Podeli
Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović izjavio je da ćemo mera u borbi protiv korone morati da se pridržavamo do septembra, oktobra i da ćemo u 2022. godinu ući rasterećeni. U međuvremenu, broj zaraženih počeo je proteklih dana da opada, ali svesni smo nepredvidivosti ovog virusa i mogućnosti da se zaraza ponovo pojača i raširi. Koliko ćemo još živeti uz ograničenja i mere koje nam propisuje Krizni štab, dokle ćemo se suzdržavati od masovnijih okupljanja, grljenja...?

Dokle će sve mere na koje nas stalno ostati na snazi i kada ćemo se osloboditi stega i upozorenja o socijalnoj distanci? Na ovo pitanje odgovara dr Zoran Radovanović, epidemilog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Pre skoro godinu dana predložena je taktika borbe protiv kovida 19 nazvana “čekić i ples”. To znači da, kada je učestalost bolesti u usponu, valja primeniti energične mere, a da one mogu da popuste u periodima oseke obolevanja.

Pošlo se od procene da ni za ekonomiju, a ni za mentalno zdravlje nije realno držati sve ljude pod opsadom sve vreme. I sada važi isti pristup, uz određene varijacije, pa čekić nema težinu malja, već često samo kuckanja po savesti i novčaniku, a preporučuje se, kada je kovid 19 potisnut, da ni ples ne bude, slikovito rečeno, „stiskavac“ poput tanga, već beskontaktna igra ili, eventualno, rok.

U svakoj konkretnoj situaciji mere se određuju u zavisnosti od nekoliko faktora. Na prvom mestu su razmere pretnje i objektivne mogućnosti odgovora. U našem prvom talasu prošlog marta kolektivni imunitet je bio nula, a opremljenost oskudna (nedovoljno testova, zaštitnih sredstava itd.). Dakle, opasnost od eksplozije ogromna, a sredstva slabašna, pa su radikalne mere bile neminovne (druga stvar su pojedine greške i preterivanja).

Potom, nažalost, dolaze populizam, politički voluntarizam i manipulacije. Kod nas se to, recimo, ispoljilo forsiranjem izbora bez mnogo osvrta na cenu, zbog čega smo imali buran i nepotreban drugi talas tokom leta. Slični su razlozi i za pasivnost koja je dovela do dramatičnog trećegi talasa. Posle izbora, početkom jula, predsednik SNS je najavio policijski čas, doživeo proteste i ustezao se da jesenas dopusti preduzimanje odgovarajućih mera.

Sada, sa svim stečenim izbežnim i neizbežnim ožiljcima, u mnogo smo povoljnijoj situaciji. Četvrti talas, kad god do njega dođe, biće blaži od prethodna tri, što ne znači da smemo da se opustimo. Ipak, ohrabruje okolnost da je znatan deo naše populacije već prokužen, a počele su, doduše na kašičicu, da nam stižu i vakcine.

Za precizniju procenu potrebni su pozdaniji podaci, a mi možemo samo da naslutimo koji je procenat ljudi do sada došao u kontakt sa virusom i kojim tempom će se sprovoditi vakcinacija (narednih meseci po svoj prilici samo u simboličnim razmerama).

Prihvatimo procenu zvaničnika da je već prokuženo oko 40 odsto (blizu 2.800.000) ljudi. Poverujmo i u optimističku viziju o 20 odsto vakcinisanih građana (skoro 1,4 miliona) narednih meseci. Koji su zaključci?

Osnovno je da ne možemo da zbrajamo ta dva broja. Prvo, blizu 90 odsto procenjenog broja prokuženih imalo je blagu kliničku sliku, što znači da im je nivo zaštitnih antitela bio relativno nizak i da je vremenom opadao. Drugo, nije sigurno koliko su pošteđeni ponovnog obolevanja čak i oni koji su bili bolnički lečeni. Treće, vakcinu neće dobijati samo osobe za koje se utvrdi da nisu bile u kontaktu sa prouzrokovačem, već redom, zavisno od prioritetne grupe. Četvrto, prema dosadašnjem iskustvu, odziv na vakcinaciju je ispod očekivanja (čak i među zdravstvenim radnicima se procenjuje da je između 25 i 33 odsto). Peto, međunarodne institucije smatraju da će u Srbiji ravnoteža između ponude i potrebe za vakcinacijom biti dostignuta tek naredne godine.

Da rezimiramo. Najgore je prošlo što se tiče visine epidemijskih talasa. Međutim, dizanje ruku od protivepidemijskih mera učinilo bi da se prenošenje zaraze održava na nepotrebno visokom nivou, pa bismo kumulativno, tokom dužeg perioda, imali sličan broj obolelih i umrlih kao i u mesecima kada je dostizan epidemijski vrh. Zato fizička razdvojenost i maske ostaju kao neophodne mere u neposrednoj, višemesečnoj budućnosti. Dugoročno gledano, održavanje distance po svoj prilici će ostati socijalna norma.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar