Ambasada SAD u Bagdadu je danas upozorila svoje državljane u Iraku da postoji opasnost da budu oteti i ukazala da su oružane grupe koje podržava Iran već napadale iračke hotele u kojima odsedaju Amerikanci, prenosi Si-En-En (CNN).

Ambasada je upozorila i na to da Iran i organizacije koje on podržava možda planiraju napade na "naftnu i energetsku infrastrukturu u vlasništvu SAD".

Ukazujući na to da je već bilo napada na Amerikance i američke interese u Iraku, Ambasada je pozvala svoje državljane na "izuzetan oprez".

Nedavni napadi su se desili kraj Ambasade SAD u Bagdadu i Konzulata u Erbilu, piše CNN.

Premijer Iraka Mohamed Šia al-Sudani je ove sedmice rekao državnom sekretaru SAD Marku Rubiu da će Bagdad obezbediti zaštitu diplomatskih misija i interesa SAD u Iraku.

Međutim, ukazao je Rubiu da teritorija Iraka "ne sme biti korišćena kao platforma za vojne operacije protiv susednih zemalja". Iran s kojim ratuju SAD je najveći sused Iraka.

Al-Sudani se nije izjasnio o ulozi raznih milicija koje deluju u Iraku pod pokroviteljstvom Irana, a za koje analitičari kažu da nastoje da uvuku Irak u širi regionalni rat.

Irak je već duže vremena u sendviču između svog strateškog partnerstva sa SAD i političko-ekonomskih veza sa susednim Iranom.

SAD i Izrael su 28. februara napali Iran iz vazduha. Iran je uzvratio napadima po zemljama Persijskog zaliva, Iraku, Izraelu, Jordanu, Libanu, Siriji i Kipru.

Savet bezbednosti UN je večeras izglasao rezoluciju kojom zahteva "smesta prekid nečuvenih napada" Irana na zemlje Zaliva i na Jordan.

Za rezoluciju je glasalo 13 od 15 članica Saveta bezbednosti, a Rusija i Kina su bile uzdržane, preneli su mediji.

Rezolucija je doneta posle dubokog pogoršanja stanja na Bliskom istoku napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara i odmazdom Irana na to mnogobrojnim napadima na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Jordan.

Rezolucija takođe osuđuje "svaku akciju ili pretnju Irana usmerenu na zatvaranje, ometanje ili bilo kakvo mešanje u međunarodnu plovidbu u Ormuskom moreuzu".

Tekst podnet Savetu bezbednosti na glasanje podržali su Bahrein, ostale članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Oman i Katar) i Jordan.

Ukupno 135 zemalja članica UN podržalo je predlog rezolucije pred sednicu Saveta bezbednosti UN.

Američka federalna policija (FBI) je upozorila vlasti Kalifornije da bi Iran mogao da dronovima napadne zapadnu obalu SAD, prenela je TV Ej-Bi-Si njuz (ABC News).

"Nedavno smo dobili informacije da je Iran početkom februara razmatrao izvođenje iznenadnog napada dronom sa neidentifikovanog plovila kod obale SAD na lokacije u Kaliforniji ako SAD napadnu Iran", navodi se u dokumentu FBI-a s kraja februara.

Portparolka kancelarije FBI-a u Los Anđelesu je odbila da odgovori na pitanja o tome, a Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar, prenosi ABC.

FBI je septembra 2025. godine upozorila i na opasnost za SAD od dronova meksičkih kartela.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan postavio je večeras uslove za okončanje rata započetog 28. februara američko-izraelskim napadima na Iran.

"Jedini način da se okonča ovaj rat, koji su pokrenuli cionistički režim i Sjedinjene Američke Države, jeste da se priznaju legitimna prava Irana, isplate reparacije i obezbede čvrste međunarodne garancije protiv bilo kakve buduće agresije", napisao je Pezeškijan na platformi X.

Iranski predsednik je dodao da je tokom razgovora sa liderima Rusije i Pakistana, potvrdio posvećenost Irana miru u regionu.

Predsednik Parlamenta Irana Bager Galibaf izneo je danas tvrdnju da je vojska njegive države u stanju da gađa "bilo koju lokaciju" koju izabere, prenosi CNN.

Time je Galibaf je odbacio tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa da su gotovo uništeni kapaciteti Irana da ispaljuje rakete.

U objavi na društvenoj mreži Iks, Galibaf je rekao da su prethodna ispaljivanja iranskih projektila imala za cilj da "oslepe neprijateljske radare i odbrambene sisteme".

Posledica, prema njegovim rečima, jeste to što Iran sada može da "gađa bilo koju lokaciju koju izabere - sa manje projektila".

Galibaf je objavio ovu izjavu pošto je Tramp za vikend rekao Ej-Bi-Siju (ABC) da je "najveći deo" iranskih projektila i drugog oružja uništen.

Predsednik Francuske Emanuel Makron takođe je danas doveo u sumnju tvrdnje iz SAD.

"Već je naneta značajna šteta iranskim vojnim balističkim raketnim sposobnostima, ali Iran nastavlja da napada nekoliko zemalja u regionu i stoga njegove sposobnosti nisu svedene na nulu“, rekao je Makron francuskim medijima.

Iranska revolucionarna garda je iznela tvrdnju da je počela "najintenzivniju i najsnažniju operaciju" otkako su SAD i Izrael pre 12 dana napali Iran.

Po navodima Garde, napadi su izvedeni prošle noći projektilima na mete u Izraelu i američke snage po regionu, a korišćeni su, pored ostalog, projektili dugog dometa Koramšahr.

Novi vrhovni vođa Irana, naslednik ubijenog ajatolaha, Modžtaba Hamnei, zadobio je prelom stopala i druge lakše povrede prvog dana kampanje američko-izraelskog bombardovanja Irana, javlja CNN, pozivajući se na izvor upoznat sa situacijom.

Osim povređenog stopala, Hamnei (56) je zadobio modricu oko levog oka, kao i manje posekotine na licu, rekao je izvor.

Jedan izraelski izvor je ranije rekao za CNN da je Hamnei povređen u pokušaju atentata prošle nedelje, a glasine o njegovim povredama kruže danima.

Iranski ambasador na Kipru, Alireza Salarijan, rekao je u danas za list Gardijan da je Hamnei povređen u istom vazdušnom napadu u kojem je ubijen njegov otac, pokojni vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, zajedno sa još pet članova porodice.

Iran je postavio desetak mina u Ormuskom moreuzu, rekla su dva izvora upoznata sa situacijom, javlja Rojters, navodeći da ćeto će verovatno iskomplikovati ponovno otvaranje uskog plovnog puta i važne rute za transport nafte i tečnog prirodnog gasa.

Izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa kroz strateški usko grlo duž iranske obale zaustavljen je ratom koji su pre 12 dana protiv Irana pokrenule Sjedinjene Države i Izrael, što je doprinelo naglom porastu cena energije u svetu.

Iranska vojna komanda saopštila je danas da svet treba da bude spreman da cena nafte dostigne 200 dolara po barelu.

Jedan izvor je rekao da su lokacije većine mina poznate, ali je odbio da kaže kako SAD planiraju da se nose sa njima.

Vest i miniranju moreuza prvi je juče objavio CNN.

Iran je dugo pretio da će uzvratiti na svaki vojni napad miniranjem moreuza, kroz koji prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).

Sposobnost Teherana da zaustavi isporuku kroz kanal daje mu ogromnu prednost nad SAD i njihovim saveznicima, konstatuje britanska agencija. Američka vojska tvrdi da je u utorak ciljala iranske brodove za postavljanje mina i da ih 16 eliminisala. Međutim, američka mornarica je do sada odbila da obezbedi zaštitnu pratnju komercijalnim brodovima koji prolaze kroz moreuz.

Predsednik SAD Donald Tramp je u utorak zahtevao da Iran odmah ukloni sve mine postavljene u moreuzu i rekao da će se suočiti sa neodređenim vojnim posledicama ako to ne učini.

Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske je danas saopštilo da je zbog rata odlučilo da privremeno zatvori Ambasadu u Teheranu.

Ukazalo je da će održavati otvorenu komunikacionu liniju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, u konsultaciji sa obe države.

Decenijama neutralna Švajcarska ima ključnu ulogu u održavanju osnovnih diplomatskih kontakata Irana i SAD, podseća pariski list Mond (Le Monde).

Vojne sposobnosti Irana "nisu svedene na nulu" američkim i izraelskim napadima, upozorio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron posle onlajn-sastanka šefova država i vlada Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7).

Emanuel Makron je tražio od predsednika SAD Donalda Trampa da "razjasni i svoje krajnje ciljeve i tempo koji želi da postavi za operacije" u Iranu, preneli su francuski mediji.

"Već je naneta značajna šteta iranskim vojnim balističkim raketnim sposobnostima, ali Iran nastavlja da napada nekoliko zemalja u regionu i stoga njegove sposobnosti nisu svedene na nulu", rekao je francuski predsednik.

Makron je rekao da nema "potvrdu ni službi partnera, ni francuskih obaveštajnih službi" o upotrebi iranskih morskih mina u Ormuskom moreuzu, dodavši da bi njihovo postavljanje "bio težak izbor" za Teheran.

Tramp je rekao u utorak da se Iran izlaže "neviđenim vojnim posledicama" ako postavi mine u Ormuskom moreuzu koji je de fakto pod iranskom kontrolom. Ubrzo je američka vojska saopštila da je blizu tog moreuza uništila 16 iranskih brodova za polaganje mina.

Blokada Ormuskog moreuza koja sprečava protok 20 odsto svetske proizvodnje nafte zbog rata na Bliskom istoku, "ni na koji način ne opravdava ukidanje sankcija" uvedenih Rusiji, rekao je Makron.

"U zaključcima ovog vanrednog sastanka G7, konsenzus je bio da ne treba da menjamo svoj stav prema Rusiji i da nastavimo naše napore za Ukrajinu", izneo je Makron.

Francuska ove godine predsedava G7 koju čine i Nemačka, Kanada, SAD, Italija, Japan i Velika Britanija.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) pozvala je danas iranske civile da se drže podalje od luka u Ormuskom moreuzu, za koje Vašington tvrdi da ih Teheran koristi u vojne svrhe.

"Iranski režim koristi civilne luke duž Ormuskog moreuza za sprovođenje vojnih operacija koje ugrožavaju međunarodni pomorski saobraćaj", navodi se u saopštenju CENTCOM-a i dodaje da te opasne akcije ugrožavaju živote nevinih ljudi.

CENTCOM poziva civile u Iranu da odmah napuste sve luke u kojima deluju iranske pomorske snage, navodi se u saopštenju i dodaje da bi američka vojska mogla da napadne te objekte, preneli su francuski mediji.