Srbija je na kolenima i krvari: Mesec dana od užasa u OŠ "Vladislav Ribnikar", sistem je zakazao, ali i celo društvo

Osmoro osnovaca i radnik obezbeđenja D. V. toga dana brutalno su ubijeni, dok je je 6 teško ranjeno. Posle duge i teške borbe, uprkos nadljudskim naporima lekara, još jedna devojčica preminula je u bolnici.Ovaj tragičan događaj ostavio je dubok trag u Srbiji, pokrenuo proteste protiv nasilja i naterao svakog građana Srbije da razmisli kako smo dozvolili da se ovako nešto desi.Maloletni dečak, nakon što je zverski ubio drugare, ostavio je svoju torbu u kojoj je bilo i molotovljevih koktela, a zatim je pozvao policiju, ispričao šta je uradio i predao se potpuno smireno.

Za to vreme zabrinuti roditelji dolazili su polako u školu, ne znajući šta se tačno dogodilo, a kako je vreme prolazilo, broj žrtava je samo rastao.U međuvremenu, dečak je sproveden u policijsku stanicu, dok su povređena deca sanitetima prebačena u Urgentni centar i Dečju kliniku u Tiršovoj u Kliničkom centru Srbije.Istoga dana, uhapšen je i otac dečaka V. K., a kako je istraga trajala duže pojavljivale su se zastrašujuće informacije. Ispostavilo se da je otac vodio dečaka u streljanu i da je dete, po svemu sudeći, bilo obučeno kako da rukuje pištoljem.

U satim nakon masakra reke ljudi slivale su se prema školi. Spontano je počelo ostavljanje sveća i cveća ispred ustanove u kojoj se zločin desio, a u tim momentima nije bilo osobe koja je uspela da suzdrži suze. Školski drugari, porodice, nepoznati ljudi, poznate ličnosti, dolazile su i bez reči, mokrih lica i pognute glave ostavljali su bele cvetove, oproštajne poruke, ikone i sveće oko celog "Ribnikara".

U međuvremenu, tužilaštvo je formiralo predmet i protiv majke dečaka, koja se sumnjiči da je zanemarivala sina. Ona je saslušana tokom istrage, a u policiji je ispričala da se njen sin kobnog jutra ponašao usporeno.Takođe, tokom istrage masakra u "Ribnikaru" saslušani su očevici, kao i psiholog i pedagog ove osnovne škole. Psiholog i pedagog su izjave dali u policiji i kada budu preduzete i ostale radnje koje su naložene, izveštaj će biti dostavljen tužilaštvu, a pozvani su da objasne da li se dečak pre masakra koji je počinio ponašao neuobičajeno, kao i da li je bilo problema sa njim u školi.Samo sedam dana od tragedije, doneta je odluka da se nastava u školi strave nastavi. Nije nastavljeno u standardnom odliku, već je poprimilo vid podrške deci koja su duboko potresena smrću svojih školskih drugara. Kako je dogovoreno na savetu roditelja, školska godina završena je juče i to nakon što su brojni roditelji u više navrata zahtevali da se obustavi nastava u "Ribnikaru".

Nešto više od 20 dana od same tragedije zvanično se oglasila i porodica dečaka svojim saopštenjem, preko advokata."Tog 3. maja zavladala je večna tišina u kojoj nemi od neizlečivog bola i tuge svakodnevno jecamo za svakim nevino nastradalim detetom i za Draganom koji je decu sa toliko ljubavi pazio. Duboko i najiskrenije žalimo i upućujemo saučešće svakoj porodici zbog njenog gubitka, a koji je svaki i naš gubitak. Večno u tuzi", saopšteno je iz porodice.

Ostavka ministra

Ovakva tragedija nije zapamćena u Srbiji, a građani su nakon svega što se dogodilo zahtevali ostavke nadležnih. Doskorašnji ministar prosvete Branko Ružić podneo je ostavku na tu funkciju, posle prvog masovnog ubistva u školi u Srbiji.

Pucnjava u Ribnikaru slomila je Srbiju, ali ceo region.Na dan pucnjave na Cvetnom trgu u Beogradu skupio se ogroman broj ljudi koji je palio sveće, u suzama žalio za nastradalom decom, ali se već tog momenta mogla osetiti tuga, ali i bes na ceo sistem koji zakazao.Sledećeg dana, trotoarom pored osnovne škole nije moglo da se prođe od buketa, igračaka i zapaljenih sveća. Reka ljudi slivala se prema školi da oda počast nastradaloj deci i omiljenom radniku obezbeđenja. Ulicama Kralja Milutina i Njegoševom nije moglo da se prođe, svako je u miru i strpljenju čekao da oda počast nastradalima.Izjave saučešća stizale su sa svih strana, a Crna Gora i Bosna i Hercegovina proglasile su dane žalosti i saosećale sa Beogradom. U celom regionu građani su palili sveće i pružali podršku našem narodu.

V. K, otac dečaka, nalazi se u pritvoru od dana masakra i on se sumnjiči da je dečaka vodio u streljanu, ali i da je neadekvatno držao oružje i samim tim snosi određenu odgovornost za horor koji je Srbiju bacio na kolena i pokrenuo talas nezadovoljstva zbog greški u sistemu, koji je truo i pred raspadanjem.Majka jedne od nastradalih devojčica, Nina Kobiljski, na svom Fejsbuk profilu podelila je potresnu objavu u kom je ukazala na čudno ponašanje ubice na jednom kampu koji je organizovala škola."Sećate se da su nam deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku… pa dobijali smo njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete… znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć.

Kako ne biste znali, kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali se što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite. Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih sedam dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba", napisala je majka, govoreći o događajima koji su prethodili tragediji.U gostovanju u "Utisku nedelje" govorio je i Slobodan Negić, otac još jedne devojčice koju je dečak (13) svirepo ubio, a njegove reči odjeknule su Srbijom, ali i regionom, a niko nije imao snage i srca da ne pusti barem jednu suzu u potresnom govoru koji je održao u emisji Olje Bećković.

"Ja sam danas (na sastanku Saveta roditelja) u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje kćerke, prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. I vidim da tim ljudima nije lako da mi izjave saučešće, ni meni da ga primim, dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude i da se svakome, gledajući u oči zahvalim i blago naklonim. Onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije", rekao je Negić i dodao:"Njeno ime je stvarno njena sudbina i mudrost tog deteta me naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Uopšte ne mislim da nema empatije među ljudima. Ima je puno, pogledajte Igora (Jurića), pogledajte gospođu Snežanu (Miljević), pogledaj se Olja, idu ti suze. Hvala vam svima, shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila".

Večna tuga

Ostaje večna tuga za nastradalom decom, ožiljak koji će svako od nas večno nositi na srcu i nada da će se nešto promeniti.

Srbija je ustala protiv nasilja i na nama je da sve učinilo da ta borba ne prestane.BONUS VIDEO: Svakoga dana drugo rešenje za Ribnikar: Ispit koj odrasli nikako da polože

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=svakogadanadrugoreenjezaribnikar-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6182773"]