Pobednici Evropskih filmskih nagrada, popularnije nazvanih "evropski Oskar" za 2023. biće objavljeni na svečanoj ceremoniji dodele nagrada koja će se održati večeras u 19.30 časova u Berlinu. Kako predviđaju strani mediji, prestižni festival ostaće u senci svih političkih sukoba i ratova koji razaraju planetu.
Ove godine konkurencija je jaka, budući da su u glavnoj kategoriji i tri filma koja su osvojila važne nagrade na Kanskom festivalu („Anatomija pada“, „Zlatna palma“, „Zona interesa“ – Kanski Gran pri i Nagrada kritičara, kao i „Opalo lišće“ – Nagrada žirija), a tu su i filmovi koji su osvojili nagrade Venecijanskog festivala – „Zelena granica“ (Specijalna nagrada žirija) i „Ja, kapetan“ (nagrada za najboljeg glumca). Neki od favorita prikazani su i na našim festivalima „Slobodna zona“ i Festivalu autorskog filma.
Kao i mnogih godina unazad, filmski festivali su scena na kojoj se ukrštaju ne samo takmičarski rivali, već i politički. Aktuelni sukobi unutar Evrope seju podele unutar normalno ujedinjene i progresivne Evropske filmske akademije, pri čemu je teško naći konsenzus. Evropske filmske nagrade (EFA) su događaj za proslavu gde se vode debate o tome koji evropski film zaslužuje glavnu nagradu, a kada je u pitanju politika, članovi Akademije, koji uručuju počasti, obično su ujedinjeni u svojoj progresivnoj poruci da podržavaju potlačene u društvu nad onima na vlasti i da nepokolebljivo podržavaju slobodu izražavanja.
Ovogodišnja ceremonija mogla bi biti drugačija, predviđa „Holivud reporter“, jer konflikti koji besne u Evropi suprotstavljaju države članice EFA jedne protiv drugih i seju podele unutar Akademije.
– Članovi dolaze iz svih zemalja, a neke od tih država su trenutno u ratu, što našu poziciju kao dela Akademije čini veoma neprijatnom. Rusi su članovi EFA. Ukrajinci su članovi. Palestinci su naši članovi, a i Izraelci su naši članovi i šta sad? – kaže Agnješka Holand, koja je pored toga što je kandidat za EFA 2023. sa filmom “Zelena granica”, dugogodišnji predsednik Evropske filmske akademije.
Ranije je EFA mogla da se okupi iza velikih političkih izjava koje su dobile skoro univerzalnu podršku među njenim članovima. Godine 2016, Holandija je otvorila EFA, koja se održava ubrzo nakon izbora predsednika Donalda Trampa u SAD, pozivajući na obnovu „demokratije i tolerancije“ u SAD. Godine 2019. Akademija je proslavila puštanje iz ruskog zatvora Olega Senstova, ukrajinskog reditelja koji je od tada spustio kameru i uzeo pištolj da se bori protiv Rusije na prvim linijama fronta.
U aktuelnim sukobima teže je postići politički konsenzus. Rat između Izraela i Hamasa u Gazi podelio je evropsku filmsku zajednicu. Na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu prošlog meseca, filmski stvaraoci koji podržavaju Izrael i Palestinu oštro su kritikovali festival zbog odbijanja da javno podrži ili u dovoljnoj meri osudi jednu ili drugu stranu.
– Realnost je da živimo na kontinentu gde se rat vratio, i to situaciju čini veoma teškom jer su naši članovi direktno pogođeni ovim na užasne načine – kaže izvršni direktor Evropske filmske akademije Matijas Vouter Knol, koji takođe ukazuje na tekući, ali manje izveštavan, rat između država članica EFA Jermenije i Azerbejdžana.
– U ratu između Izraela i Hamasa jasno smo osudili teror i pozvali smo na mir, prekid vatre i prekid nasilja. Ali Evropska filmska akademija nije organizacija koja može da rešava ratove. Ono što smo pokušali da uradimo je da podržimo pojedine članove tamo gde su ugroženi, kao filmski stvaraoci.
„Paradoks“ je, dodala je Holand, da kako je „svet sve više u plamenu“, Evropska filmska nagrada biva prinuđena da bude „manje politička nego prethodnih godina“.
Holand je i sama žestoki politički reditelj. “Zelena granica” direktno napada imigracionu politiku odlazeće vlade krajnje desnice Poljske i njihovu odluku da spreče migrante da pređu prirodnu granicu zemlje sa Belorusijom, ostavljajući desetine hiljada ljudi zaglavljenima u močvarnom šumskom regionu, odsečenim od svake podrške i nade da prežive. Nekoliko desničarskih političara osudilo je film, a poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro ga je uporedio sa „nacističkom propagandom“ zbog navodno negativnog prikaza poljske policije i granične straže.
Vlada je čak zahtevala od bioskopa u Poljskoj da pred film pokažu video-upozorenje koje je odobrila vlada. Ironično, ono što Holand naziva „kampanja besramne mržnje“ pomoglo je filmu na blagajni. “Zelena granica” je bila hit, zaradivši blizu četiri miliona dolara u Poljskoj, što je impresivan broj za niskobudžetni crno-beli umetnički film.
– Uspeh na blagajnama bio je iznenađenje za sve nas i mogu da zahvalim poljskim vlastima na njihovoj zaista efikasnoj kampanji za reklamiranje filma – kaže Holand ironično i dodaje:
– Ali, u isto vreme, mislim da je pravljenje filma koji se bavi problemima iz stvarnog sveta, bio deo razloga njegovog uspeha kod publike.
“Ja Kapetan” Matea Garonea, drama koja prati pokušaje dvojice senegalskih migranata da stignu do Italije, zaradila je blizu pet miliona dolara na svom domaćem tržištu. Prošlogodišnji pobednik EFA za najbolji film, “Trougao tuge” Rubena Ostlunda, satira kapitalizma sa političkom porukom koja se ne može propustiti, bio je redak panevropski hit, sa zaradom od oko 20 miliona dolara. U skorije vreme, “There’s Still Tomorrow” Paole Kortelezije, periodična drama koja cilja na italijanski patrijarhat, bila je pravi blokbaster, do danas zaradivši više od 26 miliona dolara, što ga čini najuspešnijim italijanskim filmom godine.
Poruka koju evropska publika šalje, kaže Holand, je da želi više politike, a ne manje, u filmovima.
– Većina evropskih filmova bavi se veoma ličnim pitanjima, što Francuzi nazivaju „nerealnim“ problemima. Poštujem sve vrste ostvarenja, ako je dobro, od veoma komercijalnih filmova sa specijalnim efektima, preko animacije do drame, do veoma umetničkog eksperimentalnog filma, ali govoreći publici, mislim da filmovi koji imaju suštinu, bave se političkim pitanjima – su oni koji mogu naterati gledaoce da napuste svoje lepe tople domove i izađu u bioskop – smatra rediteljka.
Da li će takvi filmovi i osvojiti nagrade – ostaje da vidimo večeras.
Nominacije za Evropske filmske nagrade
Najbolji film
„Anatomija pada“, Žastin Trijet (Francuska)
„Opalo lišće“, Aki Kaurismaki (Finska, Nemačka)
„Zelena granica“, Agnješka Holand, (Poljska, Francuska, Češka, Belgija)
„Ja, kapetan“, Mateo Garone (Italija, Belgija)
„Zona interesa“, Džonatan Glejzer (Velika Britanija, Poljska, Sjedinjene Američke Države)
Najbolji dokumentarni film
„Apolonija, Apolonija“, Lea Glob (Danska, Poljska)
„Četiri ćerke“ (Les Filles D’Olfa), Kuter Ben Hanja (Francuska, Tunis, Nemačka, Saudijska Arabija)
„Motherland“, Hana Badžijaka i Aleksander Mihalkovič (Švedska, Ukrajina, Norveška)
„Sur L’Adamant“, Nikolas Filiber (Francuska, Japan)
„Savvusanna Sosarad“, Ana Hints (Estonija, Francuska, Island)
Najbolji reditelj
Žastin Trijet („Anatomija pada“)
Aki Kaurismaki („Opalo lišće“)
Agnješka Holand („Zelena granica“)
Mateo Garone („Ja, kapetan“)
Džonatan Glejzer („Zona interesa“)
Najbolja glumica
Sandra Huler („Anatomija pada“)
Eka Šavlešivili („Kos kos kupina“)
Alma Pojsti („Opalo lišće“)
Mia Mekena Brus („How to Have Sex“)
Leoni Beneš („Zbornica“)
Sandra Huler („Zona interesa“)
Najbolji glumac
Tomas Šubert („Crveno nebo“)
Jusi Vatanen („Opalo lišće“)
Džoš O’Konor („La Chimera“)
Meds Mikelsen („Obećana zemlja“)
Kristijan Fridel („Zona interesa“)
Najbolji scenario
Žastin Trijert i Artur Harari („Anatomija pada“)
Aki Kaurismaki („Opalo lišće“)
Macej Pisuk, Gabrijela Lazarkjevič-Sicko i Agnješka Holand („Zelena granica“)
Ilker Čatak i Johan Dunker („Zbornica“)
Džonatan Glejzer („Zona interesa“)
„Evropsko otkriće“ – Prix FIPRESCI
„20.000 vrsta pčela“, Estibaliz Uresola Solaguren (Španija)
„How to Have Sex“, Moli Mening Voker (Velika Britanija, Grčka)
„La Palisada“, Filip Sotnjičenko (UKrajina)
„Sigurno mjesto“, Juraj Lerotić (Hrvatska, Slovenija)
„Stille liv“, Malen Čoi (Danska)
„Vinsent mora umreti“, Stefan Kastan (Francuska)
Najbolji animirani film
„A Greyhound of a Girl“, Enco d’Alo
„Linda veut du poulet!“, Kjara Malta, Sebastijen Laudenbah
„Robot Dreams“, Pablo Berger
„Neverovatni Moris“, Tobi Genkel
„White Plastic Sky“, Tibor Banocki, Sarolta Sabo
Najbolji kratki film
„27“, Flora Ana Buda
„Aqueronte“, Manuel Munjoz Rivas
„Daydreaming So Vividly About Our Spanish Holidays“, Kristijan Aviles
„Flores del otro patio“, Horhe Kadena
„Hardly Working“, Suzana Flok, Robin Klengel, Leonard Mulner, Mikael Stumpf
Nominacije su zasnovane na osnovu glasova 4.600 članova Evropske filmske akademije koji su gledali filmove uključene u godišnju selekciju Akademije. Večerašnja dodela nagrada biće prenošena i onlajn preko zvaničnog sajta.
Bonus video: Vudi Alen na festivalu u Veneciji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar