Rim nas uči da lepota ne stari, samo čeka trenutak da vam iznova oduzme dah: Nova.rs u Večnom gradu u kom umetnost nikada ne spava

Piše: Predrag Ćirković

Dok je veći deo Evrope odmarao uz tradicionalne prvomajske praznike, Rim je 1. maja ove godine otvorio svoja teška bronzana vrata i mermerne palate, pružajući posetiocima priliku da zavire u slojeve istorije duge tri milenijuma. Većina Evrope pauzira, a Rim, između mirisa procvetalih azaleja na Španskim stepenicama i grandioznosti Vatikanskih hodnika, u prvim danima maja pulsira neiscrpnom energijom.

Državni muzeji i galerije u Italiji i Rimu su i ove godine bili tradicionalno otvorene za posetioce. Italijansko Ministarstvo kulture poslednjih godina praktikuje da državni muzeji ostanu otvoreni, često uz redovno radno vreme. Koloseum, Forum i Palatin su bili najposećeniji lokaliteti upravo tada a mogli ste da vidite i manje tematske izložbe o restauraciji ili antičkom životu koje su bile uključene u cenu ulaznice koja se kretala od 15 do 25 evra.

Kapitolski muzeji su bili jedan od retkih gradskih muzeja koji su bili otvoreni za posetioce sa glavnom izložbom "Vazari i Rim" - velikom postavkom posvećenom Đorđu Vazariju, njegovom radu u Rimu i uticaju na renesansnu umetnost. Kapitolski muzeji su najstariji na svetu. Osnovani su 1471. godine, što ih zvanično čini najdrevnijim javnim muzejom na svetu. Papa Sikst Četvrti je poklonio narodu Rima kolekciju bronzanih statua, verujući da umetnost pripada svima, a ne samo crkvi. Trg ispred muzeja projektovao je čuveni Mikelanđelo. S namerom je napravio trg u obliku trapeza (širi se prema muzejima) kako bi stvorio iluziju da je prostor mnogo veći i grandiozniji nego što zapravo jeste.

Kvirinalske štale (Scuderie del Quirinale) su takođe bile "vruća tačka" za ljubitelje umetnosti zbog monumentalne izložbe "Karavađo i Bernini: Novo čudo". Bila je to retka prilika da se vide remek-dela dvojice giganata baroka jedno pored drugog, kako istražuju dramu i emociju koje su definisale tu epohu. Ova zgrada nije originalno bila galerija, već su to bile papske štale. Nalaze se na Kvirinalu, najvišem od sedam rimskih brda, odmah preko puta Kvirinalske palate, koja je danas zvanična rezidencija predsednika Italije, a nekada je bila letnja papina rezidencija.

Palata Bonaparte je privatni izložbeni prostor na Trgu Venecija koji uvek radi praznikom. Aktuelne su dve izuzetne izložbe: "Ešer" - najveća i najpotpunija retrospektiva posvećena holandskom geniju Mauricu Kornelisu Ešeru. Izložba istražuje njegove neverovatne optičke iluzije, nemoguće arhitekture i matematičku preciznost koja je fascinirala svet. Druga "Od Monea do Šagala" je, takođe, impresivna postavka remek-dela iz jedne od najprestižnijih privatnih kolekcija na svetu, koja obuhvata radove velikana kao što su Klod Mone, Mark Šagal, Renoar i Kamij Pisaro.

Zanimljivo je da je dva dana nakon prvomajskog praznika ulaz u sve državne muzeje (Koloseum, Galerija Borgeze, itd.) bio besplatan u okviru akcije "Nedelja muzeja", pa su mnogi turisti odabrali da 1. maja budu na koncertu "Primo maggio", o kom smo već pisali i šetaju gradom, a 3. maja da besplatno obilaze muzeje.

Skriveni dragulj

Palata Kolona predstavlja jednu od najstarijih i najvećih privatnih palata u Rimu, koja je već osam vekova u vlasništvu plemićke porodice Kolona. Njen najspektakularniji deo je Galerija Kolona, pravo remek-delo baroka koje svojom raskoši, zlatnim ukrasima i freskama parira dvoranama Versaja. U njoj se čuva neprocenjiva kolekcija radova umetnika kao što su Karavađo, Bronzino i Gverčino. Zanimljivo je da se u Velikoj dvorani i danas može videti đule ispaljeno iz topa 1849. godine, koje je ostalo zaglavljeno u mermernom stepeniku kao svedok burne istorije grada. Kolekcija je otvorena za javnost uglavnom subotom, pružajući redak uvid u autentični sjaj rimskog plemstva.

Palata Kolona je svetsku slavu stekla i kao scenografija za završnu scenu legendarnog filma "Praznik u Rimu" iz 1953. godine. Upravo u raskošnoj Velikoj galeriji snimljen je dirljiv susret i konferencija za novinare na kojoj se princeza Ana, koju tumači nezaboravna Odri Hepbern, javno oprašta od svoje ljubavi - novinara Džoa (Gregori Pek). Arhitektonski sjaj palate poslužio je kao savršena kulisa za prikazivanje kraljevskog dostojanstva i emotivne žrtve, čineći ovu dvoranu nezaobilaznom stanicom za sve ljubitelje filmske klasike.

A Vatikan, najmanja država na svetu, ostaje ultimativni centar duhovnosti i umetnosti koji svakog 1. maja, a i inače, privlači hiljade vernika i turista. Srce enklave čine Vatikanski muzeji sa čuvenom Sikstinskom kapelom, gde Mikelanđelovi fresko-ciklusi oduzimaju dah posetiocima. Odmah pored uzdiže se Bazilika Svetog, najveća hrišćanska crkva, u kojoj se čuva potresna Pijeta. Zanimljivo je da Vatikan poseduje sopstvenu železnicu, poštu i vojsku - Švajcarsku gardu, čije su uniforme dizajnirane po renesansnim motivima. Iako je tokom praznika gužva ogromna, pogled sa vrha kupole na Trg Svetog Petra pruža jedinstven doživljaj moći i istorije Večnog grada.

Najprofitabilnije dno

Dok sunce zalazi nad krovovima Rima, Fontana di Trevi sija pod reflektorima poput filmske scenografije Felinijevog "Slatkog života" a policajci neumorno opominju turiste da se ne zadržavaju predugo na Španskim stepenicama, miris pržene kafe iz obližnjih uličica podseća nas da je Rim grad koji ne spava, čak i kada se praznične kapije muzeja zatvore. Ako ste se 1. maja probili kroz gužvu do same ivice bazena ove fontane, prisustvovali ste pravom arhitektonskom spektaklu. Ali, Trevi je mnogo više od lepog mesta za fotografisanje..

Svakog dana iz fontane se izvuče oko 3.000 evra! Tradicija nalaže da novčić bacite desnom rukom preko levog ramena kako biste se vratili u Rim. Sav taj novac svake večeri sakuplja organizacija ‘’Caritas’’ i koristi ga za finansiranje narodnih kuhinja i pomoć siromašnima u Rimu. Dakle, vaša želja direktno hrani nekoga. Sa desne strane fontane nalazi se velika kamena vaza koja izgleda kao kartaški simbol ‘’pik’’. Legenda kaže da je arhitekta Salvi postavio tu vazu kako bi blokirao pogled lokalnom berberinu koji ga je stalno kritikovao tokom radova. Berberin više nikada nije mogao da vidi remek-delo iz svoje radnje. Fontana se i danas napaja vodom iz akvadukta Akva Virgo, koji je izgrađen 19. godine pre nove ere. Ta voda je toliko čista da je vekovima smatrana najslađom u Rimu.

Španske stepenice (ukupno ih ima 135) povezuju Španski trg sa crkvom Trinita dei Monti, ali kriju tajne koje turisti često previde. Od 2019. godine, u Rimu je strogo zabranjeno sedenje na stepenicama. Ako pokušate da se odmorite na njima, policajci će vas odmah upozoriti zviždaljkom. Kazne za ‘’kampovanje’’ ili konzumiranje hrane na stepenicama mogu iznositi i do 400 evra jer su one sada spomenik.

Iako se zovu "španske" (zbog obližnje ambasade Španije), ovaj kraj je zapravo bio centar engleske inteligencije. Odmah pored stepenica je kuća pesnika Džona Kitsa, a na vrhu se nalazi čuveni čajni salon Babingtons, otvoren još 1893. godine, gde se čaj i dalje služi po najstrožim britanskim pravilima.

U podnožju se nalazi fontana Barcaccia (Ružni brod). Dizajnirao ju je Berninijev otac, inspirisan poplavom iz 1598. godine, kada je Tibar izbacio jedan stari čamac baš na to mesto. Pošto je pritisak vode na tom mestu bio veoma slab, Bernini je genijalno osmislio fontanu u obliku polupotonulog broda kako bi sakrio taj tehnički nedostatak.

Stomak i duša Rima

Ako je Koloseum srce Rima, a Vatikan njegova glava, onda je Trastevere definitivno njegov stomak i duša. Završiti praznovanje ovde, uz čašu lokalnog vina Frascati i žamor ljudi koji se prelivaju iz uskih uličica na trgove, znači doživeti Rim onako kako ga doživljavaju njegovi stanovnici - bučno, haotično i beskrajno šarmantno. Dok su muzeji rezervisani za dnevne obilaske, večeri u Rimu tradicionalno pripadaju Trastevereu (u prevodu: „preko Tibra“). Ovo je kvart uskih kaldrmisanih ulica, bršljana koji se spušta sa balkona i veša koji se suši iznad glava prolaznika.

Bazilika Santa Maria u Trastevereu je jedna od najstarijih crkava u Rimu. Zanimljivo je da su njeni unutrašnji stubovi (ukupno 22) zapravo ‘’ukradeni’’ iz ruševina Karakalinih termi. Svaki stub je drugačiji, što crkvi daje poseban, arhaičan šarm. Na fasadi se nalaze zlatni mozaici koji, kada ih obasja zalazeće sunce, pretvaraju ceo trg u zlatnu pozornicu.

Legenda kaže da je 38. godine pre nove ere na mestu današnje bazilike iz zemlje potekla čista nafta (ili ulje) i tekla ceo dan. To je kasnije protumačeno kao najava dolaska Hrista, a danas je na tom mestu natpis koji podseća na ovaj ‘’masni’’ fenomen. Trastevere je vekovima bio kvart radničke klase i zanatlija koji su sebe smatrali ‘’čistijim’’ Rimljanima od onih sa druge strane reke. Danas je to centar noćnog života. Tokom prvih dana maja ovde se tražila stolica više u kultnim tavernama poput ‘’Nannarella’’ ili ‘’Tonnarello’’, gde se služi čuvena Pasta Cacio e Pepe (testenina sa ovčijim sirom i biberom). Za praznik, trgovi poput Piazza Trilussa postaju besplatne galerije i koncertne dvorane na otvorenom.

Igra vodenih kaskada

Smešten na brdu nadomak Rima, Tivoli je vekovima bio utočište rimske elite koja je ovde gradila najraskošnije vile. Danas je najpoznatiji po Vili d'Este, renesansnom čudu koje oduzima dah vrtovima i stotinama fontana koje rade na principu prirodnog pritiska vode. Ništa manje fascinantna nije ni Hadrijanova vila, monumentalni kompleks cara Hadrijana koji je u drugom veku predstavljao ‘’grad u malom’’ sa replikama najlepših građevina koje je car video tokom svojih putovanja. Treći biser je Vila Gregorijana, park prirode poznat po dramatičnim vodopadima i pećinama sakrivenim u bujnom zelenilu. Zanimljivo je da su ovi vrtovi i fontane poslužili kao direktna inspiracija za izgradnju ruskog Peterhofa i drugih evropskih kraljevskih rezidencija. Zbog neverovatne arhitekture i očuvanog nasleđa, Tivoli je jedna od retkih destinacija na svetu koja na malom prostoru krije čak dva lokaliteta pod zaštitom UNESCO-a.

Poseta Rimu u vreme praznika podseća nas da Večni grad nije samo muzej na otvorenom, već živi organizam u kojem se slojevi istorije, od antičkih akvadukta do baroknih palata, savršeno prepliću sa energijom savremenog trenutka. Bilo da istražujete mermerne hodnike Vatikana, uživate u optičkim iluzijama Palate Bonaparte ili osluškujete šum vode u Tivoliju, svaki korak otkriva grad koji ne prestaje da inspiriše i zadivljuje.

Rim nas uči da prava lepota ne stari - samo čeka pravi trenutak da vam iznova oduzme dah. To je grad kojem se ne odlazi u posetu, već grad kojem se čitavog života vraćate.