Poslanici, budući ministri i javnost saslušali su izlaganje nove/stare mandatarke Ane Brnabić. Bez sumnje, do večeras će Skupština usvojiti njen predlog ministara (sastav kabineta poznat je već nekoliko dana), ali veće pitanje od personalnih rešenja za rukovodstvo resora je ovo: da li je ova Vlada svesna realnih problema građana? Ako je suditi po ekspozeu - nije.
Izlaganje je trajalo oko 75 minuta, nešto više od sat vremena, i to je pozitivan pomak u odnosu na premijera Vučića i njegova višesatna izlaganja. Ekspoze, uostalom, i treba da bude načelni pregled agende Vlade. Ipak, u njemu je značajna pažnja posvećena detaljima poput (ređamo ih u skladu sa vremenom koje im je posvećeno):
Kvaliteta interneta u selima; Intelektualne svojine kao prilici za razvoj; Patenata; Vinograda, strategije za razvoj vinograda; Protivgradne zaštite i njene automatizacije; Veštačke inteligencije: Hibridnih automobila.
Svakoj od ovih tema bilo je posvećeno više prostora i vremena od onih koje bukvalno gore pod nogama svakog od vas koji čitate ovaj tekst. Uz puno poštovanje vinogradarske agende u kontekstu poljoprivrede i prehrambene industrije, mandatarka je morala više pažnje i vremena da posveti ovim pitanjima.
Siromaštvo – ni reč
U Srbiji oko 250.000 građana koristi novčanu socijalnu pomoć, a oko pola miliona stanovnika, nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe. To nije spekulacija neke NVO, već izveštaj Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, na koje upozorava Pokrajinski ombudsman pre samo desetak dana.
Ova informacija nije zaslužila ni minut vremena u ekspozeu mandatarke Brnabić. I isključiv razlog za to je stid koji svaki građanin Srbije mora da oseća pred ovakvom vešću. Mandatarka je govorila o smanjenju nezaposlenosti, najvećem ekonomskom rastu u Evropi, potrebi da hitno porastu plate i penzije. O pola miliona gotovo izgubljenih ljudi praktično nije bilo reči.
Pravosuđe – reforma, ali za koga?
Mandatarka je govorila o tome da je predlog izmena Ustava poslat u Skupštinu, i da bi on trebalo da obezbedi nezavisnost pravosuđa od političkih uticaja („Ali svih političkih uticaja“, rekla je Brnabić, kao da želi da malo rastereti vlast koja pravosuđe i doslovce drži pod presom). Pomenula je pravosuđe i u kontekstu borbe protiv mafije i efikasnosti (u tragovima).
Ali, u čiju korist treba da se desi reforma pravosuđa? Mandatarka ni sekund ekspozea nije posvetila maratonskim, višedecenijskim parnicama; krivičnim sporovima u kojima žrtve čekaju razrešenje mimo razumnog roka; poplavu tužbi građana Srbije protiv sudava Srbije pred sudom u Strazburu; niske plate sudija koje ne mogu da garantuju odupiranje korupciji; inertnu Republičku tužiteljku.
Građanin – korisnik sudova – nije bio u fokusu ovog dela ekspozea.
Odliv mozgova – šta to beše
Mandatarka nijednom rečju nije pomenula jednu od svojih omiljenih tema: odliv mozgova, odnosno odlazak mladih iz zemlje. Nedavno je, setićete se, imala ideju o „cirkulaciji mozgova“, koja – premda tradicionalno loše formulisana – bila pozitivna. Ovaj pogubni fenomen sada nije ni pomenut. Uopšte, u ekspozeu je malo reči bilo o budućnosti mladih ljudi u Srbiji.
Politička kriza – ne postoji
Je li mandatarka pogledala sastav parlamenta u kom je govorila? Je li u njemu primetila nekog političkog takmaca? Na stranu dezorganizovanost opozicije ili njena upitna umešnost, političku krizu u kojoj se Srbija nalazi nemoguće je ignorisati.
Mandatarka je ne mali deo vremena posvetila novoformiranom ministarstvu za dijalog, ali nije objasnila zbog čega je ono formirano? Opozicija je, s druge strane, za Nova.rs juče još potvrdila da neće učestvovati u razgovorima kojima predsedava ministrka za dijalog Gordana Čomić. Koja je onda perspektiva tog dijaloga? Kako će se tenzija razrešiti? Ako Vlada nema taktiku za njeno rešenje, rešavaće se mimo institucija, a to nije dobro.
Mediji – fraze iskusne, a RTS?
„Što se tiče medijskog prostora – usvojena je medijska strategija, u partnerstvu sa medijskim udruženjima. Mediji moraju biti partneri u reformama“, rekla je, između ostalog, mandatarka. I iznela niz već viđenih fraza, bez suštinskog osvrta na medijsku scenu.
I dok privatni mediji plivaju u moru nejasnih regulativa, Radio televizija Srbije – javni servis – predstavlja problem ne samo opoziciji, ne samo stranim posmatračima koji upozoravaju na njegovu uređivačku politiku, nego i samoj vlasti – predsednik Vučić, primera radi, često govori o zamerkama koje ima na rad RTS.
Spoljna politika – nikad konfuznije
Srbija je posvećena EU integracijama, ali ne zapostavljamo ni prijateljstvo sa Rusijom. Ni Kinom. Ni Indijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
U godini kada je Srbija napravila nekoliko komplikovanih spoljnopolitičkih poteza („odricanje“ od Lukašenka, potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, deklaracija o Ujgurima), premijerka je najavila da će spoljna politika ostati nepromenjeno konfuzna. Kako je uklopila tu difuznost i EU integracije nije poznato.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare