Ujed krpelja može biti agonija: Male krvopije vrebaju iz trave, uzrok su opasnih bolesti, a ovo su delovi tela koje najčešće napadaju

Ujed krpelja može da izazove ozbiljne posledice, a najčešće se za ubod ovog parzita vezuje Lajmska bolest. Iako smo skloni da krpelje svrstavamo u instekte, oni su zapravo zglavkari i pripadaju paukolikim parazitima.Stanište krpelja je uglavnom tamo gde ima dosta drveća, žbunja, bujnog zelenila, u visokim neobrađenim travnatim površinama. Krpelji naročito vole da se zavlače u lišće, a osim u šumskim područjima i livadama van naseljenih mesta, podjednako se mogu naći i u gradskim parkovima, dvorištima i zelenim površinama unutar urbane sredine. Kod ujeda krpelja ne treba paničiti, a dobro je znati da nije svaki krpelj prenosilac bolesti. 

Kako izgleda krpelj i kako prepoznati ujed?

Krpelji su najsitniji paukoliki zglavkari i imaju telo u obliku vrećice. Na prednjem delu tela nalaze se usne nožice pomoću kojih se kači za kožu domaćina, ubada i sisa krv.

Krpelji su u stanju da se satima kreću po koži u potrazi za najpogodnijim mestom za ujed. Kretanje krpelja pre uboda, za čoveka je uglavnom neosetno, jer krpelj na svojim nožicama ima vodene jastučiće. Kada pronađe pogodno mesto, probada kožu i počne da se hrani krvlju. Hranjenje može da traje i do 10 dana, a za to vreme, krpelj svoju telesnu masu može da uveća i do 100 puta. Na mestu ujeda pojavljuje se crvenilo i blagi otok. Svrab nakon ujeda krpelja može se pojavitim, ali nije učestala pojava.

Delovi tela gde najčešće ujedaju krpelji 

Kada krpelj dospe na svog domaćina, krpelj je u potrazi za mekim delovima kože gde će ubosti rilicu. Obično su to pregibi na koži, mesta oko linije kose, iza ušiju, oko struka ili u pupku. Posle boravka u prirodi u sezoni krpelja, obavezno treba pregledati celo telo, ali prvo ih treba tražiti ispod pazuha, oko prepona, sa unutrašnje strane btina, po vratu i jastučićima iza kolena. Sam ubod je neosetan kao i početak njegovog hranjenja. Svrab se javlja tek kasnije. Ukoliko se krpelj ne odstrani, on na telu može da ostane nekoliko dana pa čak i dve nedelje. Kada se zasiti krvi, krpelj sam otpada. 

Mali krpelj u koži može da napravi veliki problem

Iako je krpelj mali parazit, on je veliki rezervoar bakterija i prenosilac raznih bolesti na ljude i životinje. Na našem podneblju i u Evropi, najrasprostranjenija je Lajmska bolest, ali krpelji svojim ubodom mogu da prenesu i druge bolesti, skoro nepoznate opštoj populaciji. To su Krpeljski meningoencefalitis, Tularemija, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, Bruceloza, Q groznica, Erlihioza, Babezioza, Anaplazmoza, Krpeljska rikecioza…

Kako prepoznati simptome bolesti posle ujeda krpelja?

Sve nabrojane bolesti koje prenose krpelji, uglavnom imaju slične simptome, a ispoljavaju se u periodu od nekoliko dana, pa do nekoliko nedelja posle uboda. Kod zaražene osobe javlja se visoka temperatura praćena drhtavicom, umor, malaksalost, mučnina i glavobolja. U nekim slučajevima može doći i do osipa po koži, pojavljuje se prstenasto crvenilo i otok oko mesta ubooda, praćeno bolovima u mišićima i zglobovima.  Ipak, ne treba paničiti, jer nije svaki krpelj prenosilac bolesti.

Šta raditi kad vas ujede krpelj?

Kada primetite krpelja na telu, treba ga izvaditi što pre. Najbolje je da se to uradi u zdravstvenoj ustanovi, ali to možete da uradite i sami, ukoliko poznajete pravila vađenja. U suprotno, ukoliko se krpelj izvadi pogrešno, u telu može da ostane rilica.

Pravilno vađenje krpelja

Medicinsko osoblje će izvaditi krpelja stručno i uz korišćenje sterilne opreme. Međutim, ukoliko vadite sami, postoje stvari koje nikako ne smete da radite.  Mesto uboda ne treba mazati niti natapati benzinom, alkoholom, acetonom, raznim uljima ili drugim prearatima. To je opasno i rizično,  jer kod krpelja može da dođe do trovanja i povraćanja sadržaja iz vrećastog tela. Ukoliko je prenosilac zaraze, sadržaj iz krpelja odlazi u telo domaćina. Ukoliko krpelja vadite u kućnim uslovima jedini ispravan način je da ga prihvatite pincetom što bliže koži i lagano izvučete uvis. Ne preporučuje se nikakvo zavrtanje u smeru suprotnom od kazaljke, niti drobljenje i gnječenje krpelja. Takvim postupkom možete da napravite samo još goru situaciju, jer rilica može da se zabije dublje u kožu. Posle vađenja, mesto uboda treba dobro oprati, dezinfikovati alkoholom ili jodom i pratiti nekoliko dana da li će se na koži pojaviti promene.  

Da li se izvađeni krpelj šalje na analizu?

Ujedi krpelja često su bezopasni i uglavnom ne izazivaju nikakve simptome. Međutim, u pojedinim slučajevima mogu da izazovu alergijske reakcije. Mali procenat krpelja spada u grupu onih koji su penosioci zaraze na ljude i životinje. Rizik od prenošenja oboljenja je najveći oko dva dana nakon kačenja parazita za domaćina i zbog toga je od najveće važnosti brzo reagovanje za njegovo vađenje. Krpelji izvađeni u zdravstvenim ustanovama mogu da se pošalju na analizu, a takođe i krpelje koje izvadite u kućnim uslovima možete da odnesete u ovlašćene laboratorije kako biste proverili da li je prenosilac zaraze. U svakom slučaju, preporučljivo je da se mesto uboda prati tri do četiri nedelje. 

Šta je Lajmska bolest?

Lajmska bolest je infektivno oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia Burgdorferi. To je ujedno i sistemska bolest zbog koje je ugrožen ceo organizam, posebno koža, nervni sistem, zglobovi i srce. Simptomi se ispoljavaju u periodu od tri dana od uboda, pa sve do mesec dana. Prvi znak infekcije je lokalno crvenilo oko uboda i on se javlja kod 80 odsto inficiranih osoba. Pojavljuje se u obliku kruga koji se šri oko uboda. Kasnije se može pojaviti osip po koži i na drugim delovima tela. Ne treba zanemariti ni simptome u vidu opšte malaksalosti, umora, blago povišene temperature, glavobolje, bolove u mišićima i natečenost limfnih čvorova na vratu. Sve to ukazuje da je organizam inficiran bakterijom koju prenosi zaraženi krpelj.

Testiranje na Lajmsku bolest

Ukoliko se pojave ovi simptomi najbolje je da se uradi test. Dijagnoza se postavlja serološki, određivanjem specifičnih antitela u krvi. Inficirane osobe leče se odgovarajućom antibotskom terapijom i ukoliko se sa lečenjem počne u ranoj fazi, oporavak je brz i potpun.Ranom djagnozom Lajmske bolesti, sprečava se razvoj lajmskog kaditsa, artritisa, kao i neurološki poremećaji. Važno je znati da se Lajmska bolest ne prenosi sa čoveka na čoveka. 

Kako se zaštititi od ujeda krpelja?

Stanište krpelja je u bujnom zelenilu, šumama, visokoj travi i zbog toga je prva mera prevencija da se u periodu aktivnosti krpelja izbegavaju takve površine. Ukoliko to nije moguće, onda je preporučljivo da nosite odeću svetlih boja koja prekriva ruke i noge. 

Pre odlaska u prirodu namažite se preparatima (repelentima) protiv ujeda insekata, a po povratku pažljivo pregledajte celo telo, pogotove pregibe i delove mekane kože.  U urbanim sredinama lokalne samoprave nekoliko puta godišnje sprovode dezinsekciju protiv krpelja. Zaprašivanje se obavlja sredstvima sa zemlje i iz vazduha, a tretiraju se gradske zelene površine i parkovi. Ipak, krpelji mogu da se pojave i u porodičnim dvorištima, pa je preporuka da se travnjaci redovno kose i održavaju.