Zašto predsednika toliko boli Slavija da već sedam dana priča o tome

Četvrta studentska Slavija desila se samo na poziv, bez nekih velikih očekivanja. Dok su svet obilazile fotografije i snimci “preplavljenog” trga i svih okolnih ulica, Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da se 23. maja na trgu koji je postao simbol studenskog pokreta okupilo 34.300 građana, što bi recimo značilo da je tog dana bilo oko 4.000 ljudi manje nego na SNS skupu ispred Beogradske arene 21. marta.

Dok su se građani okupljali, predsednik države već je bio na putu za Kinu, odakle se svako malo uključivao direktno u program prorežimskih medija, sa vrlo diskutabilnim porukama vezanim za studentski skup.

Analizirajući poruke koje je Vučić prethodnih dana slao iz Kine, psiholog Ana Mirković u razgovoru za Novu kaže da predsednika Srbije frustriraju brojke i spontanost.

“Znaju da je gotov”

“Svaki diktatorski režim svoju snagu meri i gradi na konstantnom plasiranju poruka koje kod ljudi izazivaju strah. Početkom studentskih blokada on je zapravo izgubio svu dominaciju, jer je sada nikad jasnije da on nema većinu, da ga ljudi ne vole, da je sad on u problemu s brojkama. Setimo se da je on godinama svako malo organizovao izbore, da bi kasnije tim brojkama manipulisao: ovoliko građana, ovoliko miliona, ovolika je moja moć. A sada je u poziciji da je strah promenio stranu, više ga se niko ne boji, a to direktno urušava temelje svakog diktatorskog režima”, kaže Mirković.

Ona dodaje da je Vučićeva “rak rana” i izvor svih frustracija to što su studentski skupovi realan skener raspoloženja u društvu.

“To je egzaktan pokazatelj koliko ljudi je spremno da uloži ne samo energiju, nego i finansije, kao i da prevaziđe organizacione začkoljice, da bi na poziv studenata došli u Beograd, stajali dva sata bez ikakvih očekivanja da će se na tom protestu nešto konkretnije u smislu promene vlasti desiti, već samo da budu među ljudima sa kojima dele vrednosti i koji znaju da je on gotov”, kaže Mirković i dodaje da je zato ova Slavija za Vučića bolnija od prethodnih.

“Prva je bila komemorativna, ona kolektivna tišina se prvi put desila na toj slavi 22.

decembra 2024. Druge dve su bile blago revolucionarne. Mislili smo da će 15.

marta, ne znam kako, oni da pokupe svoje krpice i da odu. Posle je došla Vidovdanska, koj aje bila epilog žestokog i višemesečnog pumpanja. A ova četvrta je bila dođite ljudi, da se prebrojimo i da podelimo radost zbog jedine izvesne činjenice, a to je da studenti pobeđuju”.

O plaćanjima…

Posebno interesantno u vezi Vučićevih obraćanja u poslednjih sedam dana jeste pre svega pokušaj da minimizira broj ljudi koji je tog dana izašao na ulice.

“To nije realno, 300.000 ljudi nije realno da bilo ko okupi zajedno, da se skupljamo ne možemo to da okupimo. Ljudi neverovatne gluposti izgovaraju. Stvarno nemam strpljenja da slušam gluposti. Sramota je da neko tako inače lupeta”, poručio je Vučić.

Zatim je pokušao da ubedi javnost da su građani koji su tog dana bili na Slaviji, plaćeni.

“Imaju ogromnu pomoć spolja, ogroman novac. Videli ste kako dele dnevnice u autobusima za dolazak, samo što o tome ne žele da pričaju. Videli ste snimke, videli ste sve. I to vade sve one uredno poređane pare iz torbiče i sve drugo. Evo tebi sestro, evo tebi brate. Sve pare stižu, samo se pitamo odakle te pare stižu. Uskoro će izbori, da pobede na izborima i to je to”, rekao je Vučić, zaboravljajući da kaže samo jednu malu stvar - kada će ih raspisati.

Mirković kaže da Frojd to naziva projekcijom.

“To je jedan od najpoznatijih mehanizama odbrane u psihologiji. On se aktivira kada vam je sistem ugrožen, kao što je njihov sistem sada ugrožen. Na primer, ako smo tužni vidimo da su svi tužni, ako smo mi radosni čini nam se da je ceo svet radostan, on je sada izbezumljen i projektuje svo svoje zlo na stranu koja je čista, čestita i potpuno u suprotnosti sa njima”, kaže Mirković i dalje navodi.

“Dakle, on kaže: oni su bili agresivni jer su to veče imali taj mali performans, igrokaz, gde su njihovi napadali njihove da bi pokazali da su studenti agresivni. Onda kaže: plaćali građane, evo tebi brate, evo tebi sestro, u autobusima. To je toliko velika laž, jer svi znamo da niko nije došao organizovano autobusima na taj protest. Ljudi su se sami organizovali, bilo je nemoguće dobiti autobus, taj mučeni Jaćimović prolazi pakao sa tim jednim vozilom. Nisu radili vozovi, ukinuli su autobuske linije. Dobra stvar je što je ova druga strana shvatila da sve što sa te strane i od njega dolazi je apsolutna laž i niko se više u to ni ne uživljava”, zaključuje Mirković.

To pokazuje i studentska kampanja, koja čini se nastavlja da teče, bez posebnog osvrta na ovakve napade sa strane režima.

Direktor Centra za raktičnu politiku Dragan Popović to je ovako objasnio:

“Studenti pobeđuju” je vrlo blizu onom ‘Gotov je’. Tom famoznom sloganu koji je bio stvarno nepobediv 2000. godine. To se vidi i po reakcijama vlasti. Po prvi put reaguje, nema inicijativu, nego reaguje, pa smišlja kontraslogane, organizuje kontraskupove. Dakle, non-stop je u toj reaktivnoj fazi. Meni je to glavni utisak, da uz sve probleme koji su potpuno očekivani i biće ih još, čini mi se da i dalje studentski pokret održava dosta visok nivo profesionalnosti kad je reč o komunikaciji s ljudima”, rekao je Popović za Novu ekonomiju.