Nekadašnji prvi čovek Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović poslednih nedelja popularan je zbog reklame u kojoj danonoćno gleda filmove i serije da bi na kraju rekao: „Ne pitaj me ništa“. Sličan odgovor mogao bi se nazreti i na pitanje: Hoće li, s obzirom na pandemiju koronavirusa, ovog leta uopšte biti Festivala evropskog filma Palić, manifestacije na čijem čelu se nalazi.
Na početku razgovora nam kaže da se radi na pripremama kao da će 27. Festival biti održan u predviđenom terminu od 18. do 24. jula. Naglašava, ipak, da su sve opcije na stolu, a kao krajnju vidi ono što je urađeno 1999. godine kada je Festival evropskog filma Palić trajao samo jedan dan kako bi se održao kontinuitet.
– Jedna od opcija je pomeranje za avgust ili septembar, ali ne može da se pomera u nedogled, jer festival zavisi od vremenskih prilika pošto se program održava na Letnjoj pozornici. Radimo sve kao da će festival biti u terminu u kome je planiran, svesni činjenice da ćemo ga pomerati koliko god je to moguće, da bi bio ono što je bio svih ovih godina. Svi imamo na pameti samo jedno: da pokušamo da napravimo ono što je realno – rekao je Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, za portal Nova.rs, dodavši da im je potrebno bar 80-ak filmova za program i da je važno da to budu ostvarenja sa festivala u Kanu i Karlovim Varima, čije je održavanje takođe neizvesno.
– Pitanje je da li će oni do tada biti održani. Ne možeš da praviš pošto-poto manifestaciju, a da nemaš filmove koji su na nivou onoga što je bio program palićkog festivala svih prethodnih godina. Ako ga pravimo onda mora da bude na nivou na koji je publika navikla – objasnio je Zelenović i dodao:
– Sada svi brinemo za sebe, svoje porodice, prijatelje, ali kada izađemo iz ovoga, moramo biti spremni. Zamislite šta će biti u našim glavama kada sve ovo bude gotovo. To nije film koji ima odjavnu špicu i kraj. Ustanemo i idemo kući. Dugo ćemo mi razmišljati da li ćemo nekome pružiti ruku da se pozdravimo ili da li ćemo nekog da zagrlimo – istakao je Zelenović.
Kada se završi vanredno stanje i epidemija, ljudi će biti, veruje, željni da idu u pozoršte, bioskop, na festivale.
– Zato mi moramo da radimo kao da će festivala biti. Svi će biti željni takvih događaja koji su do skora bili naša realnost. Sticajem surovih okolnosti sigurno će se teže dolaziti do filmova i biće komplikovanije, ali moramo da mislimo i o tome da ono što smo radili poslednjih godina, nastavimo uprkos svemu što se dešava – naglasio je Zelenović.
Sve razgovore koje su vodili sa potencijalnim gostima, moraju da zaborave i krenu iz početka kada se za to stvore uslovi.
– Ja obično u ovo doba kažem da je festival sutra. Međutim, gledano iz današnje perspektive jako je daleko, – kazao je Zelenović.
Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke i doskorašnji upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti vreme u izolaciji provodi gledajući filmove i čitajući knjige.
Smatra da su u ovoj krizi „kulturni radnici bili na visini zadatka“, omogućivši građanima pristup najrazličitijim sadržajima.
– Internet je divlji zapad, ali to je manje važno od činjenice da u ovakvoj situaciji imaš prstup mnogim sadržajima za koje, možda, ne bi inače imao vremena. Možeš da odeš u muzej, da slušaš koncert, da pročitaš knjigu, pogledaš film. Ne morate da sedite između četiri zida i gledate u zid. Mi smo u vreme variole vere takođe imali knjige i televiziju, ali su mogunosti izbora sada u digitalnom formatu mnogo veće – primetio je Zelenović.
Digitalizacija, naglašava, mora biti najviši državni interes radi spasavanja i dostupnosti svega onoga što ustanove kulture čuvaju.
– Ovo nam je pokazalo da moramo više da obratimo pažnju na ono što nam se činilo do sada manje važnim. Sada vidimo koliko digitalizacija može delovati delotvorno, jer nam je toliko toga na dohvat ruke. Uključiš internet i samo pomisliš: hoću da čitam Pekića ili Dostojevskog, ne, hoću da gledam Felinija ili ipak Purišu Đorđevića. I u tom trenutku je to tu. Više nam ne diktira televizijski program. Čovek sada ima mogućnost izbora – istakao je Zelenović.
Skreće pažnju i na filmove „Zaraza“ Stivena Soderberga i „Variola vera“ Gorana Markovića, koji se drugačije gledaju danas.
– Neverovatna je pomama za Sodebergovom „Zarazom“. Film je 2011. bio na Venecijanskom filmskom festivalu, dobio dobre kritike i prošao bezveze. Kada se gleda danas, izgleda kao dokumentarni film. Goran Marković je 10 godina posle epidemije variole vere snimio film koji govori o svemu što se dešava u takvim situacijama. I meni sada neki filmovi deluju kao da ih nisam gledao i neke knjige kao da ih nisam čitao – rekao je Zelenović.
U vreme variole vere bio je urednik filmskog programa Doma omladine Beograd i seća se da je tada strah bio mnogo manji nego danas.
– To je bila epidemija na nivou države i informacije su bile drugačije. Sada imate milion informacija i problem je kako ih selektovati. Meni je već nekoliko dana na pameti da se ovo može ponoviti. Mi smo za male boginje imali vakcinu. Za mesec dana smo svi vakcinisani. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija pohvalila tu našu brzu vakcinaciju. Oko 500 ljudi je bilo zaraženo, četrdesetak je preminulo, uključujući troje lekara i tri medicinske sestre, ali sve je bilo gotovo za dva meseca – ispričao je Zelenović.
Zelenović je sredinom marta snimio reklamu za HBO GO koja trenutno na „Jutjubu“ ima 973.655 pregleda. Kaže da se sa svojim komšijom iz Koraćice opkladio u litar zejtina, kilogram brašna, kilogram šećera i jedan sapun da će do Uskrsa imati milion pregleda.
– Dobio sam mali klip iz Nemačke, devojčica koja drži slušalice i kaže „ne pitaj me ništa“, kao ja u reklami. Bilo je rizično raditi tako nešto na kraju karijere. Moj bivši student mi je rekao: „Pa to je, profesore, reklama o Vama. Morao sam tri puta da gledam šta Vi zapravo reklamirate. Ja sam gledao film o Vama“. Neću više, da se razumemo. Probao sam, vidim, umem i dosta je – rekao je Zelenović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
