1
Satelitski snimci do kojih je došao CNN otrkili su zastrašujuće podarke o povećanim aktivnostima na poligonima za nuklearna testiranja u Rusiji, Kini i Americi. Iako nije jasno zašto do njih dolazi baš sada i šta im je cilj, analitičari sugerišu da bi mogle i te kako da budu pogubne.
Naime, iako nema dokaza da se tri zemlje spremaju da izvrše nuklearni test, slike koje je ugledni vojni analitičar dao CNN-u ilustruju nedavna proširenja na tri lokacije. Jednom upravlja Kina u autonomnom regionu Sinđang, drugom Rusija u arhipelagu u Arktičkom okeanu, a trećom SAD u pustinji Nevada.
Poređenje satelitskih snimaka od pre tri i pet godina sa nedavnim pokazuje novoprokopane tunele, novoizgrađene puteve i skladišta, kao i povećan saobraćaj vozila koja dolaze i odlaze sa ovih lokacija.
Analitičari sugerišu da postoji mnogo indikacija da bi Rusija, Kina i Sjedinjene Države mogle da nastave da sprovode nuklearna testiranja.
Takođe, naglašavaju da je ovo nešto što nijedna od ovih zemalja nije uradila otkako su podzemna nuklearna testiranja zabranjena Ugovorom o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba iz 1996. godine. Kina i SAD su potpisale sporazum, ali ga nisu ratifikovale.
Penzionisani pukovnik američkog vazduhoplovstva i bivši analitičar obaveštajnih službi, Sedrik Lejton, pregledao je slike nuklearnih lokacija tri sile i došao do sličnog zaključka.
„Vrlo je jasno da su sve tri zemlje, Rusija, Kina i Amerika uložile mnogo vremena, truda i novca, ne samo u modernizaciju svojih nuklearnih arsenala, već i u pripremu vrsta aktivnosti koje bi bile neophodne za testiranje“, naveo je on.
Iako je Moskva ratifikovala Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, ruski predsednik Vladimir Putin je u februaru izrazio spremnost da nastavi sa testiranjem, ako Amerika to prva uradi.
Iako se ideja o stvarnom oružanom sukobu ne smatra neizbežnom, takva proširenja nuklearnih poligona izazivaju zabrinutost zbog rasta trke u naoružanju, smatraju vojni analitičari. Ova trka je između SAD s jedne strane i Rusije i Kine s druge.
Kako prenosi Telegram, profesor Luis veruje da bi neočekivano loš učinak ruske vojske u Ukrajini mogao da bude deo pokušaja Moskve da razmotri nastavak nuklearnih proba.
Belorusija, koja je igrala veliku ulogu u ruskoj invaziji na Ukrajinu, takođe je dobila taktičko nuklearno oružje od Moskve. Predsednik ove držve, Aleksandar Lukašenko je rekao da će Minsk biti spreman da ih upotrebi u slučaju spoljne „agresije“.
Ruski poligon za nuklearno testiranje Novaja zemlja u Arktičkom okeanu, severno od kopnene Rusije, došao je u fokus sredinom avgusta kada ga je posetio ministar odbrane Sergej Šojgu.
Sovjetski Savez je bio prvi koji je koristio ovo mesto za sprovođenje nuklearnih testova 1955. godine.
Satelitski snimci koje je dobio CNN pokazuju obimnu izgradnju na lokaciji od 2021. do 2023. godine, uključujući tunele iskopane duboko u arktičkim planinama.
„Ruski poligon je sada otvoren tokom cele godine, vidimo ih kako čiste sneg sa puteva, vidimo kako grade nove objekte“, rekao je Luis komentarišući snimak.
Sa druge strane Lejton, bivši obaveštajni oficir američkog vazduhoplovstva, a sada analitičar CNN-a rekao je da je prilično jasno da se Rusi pripremaju za moguću nuklearnu probu.
Međutim, on je istakao da „Rusi možda žele da dođu do ivice pripremama, ali to nikada neće realizovati“.
Povećana aktivnost je takođe prijavljena na kineskom poligonu za nuklearno testiranje u Lop Nur, presušenom slanom jezeru u retko naseljenoj zapadnoj Kini.
Satelitski snimci pokazuju da je poslednjih godina prokopan novi podzemni tunel, a izgrađene su i nove saobraćajnice. Poređenje slika snimljenih 2022. i 2023. godine pokazuje da se gomila otpada stalno povećava, što navodi analitičare da veruju da se tuneli šire.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je izveštaj kao sugerisanje „kineske nuklearne pretnje” i opisalo ga kao „krajnje neodgovorno”.
„Od najave obustave nuklearnih testova 1996. godine, kineska strana je dosledno poštovala ovo obećanje“, rekli su oni i dodali da svet treba da bude „oprezan“ zbog aktivnosti SAD po ovom pitanju.
Amerika je svoj poslednji podzemni test izvela 1992. godine, ali vojni analitičar Luis kaže da su SAD dugo bile u pripravnosti za novi test i da su spremne da odgovore ako jedan od njihovih rivala prvi to uradi.
„SAD imaju politiku spremnosti da izvrše nuklearni test u relativno kratkom vremenskom periodu, oko šest meseci“, dodao je.
Satelitski snimci snimljeni iznad poligona za nuklearno testiranje u Nevadi pokazuju da je podzemni objekat – kompleks U1a – značajno proširen između 2018. i 2023. godine.
Uprava za nacionalnu bezbednost (NNSA), ogranak američkog Ministarstva energetike koji nadgleda lokaciju, kaže da je to laboratorija za izvođenje „podkritičnih“ nuklearnih eksperimenata, što je dugogodišnja praksa za koju kažu da je namenjena „osiguranju pouzdanosti oružja“,
Sa druge strane, Amerika ne krije da u Nevadi nabavljaju i razvijaju nove tehnologije.
„Ovo će obezbediti moderne dijagnostičke mogućnosti i podatke koji će pomoći u održavanju bezbednosti i efikasnosti američkih nuklearnih zaliha, bez daljeg podzemnog testiranja nuklearnog eksploziva“, rekao je portparol NNSA.
On je takođe dodao da oni pomno prate ruske vojne aktivnosti, ali da „ne vide razlog za prilagođavanje sopstvenog nuklearnog stava“.
Ipak, proširenje postrojenja na poligonu u Nevadi moglo bi da podstakne strahove u Moskvi i Pekingu da se Vašington možda priprema za nuklearni test. Ako bilo koja zemlja odluči da to učini, to neće proći nezapaženo – bilo koju veliku podzemnu eksploziju će verovatno otkriti Međunarodni sistem za praćenje (IMS), mreža od 337 objekata koji nadgledaju planetu u potrazi za znakovima nuklearnih eksplozija.
Hans Kristensen, direktor projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika, složio se da postoji realna opasnost od eskalacije testiranja ako to učini jedna od velikih sila.
„Onog trenutka kada jedna od najvećih nuklearnih sila ispali negde nuklearno oružje, nema sumnje da će se svi ponovo uključiti u posao“, smatra on.
On je, međutim, dodao da veruje da je „nuklearni test u punom obimu malo verovatan“.
Postavlja se pitanje šta bi ove tri zemlje mogle dobiti ponovnim pokretanjem ovih eksperimenata, obustavljenih 1990-ih. Vojni analitičar Luis veruje da je razlog testiranja, posebno za Kinu, da se dobiju najnoviji podaci za kompjuterske modele koji pokazuju šta će nuklearna eksplozija učiniti.
Dok su Sjedinjene Države i Rusija sprovele stotine testova, Kina ih je sprovela samo oko 40 i ima znatno manje podataka.
„Istovremeno, ovi testovi su rađeni 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih godina, kada tehnologija nije bila toliko razvijena. Podaci kojima raspolažu nisu tako dobri“, objasnio je on.
Drugi veruju da velike sile još nisu testirale nuklearno oružje niskog prinosa, koje proizvodi manju nuklearnu eksploziju koja bi mogla da pogodi određenu borbenu jedinicu ili formaciju, umesto da uništi veći grad. U izveštaju iz 2022. godine, istraživači Majkl Frankel, Džejms Skuras i Džordž Ulrih sugerišu da SAD možda oklevaju da uzvrate na mogući ruski napad male snage — jer nisu testirale vrste oružja koje bi se koristilo.
Pročitajte još:
Sjedinjene Države su sprovele ukupno 1.032 testa, prvi 1945. i poslednji 1992. godine, prema podacima Ujedinjenih nacija. Sovjetski Savez, sada Rusija, sproveo je 715 testova između 1949. i 1990. godine, a Kina je testirala 45 puta između 1964. i 1996. godine.
Luis smatra da je želja SAD, Rusije i Kine da prve razviju „egzotično“ oružje budućnosti još jedan faktor koji stvara potrebu za nuklearnim testiranjem ovih mogućih sistema.
„Na ivici smo naučnofantastične budućnosti u kojoj oživljavamo sve užasne ideje iz Hladnog rata“, zaključio je za CNN.
BONUS VIDEO Napad na Černigov
