Putin ulaže 26 milijardi dolara u potragu za dugovečnošću, piše Volstrit žurnal: Od genske terapije do veštačkih organa

Međutim, iza te izjave krije se ozbiljan državni projekat. Kremlj je poslednjih godina potragu za produženjem ljudskog života pretvorio u jedan od svojih najambicioznijih naučnih programa, vredan čak 26 milijardi dolara.

Poput tehnoloških milijardera iz Silicijumske doline, među kojima su Džef Bezos, Sem Altman i Piter Til, i Putin godinama pokazuje interesovanje za istraživanja usmerena na usporavanje starenja. Razlika je u tome što je u Rusiji ova ideja postala deo državne strategije.

U okviru programa „Nove tehnologije za očuvanje zdravlja“, ruski naučnici razvijaju genske terapije koje bi trebalo da uspore starenje ćelija, ali i tehnologije za uzgoj ljudskih organa u laboratorijama i njihovo stvaranje pomoću 3D bioštampe, piše Volstrit Žurnal.

Ruska vlada nedavno je saopštila da su upravo genske terapije jedan od najperspektivnijih pravaca u borbi protiv starenja.

Istovremeno, naučnici rade na razvoju bioštampanih organa za transplantaciju i na ksenotransplantaciji, uzgoju ljudskih organa u posebno odgajanim mini-svinjama, koje se smatraju genetski kompatibilnim sa ljudima.

Prema planovima Kremlja, ove tehnologije trebalo bi da postanu dostupne tokom naredne decenije.

Putinova ćerka u centru projekta

Program dugovečnosti predvode dve osobe od posebnog poverenja ruskog predsednika, njegova ćerka Marija Voroncova, endokrinolog i stručnjak za genetiku, i Mihail Kovaljčuk, direktor čuvenog Kurčatovskog instituta.

Kovaljčuk, koji važi za jednog od najuticajnijih naučnih savetnika Kremlja, veruje da će nauka uskoro omogućiti ljudima da neprestano obnavljaju i zamenjuju delove svog tela.

„Teško je govoriti o besmrtnosti, ali je sigurno da će se mogućnosti ljudskog obnavljanja značajno povećavati“, izjavio je on za ruske medije.

Ipak, brojni stručnjaci ostaju skeptični.

Ruski naučnik Aleksandar Ostrovski, jedan od pionira bioštampe u toj zemlji, upozorava da iza velikih obećanja za sada stoji veoma malo međunarodno priznatih naučnih rezultata.

„Ako nema ozbiljnih naučnih publikacija, onda nema ni stvarnih dokaza da su ostvareni značajni pomaci. Verovatno se radi više o ambicijama nego o konkretnim rezultatima“, smatra Ostrovski.

Nauka, politika i teorije zavere

Projekat dugovečnosti u Rusiji nije samo naučno pitanje. Njegovi glavni zagovornici često ga povezuju sa širim ideološkim narativom Kremlja o sukobu sa Zapadom.

Kovaljčuk je ranije tvrdio da zapadne zemlje rade na stvaranju „ljudi-slugu“, odnosno populacije kojom bi bilo moguće upravljati i kontrolisati je. Takođe je iznosio tvrdnje da su Sjedinjene Američke Države odgovorne za pandemiju kovida.

Slične ideje nisu strane ni Putinu, koji je više puta govorio o uticaju sovjetskih filmova i teorija zavere na svoje formiranje tokom mladosti.

Strah od starenja

Iako godinama gradi imidž snažnog lidera kroz pažljivo režirane fotografije bez majice, vožnje motocikla i sportske aktivnosti, Putin pokazuje i veliko interesovanje za očuvanje zdravlja i produženje života.

Tokom pandemije koronavirusa uveo je stroge mere zaštite, uključujući karantine za posetioce i tunele za dezinfekciju, dok su njegovi dugački stolovi za sastanke postali simbol opreza i straha od zaraze.

Među idejama koje ga privlače nalaze se i nekonvencionalne metode poput krioterapije, tretmana tokom kojeg se telo izlaže ekstremno niskim temperaturama, i do minus 112 stepeni Celzijusa.

Bivši austrijski kancelar Sebastijan Kurc otkrio je da mu je Putin svojevremeno lično preporučio takve tretmane, detaljno objašnjavajući njihove navodne zdravstvene koristi.

Besmrtnost kao stari san ruskih vladara

Putinova fascinacija dugovečnošću nije novost u ruskoj istoriji.

Još dvadesetih godina prošlog veka sovjetski naučnik Aleksandar Bogdanov eksperimentisao je sa transfuzijama krvi kako bi usporio starenje. Ironično, preminuo je upravo tokom jednog od sopstvenih eksperimenata.

Kasnije je sovjetski lekar Oleksandar Bogomolec tvrdio da ljudi mogu da žive i do 150 godina, zbog čega je dobio podršku Josifa Staljina.

Ipak, ni oni nisu uspeli da nadmudre biologiju.

Danas je prosečan životni vek muškaraca u Rusiji oko 68 godina, što je znatno manje nego u većini razvijenih zemalja Zapada.

Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da su ambicije Kremlja daleko ispred stvarnih mogućnosti moderne nauke.

Jer, kako primećuju kritičari projekta, smrt je i dalje jedna od retkih stvari koje je teško staviti pod kontrolu, čak i za Kremlj.