"Strogo poverljivo": Lukav i jeftin trik kojim vlast pokušava da gurne pod tepih kriminalne slučajeve s kojima je povezan vrh države

Inspektor Slobodan Milenković prošle godine je sačinio službenu belešku o mitu koji mu je nuđen, a prema pisanju nedeljnika NIN, više od 16 meseci pomenuti navodi nisu ispitani od strane tužilaštva.Ono što je interesantno jeste da je ovu belešku, prema pisanju NIN-a, vlast pokušala da sakrije iza oznake „strogo poverljivo“. NIN je uvidom u belešku koju je sačinio Milenković utvrdio da nema nikakve oznake poverljivosti i tajnosti.

Ovo nije prvi put kada je vlast pokušala da se sakrije iza oznake „poverljivo“ i „strogo poverljivo“. Takva situacija bila je sa slučajem Nikole Petrovića.Mesecima policija i tužilaštvo nisu dali informacije o nesreći, iako su sve vreme postojale spekulacije da je Petrović u trenutku nesreće bio pod dejstvom alkohola.Potom je zapisnik sa uviđaja obelodanila opoziciona politička Marinika Tepić. Zbog dostavljanja pomenutog dokumenta Tepićevoj uhapšena je policajka Katarina Petrović. Usled pritisaka javnosti, Petrovićeva je puštena iz pritvora a protiv nje je Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu jer je neovlašćenom licu dostavila dokumenta koji su joj poverena i predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti "poverljivo".Ipak, interesantno je da zapravo ovaj dokument uopšte nije ni bio označen tom oznakom, već „interno“, te je bilo jasno da su nadležni tim potezom pokušali da zamaskiranju činjenicu da mesecima nisu dostavljali informacije o nesreći koju je Vučićev kum, skupocenim „meklarenom, izazvao na Dedinju, i to pijan i drogiran bez da mu bude određeno zadržavanje do 48.„Stavljanje oznake službene tajne na razna dokumenta postala je već uobičajena praksa vlasti. Oznaka se bez ikakvog osnova stavlja na razne dokaze, pre svega kada su ugroženi nečiji poslovi i interesi. Na taj način se od javnosti kriju neke informacije i dokazi, iako za tim nema potrebe, jer je tužilaštvo javno i upravo javnost treba da bude informisana o nekim predmetima“, kaže za portal Nova.rs advokat Borivoje Borović.

Identična situacija bila je u brojnim drugim, a jedan od poznatijih je slučaj bespravnog rušenja objekata u Savamali. Takođe, to je učinjeno i u slučaju „Tetka iz Kanade“.Tako tadašnji ministar, sada direktor BIA, Aleksandar Vulin nije objasnio i dostavio dokaze kako je kupio stan od 200.000 evra, odnosno kako je taj novac stekao. Na kraju je tvrdio da je novac dobio od tetke iz Kanade, a pojedina dokumenta iz tog slučaja nosila su oznaku "poverljivo".Insajder je pisao da je naknadno Uprava za sprečavanje pranja novca skinula je, po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja, oznaku tajnosti sa izveštaja o kontroli porekla novca kojim je Vulin kupio stan. Ipak, ostalo je zatamnjeno nekoliko bitnih podataka pa se tako nije moglo utvrditi između kojih fizičkih lica je došlo do transakcije na osnovu kupoprodajnog ugovora u iznosu od oko 200.000 evra.

Identična situacija bila je u slučaju Sinišu Malog, koji je u januaru 2016. godine prijavio čak 29 nekretnina u Bugarskoj, od kojih se samo dve vode na njegovo ime.Kako je pisao ranije CINS, Više tužilaštvo je odbilo njihov zahtev da im se dostavi dokumentacija za taj postupak uz obrazloženje da se krivični postupak protiv Malog „vodi pod oznakom stepen tajnosti strogo poverljivo“ i da zbog toga ne može da pošalje tražena dokumenta.Advokat Ivan Ninić za Nova.rs ističe da vlast oznakom „strogo poverljivo“ čuva „kosture u ormanu“."Stavljanje oznake „strogo poverljiivo“ je zloupotreba tajnosti i poverljivosti informacija, a zapravo je način da vlast čuva kosture u ormanu. Zato se oznaka strogo poverljivo stavlja na sve, od ugovora o izgradnji auto-puta, do cene spomenika Stefanu Nemanju, svi poslovi sa Arapima imaju oznaku „strogo poverljivo“, a naročito ih brine što informacije "cure" iz bezbednosnog sektora", kaže Ninić i dodaje:

"Zbog toga se i stavlja oznaka „strogo poverljivo“, kao batina da bi dao pravni osnov za progon ljudi koji dostavljaju podatke javnosti. Iza te oznake se uvek nalazi zaštita privanog interesa i interesa organizovanog kriminala. Mi smo postali jedna latifundija, gde je država privatizovana, gde postoji jedan gospodar i grupa oko njega, a svi ostali treba da rade za njih".