Nakon što su Jermeni iz Nagorno-Karabaha pristali da položje oružje i uđu u pregovore sa zvaničnim Azerbejdžanom, buknuli su protesti u Jerevanu. Demonstranti optužuju vlasti, naročito premijera Nikola Pašinjana da je izdao svoj narod u Karabahu i traže njegovu ostavku. Sa druge strane, on izričito poručuje da neće otići sa funkcije, a čitav haos sa sobom nosi potpis Vladimira Putina.

Oružane snage Nagorno-Karabaha, koje čine etnički Jermeni, pristale su na uslov Bakua koji je objavljen kada je pokrenut novi napad na sporni region.

Taj uslov bio je da polože oružje i da pristanu na razgovore sa Azerbejdžanom, koji planira da uspostavi kontrolu nad celim regionom Karabaha.

Delegacija zvaničnog Bakua je predstavila Jermenima planove za njihovu reintegraciju, a prethodno je jermenska strana saopštila da finalni sporazum još nije postignut jer je ostalo još nerazjašnjenih pitanja, te da će razgovori biti nastavljeni.

Uloga Rusije

Dogovor o prekidu vatre je postignut uz posredovanje ruskog mirovnog kontigenta, nakon što je zvanični Baku pokrenuo “antiterorističku operaciju” u Nagorno-Karabahu kako bi povratio ustavni poredak u toj oblasti koju kontrolišu jermenski separatisti.

Lokalni zvaničnici su rekli da su u tim napadima ubijene i povređene desetine ljudi. Ombudsman Nagorno-Karabaha Gegan Stepanjan rekao je da su 32 osobe, uključujući sedam civila, ubijene, a više od 200 ranjeno.

Treba napomenuti da je premijer Jermenije Nikol Pašinjan na dan novih napada prvenstveno poručio da se njegova zemlja neće sukobljavati sa Azerbejdžanom. Ovo je bitno jer jasno signalizira da je Jerevan odlučio da se drži po strani, što znači da se protiv cele vojske Azerbejdžana bore samo malobrojni pripadnici oružanih snaga Nagorno-Karabaha. Etnički Jermeni, ali bez podrške matične zemlje.

Nadalje, Pašinjan je, očekivano ili ne, rekao da je Rusija izneverila Jermeniju jer je uloga ruskih mirotvora bila da spreči nove sukove u Karabahu. Ovo je dogovoreno 2020. godine, kada je Rusija posredovala mirovnom sporazumu između Jermenije i Azerbejdžana.

Oni to, prema navodima Pašinjana, nisu uradili. Čak je rečeno da je Rusija izneverila Jermeniju, što je jasno signaliziralo da je došlo do određene vrste dogovora.

Ovim je razilaženje Rusije i Jermenije postalo jasno i javno, iako je nagoveštaja bilo i ranije. Početkom ove godine, premijer Jermenije je na jednom samitu Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koja je poznata i kao „Putinov NATO“, a čine je mahom bivše članice SSSR-a, rekao da razmatra izlazak iz organizacije.

Pre svega, jer Rusija ne ispunjava svoju ulogu u Nagorno-Karabahu. Tada se već dalo naslutiti da odnosi Rusije i Jermenije nisu na zavidnom nivou, dok je najnoviji haos u Karabahu to samo potvrdio.

Izjave Pašinjana nisu sa oduševljenjem dočekane u Moskvi, ali ni u Jerevanu, gde su održani protesti zbog oduke premijera da ne pomogne Jermenima u Karabahu.

Haos na ulicama Jerevana

Demonstranti već danima blokiraju aveniju Tigrana Metsa pored zgrade jermenske vlade u centru Jerevana, tražeći ostavku premijera Nikola Pašinjana.

Građani Jermenije, koji su izašli na ullice u znak protesta zbog situacije u Nagorno-Karabahu, optužuju prvog čoveka vlade u Jerevanu da je pomenutu oblast predao Azerbejdžanu.

#related-news_2

Demonstranti uzvikuju antivladine parole, okrivljujući lično Pašinjana i njegovu politiku za neuspešan ishod situacije u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi, policija je je morala da ogradi celu zgradu vlade.

Pašinjan, koji je sada ostao bez podrške Putina, decidno je naveo da ne planira da podnese ostavku.

Ipak, analitičari upozoravaju da je Jermenija na pragu nove krize koja će uzdrmati ionako nestabilnu situaciju.