Bilo jednom u Kanu: Ko će rizikovati da se zarazi u bioskopu

Kultura 22. apr. 202023:00 > 23:13
Podeli:
Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER

Ove godine sa FEST-om smo imali dosta sreće. Nulti pacijent u Srbiji bio je registrovan dva dana pred zatvaranje festivala. Da smo krenuli samo sedam dana kasnije, Fest bi bio prekinut, kaže za Nova.rs umetnički direktor FEST-a Jugoslav Pantelić komentarišući situaciju u kojoj su se usled pandemije koronavirusa našle svetske, ali i domaće filmske smotre. Pošto je jasno da se ovogodišnji kalendar neumitno, iz dana u dan, urušava, postavlja se pitanje kakva su moguća rešenja?

Kako vide ovu situaciju i ima li svetla na vidiku, pitali smo neke od najredovnijih posetilaca festivala, filmskog kritičara i člana Sektora za međunarodnu saradnju pri Filmskom centru Srbije Miroljuba Vučkovića i Jugoslava Pantelića.

– Milje međunarodnih filmskih festivala karakteriše stanje posle ujeda zmije – podvezivanje. Čvrsto podvezivanje između mesta gde je ujed i srca, kako bi se sprečilo pogubno delovanje otrova. Jer, protiv otrova se može jedino kad dođe serum – slikovito objašnjava Vučković.

Kako se taj ujed zmije odrazio na konkretne slučajeve…

Kan je odustao od prvobitnog plana da majsko izdanje pomeri na jun ili jul, dok su iz Venecije poručili da još uvek ne odustaju od davno utvrđenog termina, između 2. i 12. septembra. Roberto Ćikuto, predsednik Venecijanskog bijenala, grupe pod čijim se okriljem održava i filmski festival, rekao je da je uveren da će italijanske vlasti izdati specijalnu dozvolu Veneciji da otvori „šest ili sedam bioskopa sa ograničenom posetom” za projekcije.

On je svestan da će poseta iz inostranstva tokom (planiranog) održavanja festivala biti drastično manja od uobičajene pa zato rade na „finom podešavanju” digitalne tehnologije, kako bi stranim novinarima omogućili da učestvuju na daljinu.
Italija je, inače, i dalje u kompletnom karantinu i ništa sem najneophodnijih uslužnih delatnosti ne radi.

Vodeći centralnoevropski festival, u Karlovim Varima (3-11. jul), najavio je konferenciju za novinare za 28. april kada će izneti nove informacije. Organizatori nastavljaju da pripremaju događaj iako brižljivo prate i procenjuju situaciju, kažu za Dedlajn Holivud. U Češkoj je takođe na snazi potpuna zabrana kretanja i granice zemlje su zatvorene.

Lokarno (5-15.8) je u sličnoj situaciji i razmatra moguće razne scenarije. Švajcarska će od 27. aprila ublažiti uslove karantina, ali još nije poznato kada će biti dozvoljena masovna okupljanja.

Najveći festivali u Severnoj Americi, Teljurajd (4-8.9) u Koloradu, SAD i Toronto (10-20.9) u Kanadi, takođe su oprezni sa promenom planova. Prvo čekaju odluku svojih vlasti o olakšavajućim merama ili potpunom ukidanju obavezne samoizolacije, pa će u skladu s tim da se prilagode okolnostima. Niko još, međutim, nije zvanično saopštio da će odložiti ili otkazati događaj. Iz Toronta su samo poručili: „Prošlog septembra smo objavili da će TIFF 2020. biti održan od 10. do 20. septembra. U ovom trenutku ne možemo reći da će festival početi i završiti se baš tog datuma”.

Inače, Teljurajd i Toronto smatraju se najefektnijim „odskočnim daskama” za potencijalne osvajače Oskara i njihovo odlaganje ili otkazivanje dovelo bi u pitanje čitavu sezonu dodele filmskih nagrada.

Miroljub Vučković/Foto: Goran Srdanov

– Svakako da Festival u Kanu, naznačajniji, najskuplji i najuticajniji neće ići onlajn. Oni još uvek traže vreme kada bi, ukoliko može da se putuje i bude dozvoljeno „grupisanje”, predstavili novo izdanje. Kan čini i reprezentativan izbor američkih filmova sa zvezdama, a većina ovih filmova je pomerila premijere za kasniju jesen, što dodatno otežava stanje stvari. Kan sebe vidi kao svetilište bioskopa. Bioskopi su zatvoreni a svakako je da će bar trećina, po završetku pandemije, ostati zatvorena. To nas čeka kao enigma i kao izazov, šta da se čini – konstatuje MIroljub Vučković.

Umetnički direktor FEST-a i upravnik Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić smatra da će sve zavisiti od toga u kojoj meri i kada će doći do normalizacije situacije koju je izazvao virus.

– Manji festivali će se verovatno preorijentisati na onlajn, dok će veliki i najuticajniji pokušati da iskoriste sve mogućnosti kako bi se održali u ambijentu koji je za njih prepoznatljiv – ocenjuje on.

– U Kanu se ne prodaju ulaznice, tamošnja publika su akreditovani profesionalci. Bez sigurnog dolaska onih koji su učestvovali u nastanku filmova koje Kan odabere, te kritičara, novinara, snimatelja, foto-reportera… festival u potpunosti nema smisla. Čak i ukoliko se situacija normalizuje, zbog turističke sezone i termina festivala u Veneciji, Kan će morati da se fokusira na kraj oktobra ili novembar… – procenjuje Pantelić.

Venecijanski festival je fleksibilniji od Kana i, ukoliko se situacija sa koronavirusom smiri tokom leta, on očekuje da će se održati u predviđenom terminu.

– Program festivala u Veneciji je namenjen i lokalnoj publici koja je, za razliku od one u Kanu, u mogućnosti da kupi festivalske ulaznice, što svakako nije zanemarljiv adut za ovakvo predviđanje – ističe Jugoslav.

Složenosti situacije doprinosi i činjenica da mnogi producenti neće želeti da promovišu film čija je buduća bioskopska distribucija neizvesna. Sve u svemu, Pantelić misli da je insistiranje na kontinuitetu uobičajenih festivalskih izdanja nerealno, jer, ako se i uzme u obzir da će se bioskopske sale otvoriti i obezbediti distanca među posetiocima, pitanje je ko će biti spreman da bude na istom mestu sa više hiljada ljudi iz svih delova sveta.

– Iz svih tih razloga, mislim da će do pronalaska vakcine, odnosno utihnuća virusa, organizatori preskočiti festivalsko izdanje ili se preorijentisati na onlajn projekcije. Filmove bi, kao i do sada, gledali akreditovani kritičari i o njihovim dostignućima obaveštavali javnost koja bi ih – kada se za to steknu uslovi – gledala u distribuciji… Programe sa filmskim klasicima festivali bi mogli da obezbede za slobodno gledanje, barem za teritorije gde je to moguće. Nije idealno, ali se plašim da je u ovim okolnostima, uz odustajanje, to jedino realno rešenje – napominje Jugoslav.

Jugoslav Pantelić/Foto: Nemanja Jovanović

On je radije za to da se sačeka potpuna normalizacija situacije i onda održi festival kakav poznajemo, jer bi onlajn avantura mogla da ostavi nepopravljive posledice na najznačajnije i najveće festivale.

S druge strane, i Vučković i Pantelić smatraju da bi, uz pretpostavku da se situacija sa virusom normalizuje i ukoliko bude dozvoljeno kretanje i okupljanje, domaći festivali koji prikazuju domaće filmove, mogli da budu održani s obzirom na to da imamo materijal, ali bez pratećih progama koji uključuju međunarodna ostvarenja.

Pantelić veruje da bi održavanje možda bilo izvodljivo, uz oslanjanje na pretežno lokalnu publiku i uz projekcije koje omogućavaju distancu posetilaca.

– Postoji bitna razlika između domaćih, nekih regionalnih i velikih filmskih festivala poput Kana i Venecije. Pored značaja, koji u ovom slučaju nije presudan, njihova različitost se ogleda pre svega u broju profesionalaca koje, pored domaćih, dominantno čine njihove inostrane kolege. Mali festivali će se ponašati fleksibilno i svoja izdanja, ukoliko ih bude, lakše prilagoditi situaciji – smatra Pantelić.

Iako misli da je izostanak afirmacije autorskog filma na ovim festivalima u dobroj meri izvestan, to ne mora da znači da je situacija nepopravljiva. Po njegovim rečima, veću zabrinutost izaziva nepostojanje produkcionih uslova za nastanak novih filmova, a oni koji su snimljeni će „sa Kanom ili bez Kana” sigurno naći put do gledalaca.

Premda se mnogi pitaju hoće li 2020. biti pogubna po autorski film, Miroljub Vučković takođe naglašava da je važnije pitanje, koje se ređe postavlja: šta će biti prikazano na festivalima u 2021. godini, budući da je proces produkcije potpuno ili skoro savim zaustavljen.

– Ne snima se ni kod nas, niti u Češkoj, niti u Indiji, u Holivudu… Ne bih voleo da 2021. promoviše ostatke od ove godine – ističe Vuković.

Prema njegovom mišljenju, promena navike gledanja autorskih filmova onlajn nužno vuče i promenu sadržaja: više zabave, adrenalina, brzine u filmovima koje će gledaoci želeti da vide.

– Možda se, ipak, dogodi kvalitativno pročišćenje i nastupajuće postkorona godine donesu evolucioni skok u domenu pokretnih slika – zaključuje Vučković.

Pročitajte još

Ne bih ovu godinu nazvao otpisanom,  dodaje Pantelić. Tehničke mogućnosti i kreativnost filmskih autora će učiniti svoje, veruje on.

– U bližoj budućnosti očekujem filmove snimljene telefonom u karantinskim uslovima ili dokumentarce sa ili bez korišćenja arhivskog materijala. Daleko od toga da je tako nešto dovoljno, ali posmatrajmo to kao vid autorskog izražavanja u novonastalim, nadam se, vremenski ograničenim prilikama, kao premošćavanje do ponovnog ulaska u normalne tokove. Ukoliko aktuelna situacija uskoro bude prevaziđena, sve će biti nadoknađeno. Valja biti optimista. Ovo je, takođe, i pravo vreme da se setimo da ne postoje stari i novi filmovi. Svaki film koji nismo pogledali treba da tretiramo kao novi. To je potpuna istina – poručuje čelni čovek Kinoteke i FEST-a.