Tri grupe glasova biće ključne za pobedu: Šta je sve potrebno da se poklopi na dan izbora

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da još uvek neće saopštiti datum vanrednih parlamentarnih izbora, premda se u javnosti pominju 12. jul ili čak jesenji izlazak na birlaišta.

Za to vreme analiziraju se potezi vlasti, studenata, opozicije... Meri se, premerava, analizira...

Tako se u fokusu javnosti neretko nađu prognoze o konkretnom broju građana koji bi trebalo da izađu na izbore, kako bi vlast Aleksandra Vučića bila pobeđena.

Jednu od poslednjih prognoza dao je izvšrni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović.

"Ako na izbore u Srbiji izađe više od 4.180.000 birača - ova vlast je prošla i zato će Aleksandar Vučić verovatno gledati da raspiše izbore 12. jula", rekao je Gavrilović.

Tragom brojnih predizbornih analiza, kontaktirali smo poliitkologa Aleksandra Ivkovića, koji je upozorio na tri grupe glasova koje mogu imati značajan uticaj na konačan ishod izbora.

Koje su tri grupe glasova važne?   

Kako kaže, prve dve grupe su nevažeći i glasovi koji odlaze listama nacionalnih manjina.

"Oni ne idu nikom osim u slučaju nacionalnih manjina, ti glasovi su za nacionalne manjine. Taj broj je prilično konstantan u izbornim ciklusima otkad je SNS na vlasti. Recimo, nevažećih listića, to je kad glasač dođe pa precrta ili ne zaokruži nikog pa ubaci ili tako nešto, ima oko 100.000 svaki put, a glasova za nacionalne manjine ima oko 170. 000. To je raspoređeno na sve liste, uvek imamo skoro desetak lista nacionalnih manjina na izborima", kaže Ivković.

To je, kako dodaje, u zbiru oko 270.000 glasova koji ili ne pripadnu nikom ili pripadnu samo nacionalnim manjinama.

"Taj broj sam spomenuo zbog ovih računica koliko treba da bude izlaznost u apsolutnim brojevima da bi bila šansa da se smeni vlast, zato što sad imamo neke ljude koji računaju da će vladajuća stranka imati, hipotetički, dva miliona glasača. Znači, opoziciji treba dva miliona i 10.000 glasova, dakle da izlaznost da bude 4 miliona i to je dovoljno. Ali zapravo onda treba tu uvek ubaciti ovaj broj od 270.000 koji će stalno postojati, bez obzira na to kolika je izlaznost konačna, treba dodati tih 270.000 otprilike", kaže Ivković.

Dodaje i da ako bude mnogo više glasova od toga, to će onda biti  dosta sumnjivo.

Antirežimski front da obrati pažnju na treću grurpu glasova  

Treća grupa glasova na koju, pojašnjava Ivković, treba obratiti pažnju jesu tzv. "bačeni glasovi" koje osvoje stranke ispod cenzusa. Samo na prošlim izborima, održanim u decembru 2023, takvih je glasova bilo oko 180.000.

"Teorijski, ovi glasovi mogu da budu gubitak i za jednu i za drugu stranu. Recimo, ako bi sad izlazili radikali samostalno, ne bi prešli cenzus, i to bi bili bačeni glasovi, uglavnom oni koji bi većinski otišli verovatno Vučiću. Tako da zbog toga ni ne očekujem da će radikali ići samostalno, nego će ići na listi SNS. S druge strane, uvek je bilo do sada više bačenih glasova za opoziciju, odnosno za neke liste za koje su ljudi glasali kao za opozicione liste. Na primer, na prošlim izborima 2023. to su bili koalicija Dveri i Zavetnici, Narodna stranka, koalicija Dosta je bilo Boris Tadić, i to je bilo uz još neke manje liste, nekih 180.000 glasova. Mislim da će taj broj sad biti jako bitan u smislu da je moguće da imamo više glasova za opoziciju svakako na narednim izborima, ali ukoliko dođe do osipanja glasova ispod cenzusa, možemo imati matematički više glasova za opoziciju, ali da vlast osvoji više mandata u parlamentu. Tako da će jedan od glavnih zadataka za opoziciju, a tu govorim sad u najširem smislu, i studenti i opozicione stranke, biti da minimalizuju taj broj glasova koji je bačen ispod cenzusa", kaže Ivković.

"Što manje glasova ispod cenzusa, veća šansa za smenu vlasti  

Sagovornik Nova.rs još jednom upozorava da su ovi glasovi jedan od najvećih rizika.

"Na narednim izborima će biti lista za koje će ljudi glasati kao opozicione, koji bi mogle da sastave Vladu, na primer, sa studentskom listom koja sigurno prelazi cenzus... Može da se desi da te liste završe ispod cenzusa. Tako da, što manji broj glasova bude ispod cenzusa, biće veće šanse za smenu vlasti", zaključuje Ivković.