Ni oko čega se Beograđani proteklih godina nisu rapravljali tako živo kao oko spomenika Stefanu Nemanji, izniklom na platou ispred bivše Železničke stanice. Te lep je, te ružan je, pa zašto drži mač, zašto stoji na jajetu, uklapa li se ili ne u okolnu arhitekturu… Sve u svemu, ovaj spomenik je u međuvremenu postao simbol. Pre svega, jedne davastirajuće politike vlasti, koja gura ispod tepiha sve ono što javnost ne ni trebalo da sazna. Tako i cenu ovog projekta…
Od momenta kad je najavljeno da će beogradska železnička stanica biti izmeštena i da će plato ispred ove zgrade biti preuređen, a da će centralno mesto zauzimati spomenik čuvenom srpskom vladaru, strasti Beograđana se ne smiruju.
Mnogi i danas ne kriju da žale zbog toga što nekoliko godina kasnije nemaju staru Železničku stanicu, a do nedavno mnogi nisu znali ni gde je nova.
Sastavni deo preuređenja Savskog trga, a u sklopu toga i podizanje spomenika Stefanu Nemanji, deo je projekta Beograd na vodi.
Vlast ga je najavljivala kao simbol državnosti, slobodu i nacionalno jedinstvo.
Danas, kad se pomisli na ovaj spomenik, ne pomišlja se na nacionalno jedinstvo, već na jedinstvo u prikrivanju cene.
Spomenik Stefanu Nemanji visok je čak 23 metra, težak 68 tona, a šipovi su pobodeni 15 metara duboko u zemlju. Na raspisanom tenderu za izgled spomenika pobedio je predlog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova i domaćeg arhitekte Petra Arsića, koji je za to nagrađen sa 50.000 evra.
Međutim, nije poznato da je ikad u istoriji na cenu izgradnje jednog spomenika stavljena oznaka tajnosti. Ipak, podaci o spomeniku Stefanu Nemanji, vode se kao “poverljivi” od 18. jula 2018, a sa rokom čuvanja do 2023.
Taj rok je istekao, a cenu javnost još nije saznala.
Da je podatak o ceni spomenika Vlada Srbije proglasila tajnom, pisalo je u odgovoru Sekretarijata za kulturu grupi profesora sa Filozofskog fakulteta.
Kasnije je i tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je 2023. krajnji rok kada bi Vlada Srbije trebalo da ukine oznaku tajnosti, čime bi bilo omogućeno objavljivanje detalja i cene tog projekta.
„To je krajnji rok, ali u zavisnosti od procene situacije Vlada će objasniti celu tu priču“, rekao je tad Radojičić.
Pitanje je međutim i da li je Vlada uopšte imala zakonski osnov da cenu spomenika Stefanu Nemanji označi kao “poverljivu”. Kako piše u Zakonu o tajnosti podataka, taj stepen tajnosti određuje se radi “sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije”. Kakva bi šteta mogla nastati po državne interese otkrivanjem cene teško je i pretpostaviti.
Nijedan gradski niti državni funkcioner nije iznosio ni okvirnu cenu koštanja podizanja spomenika Stefanu Nemanji.
Sa druge strane, televizija N1 otkrila je krajem 2020. da je njegova cena iznosila najmanje milijardu dinara ili oko devet miliona evra.
Taj iznos proizašao je iz dokumenata sa carine koja pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo 10 kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama. Najniža je iznosila 600.000 evra, a pojedini delovi koštali su i više od million evra.
Cena transporta je iznosila više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi.
“Nova” je 22. decembra prošle godine prvi put uputila zahtev Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda da nam odmah posle Nove godine dostavi podatke o ukupnoj ceni izgradnje i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji. Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražili smo informacije o cenama konkursa, izrade i postavljanja pomenutog spomenika, angažovanim preduzećima i pojedincima, kao i podatak o izvoru finansiranja.
Budući da nije bilo odgovora, novi zahtev uputili smo 16. januara, da bi tri dana kasnije od ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja dobili dopis u kome se između ostalog navodi da je naš zahtev prosleđen nadležnoj organizacionoj Grada Beograda, kao i da se rok za odgovor produžava na 40 dana.
“Obaveštavamo vas da zbog prijema i rešavanja velikog broja zahteva nismo u mogućnosti da postupimo po vašem zahtevu u roku od 15 dana, već se rok za postupanje produžava na rok od 40 dana od prijema zahteva, shodno članu 16. stav 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, pisalo je u odgovoru ovlašćenog lica.
I taj i mnogi drugi rokovi su prošli, a odgovora još nema…
BONUS VIDEO: Kompilacija blamova Aleksandra Šapića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar