Tri moguća scenarija kako bi sukob Irana, Izraela i SAD mogao da se završi: Najgori bi doveo do haosa

Tramp je u ponedeljak poslao pomešane poruke o ratu. S jedne strane ga je nazvao „kratkoročnom operacijom“ koja bi mogla uskoro da se završi, ali je istovremeno poručio da sukob ne bi trebalo okončati dok Iran ne izgubi sposobnost da dugo vremena razvija oružje koje bi moglo da bude upotrebljeno protiv SAD, Izraela ili njihovih saveznika.

Analitičari u ovakvim krizama obično razmatraju više mogućih ishoda, najverovatniji, najgori i najbolji scenario. Na osnovu dostupnih informacija i trenutne situacije, upravo se takva tri scenarija izdvajaju kao mogući završeci ove krize.

Vojna kampanja koja zahteva vreme

Bez obzira na politički ishod, vojna operacija protiv Irana verovatno će trajati još nedeljama. Pentagon je kao glavni cilj naveo slabljenje iranske sposobnosti da projicira vojnu moć van svojih granica.

To podrazumeva napade na raketne sisteme i fabrike za proizvodnju raketa, dronove i pogone za njihovu izradu, pomorske i vazdušne snage, komandne strukture, kao i preostale elemente iranskog nuklearnog programa.

Takva operacija, prema procenama vojnih planera, ne može biti završena za nekoliko dana. Iako zvaničnici izbegavaju da javno iznose rokove, procene iz Bele kuće govore da bi operacija mogla da traje između četiri i šest nedelja.

Istovremeno, rat već ima ekonomske posledice širom sveta. Cene energije rastu, a situacija u Ormuskom moreuzu – jednoj od najvažnijih pomorskih ruta za transport nafte – dodatno povećava globalnu zabrinutost.

Najverovatniji scenario (60%): Ograničen i oslabljen Iran

U najrealističnijem scenariju, američka vojska dobija dovoljno vremena da sprovede planiranu operaciju i značajno oslabi iranske vojne kapacitete.

To bi značilo da bi Iran izgubio deo sposobnosti za lansiranje raketa, proizvodnju dronova i vođenje vojnih operacija izvan svojih granica, dok bi politički sistem u Teheranu ipak opstao.

U tom slučaju intenzivni vojni napadi bi se završili kada se postigne vojni cilj, ali bez promene vlasti u Iranu. Sankcije protiv Teherana bi ostale na snazi, a međunarodna zajednica bi nastavila da vrši pritisak kako bi Iran odustao od razvoja nuklearnog oružja i balističkih raketa dugog dometa.

SAD i Izrael bi u takvom scenariju nastavili da nadgledaju situaciju i zadržali mogućnost novih udara ukoliko bi Iran pokušao da obnovi svoje vojne programe.

Takva situacija podsećala bi na Irak devedesetih godina, zemlju oslabljenu sankcijama i vojnim pritiskom, ali bez promene režima.

Najgori scenario (30%): Ojačan Iran i nestabilniji region

Najnepovoljniji scenario bio bi onaj u kojem ekonomski pritisci i rast cena energenata primoraju Vašington da prerano proglasi pobedu i obustavi operaciju pre nego što se vojni ciljevi ispune.

U tom slučaju Iran bi mogao relativno brzo da obnovi svoje vojne kapacitete, dok bi političko rukovodstvo postalo još odlučnije i radikalnije.

Takav razvoj događaja mogao bi dodatno destabilizovati Bliski istok. Države Persijskog zaliva ostale bi pod stalnom pretnjom iranskih raketa i dronova, a SAD bi možda morale još više da se vojno angažuju u regionu kako bi zaštitile svoje saveznike, piše CNN.

Ekonomski troškovi poslovanja u regionu, uključujući transport i osiguranje brodova, mogli bi naglo da porastu.

Najbolji scenario (10%): Novi Iran i drugačiji Bliski istok

U najoptimističnijem scenariju, snažan vojni pritisak na Iran mogao bi da oslabi vlasti u Teheranu i podstakne masovne proteste unutar zemlje.

Ukoliko bi bezbednosni aparat režima bio ozbiljno oslabljen, građani bi mogli ponovo da izađu na ulice i zahtevaju promenu vlasti.

Međutim, istorija pokazuje da spoljašnji vojni pritisak retko dovodi do brzog pada režima bez organizovane unutrašnje opozicije. Zbog toga analitičari ovom scenariju daju najmanje šanse.

Neizvesna budućnost

Ova tri scenarija ne isključuju jedan drugi. Novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei tek treba da konsoliduje vlast, a nije jasno da li će uspeti da učvrsti kontrolu ili će se unutar sistema pojaviti rivalstva.

Dugoročno gledano, moguće je i postepeno slabljenje Islamske Republike, ali to je proces koji bi mogao da traje godinama.

Jedno je, međutim, gotovo izvesno. Čak i kada se trenutna kriza završi, napetosti između Irana, SAD i njihovih saveznika neće nestati. Najverovatniji ishod nije konačno rešenje, već Iran koji je vojno oslabljen i pod većim međunarodnim pritiskom, dok će ravnoteža snaga na Bliskom istoku ostati krhka i neizvesna.