustvo življenja u nekadašnoj državi, odabrali i dvoje glumaca, pa “priča ima različite perspektive”.

Isidora Simijonović Foto: Dragana Udovičić

Isidora Simijonović ispričala je na konferenciji za novinare da su u pripremi predstave mnogo razgovarali o Jugoslaviji i da su Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović njoj i Nenadu Malbaši pričale o tome “zašto je ta zemlja bila toliko posebna“, da se raspitivala o tome i među starijim članovima porodice, a da su imali i zadatak da na probe donose predmete od kuće koji su uspomena na Jugoslaviju, pa je ona, pored ostalog, donela pionirsku maramu svoje majke i bakinu plaketu, što je dodatno pobudilo emocije.

Foto: Dragana Udovičić

Pored četvoro glumaca, u predstavi učestvuju i Dečji hor i orkestar. Dizajn predstave potpisali su Julija Nusbaumer i Bon Park, njegov tekst prevela je Bojana Denić, a konsekutivni prevodilac je Dušan Nikolić, a muziku za predstavu uradio je Ben Rosler.

Prva repriza “Jugojugoslavije” na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” planirana je za 22. novembar.

Komentari

Vaš komentar