Ratko Mladić: Moje vreme tek dolazi

Hronika 26. avg. 202020:39 > 27. avg. 2020 08:31
Podeli:
Foto: UN-IRMCT/Leslie Hondebrink-Hermer/Handout via REUTERS

Večeras je završena rasprava o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću u Mehanizmu za krivične sudove u Hagu. Presuda žalbenog veća može se očekivati u narednih šest meseci do godinu dana. Tužilaštvo Međunarodnog suda u Hagu zatražilo je danas da Ratko Mladić (77) bude osuđen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još pet opština u BiH.

Obraćajući se sudijama petočlanog žalbenog veća  na kraju žalbenog postupka, Mladić nije izrazio žaljenje zbog žrtava i sebe je opisao kao „običnog čoveka“ i karijernog vojnika koji je samo branio svoju zemlju. Naglasio je da je on bio meta NATO-a i da je to i sada, napominjući da je optužnica proiv njega „čedo NATO-a“.

„Moje vreme tek dolazi.. Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu“, rekao je Mladić tokom desetominutnog izlaganja na kraju rasprave po žalbama.

Tužioci su ranije danas pozvali žalbeno veće da potvrdi doživotni zatvor Mladiću.

Prethodno su njegovi advokati zatražili od petočlanog žalbenog veća da presudu preinači i da Mladića oslobodi od optužbi, jer je pretresno veće Haškog tribunala, kojeg je nasledio Mehanizam, pogrešno zaključilo da je on kriv.

S druge strane Tužilaštvo Međunarodnog suda u Hagu zatražilo je danas da Ratko Mladić bude osuđen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još pet opština u BiH.

Haški tribunal je bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) i generala, 22. novembra 2017, osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici; progona Hrvata i Muslimana širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Tribunal je, međutim, Mladića oslobodio krivice za genocid u još pet bosanskih opština.

Tokom rasprave o žalbama na tu prvostepenu presudu, tužiteljka Lorel Bejg ocenila je da je oslobađajuća presuda bila greška prvostepenog veća.

Od Žalbenog veća, Bejg je zatražila da tu grešku ispravi i Mladića proglasi krivim za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Foča, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica.

Tužiteljka je podsetila da je prvostepeno veće većinom glasova ispravno zaključilo da su lokalni pripadnici srpskih snaga u tim opštinama imali „genocidnu nameru“ da Muslimane i Hrvate unište kao etničke grupe.

Kao pogrešan, Bejg je, međutim, označila zaključak prvostepene presude da nema dokaza da je Mladić delio tu „genocidnu nameru“.

Njegov glavni branilac Branko Lukić odjavio je svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije Covida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Ukazali su i da srpska advokataka komora protivi video konferenciji u ovako važnom slučaju.

U sudnici su Mladića zastupali američki advokat Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot, a putem video konferencijske veze raspravu je pratilo četvoro od pet sudija žalbenog veća, među njima i presedavajuća sudija Priska Njambe.

U prvostepenoj presudi pretresno veće Haškog tribunala je zaključilo da je Mladić zločine pocinio svojim učešćem u četiri udružena zlocinačka poduhvata.

Pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinackom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana (Bošnjaka) i bosanskih Hrvata sa teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.

Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog gađanja i granatiranja.

Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.

Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.

Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.

Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.

Žalbeni postupak vodi Međunarodni mehanizam za krivične sudove u Hagu koji je osnovan da dovrši aktivne slučajeve nakon zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) 2017. Postupak se prati videom zbog pandemije koronavirusa.

Objava konačne presude očekuje se 2021.

 

 

Komentari

Vaš komentar