Maskirani agenti potežu pištolje na nenaoružane građane: Ovako sad izgleda Amerika, prizori su strašni VIDEO

Tokom proteklih meseci, prizori maskiranih agenata koji hapse ljude širom SAD postali su uobičajena pojava. Agenti za imigraciju i carinu (ICE) privode ljude dok se oko njih odvijaju protesti i izrazi javnog besa, ali dok to čine – nestalo je jedno ključno obeležje: njihova lica.

Prekriveni kačketima, tamnim naočarima, maskama ili fantomkama, ovi agenti deluju potpuno neprepoznatljivo. S obzirom na to da je godina tek na polovini, upravo je „pokriveno lice“ postalo jedan od najsnažnijih i najkontroverznijih vizualnih simbola 2025. godine u Americi – simbol politički naloženih racija koje dolaze iz Bele kuće Donalda Trampa, piše AP.

Nezavisni mediji i nevladine organizacije redovno ukazuju na slučajeve u kojima ICE agenti, često maskirani i teško naoružani, upiru oružje ka civilima.

Tako je, na primer, u junu 2025. godine u Pasadeni, Kalifornija, zabeležen slučaj kada je ICE agent izvukao pištolj i njime pretio civilu koji je fotografisao registarske tablice službenog vozila, prenosi Index.hr.

Na snimku se jasno vidi agent u maskirnoj uniformi kako jednom rukom vadi pištolj i upire ga direktno u glavu muškarca. Prema opisu videa objavljenog na mreži X, agent očigledno nije bio svestan da još jedna osoba snima incident.

Ovaj slučaj izazvao je oštre reakcije lokalne zajednice, kao i brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Pravni stručnjaci ističu da samo fotografisanje policijskih aktivnosti na javnim mestima potpada pod zaštitu Prvog amandmana Ustava SAD. „Uperiti pištolj u civila samo zato što snima službeno vozilo – to je nedopustivo, čak i prema najstrožim bezbednosnim protokolima”, navodi Američka unija za građanske slobode (ACLU).

Zastrašivanje aktivistkinje

Incident iz Pasadene nije usamljen slučaj. U drugom događaju zabeleženom u Venturi, ICE agenti su iznenada zaustavili automobil žene na sred puta.

Na snimku se vidi kako maskirani agenti vade pištolj ili elektrošoker i jure ka vozačici – poznatoj aktivistkinji koja je prethodnih nedelja snimala ICE postupke na terenu. Pretpostavlja se da su agenti znali njen identitet i pratili njene aktivnosti, što ovaj čin čini očiglednim pokušajem odmazde zbog njenog insistiranja na pravu da snima federalne službenike u javnosti.

Njeni prijatelji i kolege tvrde da je reč o pokušaju zastrašivanja i gušenja slobode govora.

Hapšenja osoba bez krivične evidencije skočila za 800%

Broj osoba bez krivičnog dosijea koje su ICE agenti uhapsili i zatvorili porastao je za čak 800% od januara ove godine, pišu američki mediji, navodeći da su agenti pod pritiskom vlasti da „povećaju brojke”.

Pre nego što je Trampova administracija preuzela vlast u januaru, osobe bez krivičnih presuda ili optužnica činile su samo 6% svih uhapšenih koje je ICE privodio – ukupno 850 ljudi. Taj procenat bio je u skladu s politikom iz vremena predsednika Džoa Bajdena, kada hapšenja takvih osoba nisu prelazila 10%.

Od Trampove inauguracije 20. januara, broj tih hapšenja porastao je na 7.781 osobu – što predstavlja 23% svih koje je ICE tada uhapsio. Reč je o povećanju od preko 800%, najvišem zabeleženom od 2019. godine.

Početkom juna, u ICE pritvorskim centrima nalazilo se 51.302 ljudi – prvi put da je broj pritvorenih migranata premašio 50.000.

Manje od trećine tih pritvorenika (30%) su osobe s krivičnim presudama. Ostali su pritvoreni zbog nenasilnih imigracionih prekršaja, poput isteka vize ili ilegalnog ulaska u zemlju, ili još čekaju eventualne optužnice.

Podaci dolaze iz baze Transactional Records Access Clearinghouse i važe do 1. juna. Od dolaska Trampove administracije, ICE nije objavio zvanične i transparentne podatke o hapšenjima i deportacijama.

ICE-u naređeno da poveća broj hapšenja

ICE je pod stalnim pritiskom vlade da „naduvaju brojke”. Prema pisanju američkih medija, ministarka za unutrašnju bezbednost Kirsti Noem navodno je naložila da cilj bude 3000 hapšenja dnevno.

U junu je Tramp naložio ICE-u da pojača napore na hapšenju i deportaciji ilegalnih stranaca, naročito u gradovima pod demokratskom upravom. Takođe je ukinuo raniju zabranu racija na poljoprivrednim farmama.

„Amerikanci žele da naši gradovi, škole i zajednice budu BEZBEDNI i SLOBODNI od kriminala, sukoba i haosa koji izazivaju ilegalni stranci”, napisao je Tramp na Truth Socialu.
Hapšenja su izazvala revolt dela građana, a snimci tih događaja sve se više šire društvenim mrežama.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da agenti često nemaju vidljive oznake, da su maskirani i opremljeni taktičkom opremom, što građanima dodatno otežava prijavljivanje potencijalnih zloupotreba ili nasilja.

Rastu i zvanični zahtevi za istragama – kako na saveznom, tako i na državnom nivou – zbog sumnje u prekoračenje ovlašćenja i kršenje osnovnih ustavnih prava građana.

Maskirani agenti – nov nivo konflikta

Imigraciona politika Trampove administracije već je duboko polarizovala javnost, ali pojava maskiranih agenata podigla je tenzije na novi nivo – bez presedana u američkoj istoriji policijskog delovanja.

Zvaničnici iz Trampove administracije brane ovu praksu, tvrdeći da su agenti suočeni s „rastućim javnim i onlajn uznemiravanjem“, uključujući pretnje smrću i objavljivanje ličnih podataka (doxing). Kako kaže v.d. direktora ICE-a Tod Lajons: „Žao mi je ako ljude vređa to što agenti nose maske, ali neću dozvoliti da moji ljudi rizikuju svoj život i život svojih porodica samo zato što se nekome ne dopada kako izgleda sprovođenje imigracione politike.”

Demokrate, državni tužioci i brojni građanski aktivisti žestoko su osudili ovakvu praksu. U pismu upućenom Lajonu, grupa demokratskih senatora poručila je da racije na radnim mestima i u restoranima već izazivaju strah, a da „sve prisutnija pojava maskiranih agenata predstavlja jasan pokušaj da se taj strah i haos dodatno prodube – i da se izbegne odgovornost za postupke agenata”.

Iskustvo iz pandemije COVID-19, kada su mnoge Trampove pristalice odbijali nošenje zaštitnih maski, oblikovalo je javni diskurs o maskiranju. Tramp je nedavno izjavio da bi „demonstranti koji nose maske trebalo da budu uhapšeni“.

U tom kontekstu, mnogi smatraju spornim da upravo oni koji sprovode zakon – policajci i imigracioni agenti – budu ti koji kriju svoj identitet. Profesor moralne teologije Tobajas Vinrajt, koji je ranije radio u američkoj policiji, pita: „Ako je ono što radite zakonito i ispravno, zašto biste krili svoj identitet?”

Vinrajt upozorava da bi normalizacija maskiranja među agentima mogla dodatno narušiti poverenje u policiju. U okrugu Nasau u državi Njujork prošle nedelje je potpisano naređenje koje dozvoljava lokalnim policajcima da nose maske u određenim situacijama, uključujući i rad sa imigracionim službama.

„Maske povećavaju strah i smanjuju poverenje. A policijskom radu, od saveznog do lokalnog nivoa, potrebni su upravo poverenje, transparentnost i dobre odnose sa zajednicom. Šteta i rizik od nošenja maski su veći – ne samo po pojedinačne agente, već i po samu profesiju, pa i po celo američko društvo. To samo dodatno podgreva podeljenost i nepoverenje – a to je poslednje što nam sada treba”, zaključuje Vinrajt.