Ukrajina najavljuje izbore i referendum: Koliko je to realno?

Međutim, prepreke za održavanje izbora i referenduma pre zvaničnog završetka rata su brojne i ozbiljne.

Pre svega, Rusija do sada nije pokazala nikakvu spremnost da pristane na prekid vatre. Čak i ako bi do primirja došlo, izbori organizovani u žurbi teško da bi mogli da budu fer, konkurentni i demokratski, dok bi referendum o sporazumu koji zadire u teritorijalni integritet zemlje bio neustavan.

„Zbog toga je ovo izuzetno opasno pitanje, a ključni problem je koliko bi građani Ukrajine imali poverenja u rezultate takvih izbora“, izjavio je za Kyiv Independent Jaroslav Jurčišin, poslanik opozicione stranke Holos.
„Najvažnije je da se održe izbori koji će rezultirati vladom sa visokim stepenom legitimiteta, jer će upravo ta vlada najverovatnije pregovarati o sporazumima između Ukrajine i Rusije.“

Mogući mirovni sporazum

U novembru je Trampov tim predložio mirovni plan od 28 tačaka, koji je u prvobitnoj verziji praktično značio kapitulaciju Ukrajine. Plan je predviđao povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa, ograničavanje ukrajinske vojske i pauzu u nastojanjima Kijeva da se pridruži NATO-u. Kasnije je dokument izmenjen kako bi u većoj meri odražavao ukrajinsku poziciju.

Ipak, dogovor o ključnom pitanju — povlačenju ukrajinskih trupa sa istoka zemlje — nije postignut.

Zelenski je u decembru izjavio da bi mirovni plan uključivao održavanje predsedničkih izbora, kao i da bi sporazum morao biti potvrđen ili u parlamentu ili na referendumu. Da bi to bilo moguće, neophodne su izmene više zakona, uključujući i zakon o vanrednom, odnosno ratnom stanju.

Šef poslaničkog kluba Zelenskog u parlamentu David Arahamija rekao je 3. januara da bi izbori i referendum mogli biti održani istog dana, i to u roku od 90 dana nakon stupanja na snagu prekida vatre. Nekoliko dana kasnije, Zelenski je izjavio da bi, ukoliko Kijev i Vašington u januaru postignu dogovor o miru, bezbednosnim garancijama i paketu za ekonomski oporavak, zakonodavne promene mogle biti usvojene već u februaru.

Ratno stanje i izbori

Ratno stanje u Ukrajini, uvedeno nakon početka ruske invazije punog obima 2022. godine, izričito zabranjuje održavanje predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora.

Ustav Ukrajine propisuje da se mandat parlamenta produžava do ukidanja ratnog stanja, ali ne sadrži slične odredbe kada je reč o predsedničkim ili lokalnim izborima. Jedini način da se održe predsednički izbori jeste ili ukidanje ratnog stanja ili izmena zakona koji ga reguliše.

Prema mišljenju stručnjaka, verovatniji scenario bio bi održavanje izbora tek nakon ukidanja ratnog stanja.

„Izbori održani tokom ratnog stanja ne bi mogli da se smatraju demokratskim, jer ratno stanje po definiciji ograničava građanske slobode“, izjavila je Olga Ajvazovska, predsednica organizacije za nadzor izbora Opora.

Da li bi to koristilo Zelenskom?

Kritičari smatraju da Zelenski želi da iskoristi referendum kako bi povećao šanse za reizbor.

„Ako se referendum održi istovremeno sa predsedničkim izborima, on će za mnoge građane izgledati kao garant mirovnog sporazuma“, rekao je politički analitičar Volodimir Fesenko. „Ako bi neko drugi bio izabran, postavilo bi se pitanje da li bi taj sporazum uopšte bio sproveden, čak i ako je odobren na referendumu.“

S druge strane, Fesenko dodaje da bi Zelenski, ukoliko bi javnost mirovni sporazum doživela kao kapitulaciju, mogao zauzeti suprotan stav i voditi kampanju protiv njega.

Postoje i mišljenja da Zelenski uopšte ne planira da održi izbore ili referendum, već da svojim izjavama pokušava da umiri Trampa dok pregovori traju.

„Razumem poziciju predsednika, jer on ne može otvoreno da odbije“, rekao je Oleksandr Merežko, predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove i poslanik Zelenskove stranke. „Sa Trampom se mora postupati izuzetno oprezno, jer zavisimo od Sjedinjenih Država i ne smemo da ugrozimo te odnose“.

Prepreke se gomilaju

Bez obzira na motive, odbijanje Rusije da prihvati sporazum čini održavanje referenduma ili izbora malo verovatnim.

„Sve zavisi od toga da li će Rusi pristati na prekid vatre pre referenduma. Koliko znamo, takvog dogovora nema“, rekao je Fesenko. „Bez toga, verovatnoća održavanja referenduma, a samim tim i izbora, izuzetno je mala.“

Dodatni problem predstavlja i parlamentarna matematika. Za usvajanje zakona potrebno je 226 glasova, a za izmene Ustava čak 300.

„Čak i za rutinske zakone jedva se skupi 160 do 170 glasova. Odakle će doći ostali?“ pita Jurčišin, dodajući da bi se poslanici mogli plašiti optužbi za izdaju ukoliko podrže kontroverzni mirovni sporazum.

Podrška izborima i referendumu slaba je čak i unutar Zelenskove stranke.

„Referendum se možda i može održati, ali promena Ustava i narušavanje teritorijalnog integriteta — to je nemoguće“, rekao je Merežko. „Zato nema smisla ni raspisivati referendum o tom pitanju.“

Fer i konkurentni izbori?

Stručnjaci upozoravaju i da bi izbori održani u ratnim uslovima, naročito ako su organizovani na brzinu, teško mogli biti fer i demokratski. Ograničena sloboda govora i nedostatak pristupa medijima za opoziciju dodatno komplikuju situaciju.

Ajvazovska procenjuje da bi za pripremu kompletne izborne infrastrukture bilo potrebno najmanje devet meseci stabilnog prekida vatre.

Pojedini zagovornici izbora predlažu elektronsko glasanje, posebno zbog miliona Ukrajinaca koji su napustili zemlju od početka rata. Zelenski je u decembru podržao ideju onlajn glasanja za građane u inostranstvu.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi elektronsko glasanje bilo nebezbedno i podložno manipulacijama. „Tajnost glasanja nije garantovana“, upozorava Ajvazovska, dodajući i da bi Rusija mogla pokušati da utiče na izborni proces.

Neustavan referendum?

Pored bezbednosnih i političkih rizika, postoje i ozbiljne pravne prepreke. Ustav Ukrajine zabranjuje izmene koje imaju za cilj „ukidanje nezavisnosti ili narušavanje teritorijalnog integriteta zemlje“.

Ova odredba praktično isključuje bilo kakvo formalno priznanje okupiranih teritorija kao ruskih, ali se može tumačiti i kao zabrana manje radikalnih poteza, poput povlačenja iz Donbasa ili „de fakto“ priznanja gubitka teritorije.

Pre bilo kakvog referenduma, o ovim pitanjima bi morao da se izjasni Ustavni sud, koji se suočava sa problemom kvoruma — od 18 mesta popunjeno je svega 12.

Dodatni problem je i izlaznost: da bi referendum bio važeći, potrebno je da na njemu glasa najmanje 50 odsto birača, što bi, prema stručnjacima, bilo gotovo nemoguće s obzirom na raseljene građane i izbeglice u inostranstvu.

Na kraju, ostaje ključno pitanje.

„Vraćam se osnovnoj tački: nikakvi izbori, referendumi ili javna izjašnjavanja koja bi se mogla tumačiti kao promena vlasti ne mogu se održati pre zvaničnog završetka rata i ukidanja ratnog stanja“, zaključio je Jurčišin.