0
U Sjedinjenim Američkim Državama raste zabrinutost zbog sve agresivnijeg ponašanja pripadnika Imigracione i carinske službe (ICE), posebno kada je reč o upotrebi vatrenog oružja i odnosu prema civilima. Prizori maskiranih agenata koji potežu pištolje na nenaoružane građane postaju sve učestaliji i izazivaju ozbiljne međunarodne kritike.
Tokom proteklih meseci, prizori maskiranih agenata koji hapse ljude širom SAD postali su uobičajena pojava. Agenti za imigraciju i carinu (ICE) privode ljude dok se oko njih odvijaju protesti i izrazi javnog besa, ali dok to čine – nestalo je jedno ključno obeležje: njihova lica.
Prekriveni kačketima, tamnim naočarima, maskama ili fantomkama, ovi agenti deluju potpuno neprepoznatljivo. S obzirom na to da je godina tek na polovini, upravo je „pokriveno lice“ postalo jedan od najsnažnijih i najkontroverznijih vizualnih simbola 2025. godine u Americi – simbol politički naloženih racija koje dolaze iz Bele kuće Donalda Trampa, piše AP.
Nezavisni mediji i nevladine organizacije redovno ukazuju na slučajeve u kojima ICE agenti, često maskirani i teško naoružani, upiru oružje ka civilima.
Tako je, na primer, u junu 2025. godine u Pasadeni, Kalifornija, zabeležen slučaj kada je ICE agent izvukao pištolj i njime pretio civilu koji je fotografisao registarske tablice službenog vozila, prenosi Index.hr.
Na snimku se jasno vidi agent u maskirnoj uniformi kako jednom rukom vadi pištolj i upire ga direktno u glavu muškarca. Prema opisu videa objavljenog na mreži X, agent očigledno nije bio svestan da još jedna osoba snima incident.
Ovaj slučaj izazvao je oštre reakcije lokalne zajednice, kao i brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Pravni stručnjaci ističu da samo fotografisanje policijskih aktivnosti na javnim mestima potpada pod zaštitu Prvog amandmana Ustava SAD. „Uperiti pištolj u civila samo zato što snima službeno vozilo – to je nedopustivo, čak i prema najstrožim bezbednosnim protokolima”, navodi Američka unija za građanske slobode (ACLU).
Pročitajte još:
Incident iz Pasadene nije usamljen slučaj. U drugom događaju zabeleženom u Venturi, ICE agenti su iznenada zaustavili automobil žene na sred puta.
Na snimku se vidi kako maskirani agenti vade pištolj ili elektrošoker i jure ka vozačici – poznatoj aktivistkinji koja je prethodnih nedelja snimala ICE postupke na terenu. Pretpostavlja se da su agenti znali njen identitet i pratili njene aktivnosti, što ovaj čin čini očiglednim pokušajem odmazde zbog njenog insistiranja na pravu da snima federalne službenike u javnosti.
Njeni prijatelji i kolege tvrde da je reč o pokušaju zastrašivanja i gušenja slobode govora.
Broj osoba bez krivičnog dosijea koje su ICE agenti uhapsili i zatvorili porastao je za čak 800% od januara ove godine, pišu američki mediji, navodeći da su agenti pod pritiskom vlasti da „povećaju brojke”.
Pre nego što je Trampova administracija preuzela vlast u januaru, osobe bez krivičnih presuda ili optužnica činile su samo 6% svih uhapšenih koje je ICE privodio – ukupno 850 ljudi. Taj procenat bio je u skladu s politikom iz vremena predsednika Džoa Bajdena, kada hapšenja takvih osoba nisu prelazila 10%.
Od Trampove inauguracije 20. januara, broj tih hapšenja porastao je na 7.781 osobu – što predstavlja 23% svih koje je ICE tada uhapsio. Reč je o povećanju od preko 800%, najvišem zabeleženom od 2019. godine.
Početkom juna, u ICE pritvorskim centrima nalazilo se 51.302 ljudi – prvi put da je broj pritvorenih migranata premašio 50.000.
Manje od trećine tih pritvorenika (30%) su osobe s krivičnim presudama. Ostali su pritvoreni zbog nenasilnih imigracionih prekršaja, poput isteka vize ili ilegalnog ulaska u zemlju, ili još čekaju eventualne optužnice.
Podaci dolaze iz baze Transactional Records Access Clearinghouse i važe do 1. juna. Od dolaska Trampove administracije, ICE nije objavio zvanične i transparentne podatke o hapšenjima i deportacijama.
ICE je pod stalnim pritiskom vlade da „naduvaju brojke”. Prema pisanju američkih medija, ministarka za unutrašnju bezbednost Kirsti Noem navodno je naložila da cilj bude 3000 hapšenja dnevno.
U junu je Tramp naložio ICE-u da pojača napore na hapšenju i deportaciji ilegalnih stranaca, naročito u gradovima pod demokratskom upravom. Takođe je ukinuo raniju zabranu racija na poljoprivrednim farmama.
„Amerikanci žele da naši gradovi, škole i zajednice budu BEZBEDNI i SLOBODNI od kriminala, sukoba i haosa koji izazivaju ilegalni stranci”, napisao je Tramp na Truth Socialu.
Hapšenja su izazvala revolt dela građana, a snimci tih događaja sve se više šire društvenim mrežama.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da agenti često nemaju vidljive oznake, da su maskirani i opremljeni taktičkom opremom, što građanima dodatno otežava prijavljivanje potencijalnih zloupotreba ili nasilja.
Rastu i zvanični zahtevi za istragama – kako na saveznom, tako i na državnom nivou – zbog sumnje u prekoračenje ovlašćenja i kršenje osnovnih ustavnih prava građana.
Imigraciona politika Trampove administracije već je duboko polarizovala javnost, ali pojava maskiranih agenata podigla je tenzije na novi nivo – bez presedana u američkoj istoriji policijskog delovanja.
Zvaničnici iz Trampove administracije brane ovu praksu, tvrdeći da su agenti suočeni s „rastućim javnim i onlajn uznemiravanjem“, uključujući pretnje smrću i objavljivanje ličnih podataka (doxing). Kako kaže v.d. direktora ICE-a Tod Lajons: „Žao mi je ako ljude vređa to što agenti nose maske, ali neću dozvoliti da moji ljudi rizikuju svoj život i život svojih porodica samo zato što se nekome ne dopada kako izgleda sprovođenje imigracione politike.”
Demokrate, državni tužioci i brojni građanski aktivisti žestoko su osudili ovakvu praksu. U pismu upućenom Lajonu, grupa demokratskih senatora poručila je da racije na radnim mestima i u restoranima već izazivaju strah, a da „sve prisutnija pojava maskiranih agenata predstavlja jasan pokušaj da se taj strah i haos dodatno prodube – i da se izbegne odgovornost za postupke agenata”.
Iskustvo iz pandemije COVID-19, kada su mnoge Trampove pristalice odbijali nošenje zaštitnih maski, oblikovalo je javni diskurs o maskiranju. Tramp je nedavno izjavio da bi „demonstranti koji nose maske trebalo da budu uhapšeni“.
U tom kontekstu, mnogi smatraju spornim da upravo oni koji sprovode zakon – policajci i imigracioni agenti – budu ti koji kriju svoj identitet. Profesor moralne teologije Tobajas Vinrajt, koji je ranije radio u američkoj policiji, pita: „Ako je ono što radite zakonito i ispravno, zašto biste krili svoj identitet?”
Vinrajt upozorava da bi normalizacija maskiranja među agentima mogla dodatno narušiti poverenje u policiju. U okrugu Nasau u državi Njujork prošle nedelje je potpisano naređenje koje dozvoljava lokalnim policajcima da nose maske u određenim situacijama, uključujući i rad sa imigracionim službama.
„Maske povećavaju strah i smanjuju poverenje. A policijskom radu, od saveznog do lokalnog nivoa, potrebni su upravo poverenje, transparentnost i dobre odnose sa zajednicom. Šteta i rizik od nošenja maski su veći – ne samo po pojedinačne agente, već i po samu profesiju, pa i po celo američko društvo. To samo dodatno podgreva podeljenost i nepoverenje – a to je poslednje što nam sada treba”, zaključuje Vinrajt.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
