Struka protiv korone: Političari upravljaju Kriznim štabom

Na ovo pitanje odgovara dr Predrag Đurić, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020

On podseća da Krizni štab nema u svojoj nadležnosti odlučivanje o merama, već da daje predloge i preporuke mera i aktivnosti, a mere donosi Vlada.Gotovo polovinu Kriznog štaba, kako dodaje, i inače čine "članovi Vlade, a ostatak drugi državni funkcioneri koje imenuje Vlada ili Skupština (republičke ili pokrajinska), uz dva bivša direktora"."Jedino dva člana Kriznog štaba koji nisu to po svom položaju su dr Predrag Kon i dr Srđa Janković. Samim tim, stiče se utisak da je Krizni štab pre neka vrsta foruma gde članovi Vlade imaju priliku da prodiskutuju sa ostalim državnim fukncionerima, dva bivša rukovodioca, dr Konom i dr Jankovićem i da saslušaju predlog mogućih mera. Činjenica da članovi Vlade i lica koja je postavila Vlada imaju apsolutnu većinu, kao i dužina trajanja sednica, govore dosta o prirodi diskusije" naglašava.Dodaje da je "zadatak Kriznog štaba  da prati stanje, usmerava i usklađuje postupanje i aktivnosti svih nadležnih organa, organizacija i službi, kao i svih drugih subjekata u kontroli unošenja i sprečavanja širenja zarazne bolesti kovid-19, ali da nije jasno da li i na koji način Krizni štab to čini"."Nedavne mere usvojene su na predlog Grada Beograda i Privredne komore Srbije, dok se mere koje predlažu stručnjaci ignorišu, a čini se da Krizni štab služi prvenstveno da tome da legitimitet" ocenjuje dr Đurić.Prema njegovim rečima, da bi se uopšte donele neke mere, da bi se odredila dužina njihovog očekivanog trajanja i pristupilo postepenom ukidanju, neophodno je da postoji jasna strategija, dogovoreni kriterijumi i postavljeni kvantifikovani ciljevi koji žele da se postignu odgovarajućim merama, a da postepenog ukidanja mera kada se ti ciljevi dostignu."Mi, na primer, ne znamo šta je bio cilj zatvaranja objekata tokom vikenda i skraćenja radnog vremena do 17 sati, kako su ti (nepoznati) ciljevi bili dostignuti kada se pristupilo produžavanju radnog vremena, a zatim i dozvole rada vikendom, a nepoznato je i koji su trenutni ciljevi postojećih mera" upozorava.

Navodi da se iz zvaničnih podataka vidi da se "na kovid 19 testira gotovo dvostruko manje nego početkom decembra (uprkos neosnovano uvedenom testiranju putnika), uz sličnu stopu pozitivnosti (pri čemu i dalje ne znamo koji testovi su sabrani u zvaničnim podacima),  kao i da nije smanjen broj hospitalizovanih bolesnika".Upozorava da, za razliku od drugih zemalja, za Srbiju i dalje gotovo da ne postoje javno dostupni ni osnovni podaci o epidemiji, kao i da ne postoji opravdanje što ni nakon više meseci nije izvršena revizija umrlih i na taj način uklonjene postojeće sumnje javnosti u ispravnost javno saopštenih podataka."Nažalost, nakon skoro devet meseci prisustva kovid 19 u Srbiji, stiče se utisak da se mere i dalje donose stihijski, da ne postoji dobro poznavanje epidemije, da se neopravdano i prerano odustalo od praćenja kontakata, da je testiranje na dnevnom nivou previše nisko, a kapaciteti zdravstvenog sistema da pruže pravovremenu i adekvatnu uslugu svima kojima je potrebna nezadovoljavajući" naglašava.Upozorava da je uprkos svemu, interes privrede prevladao nad interesom zdravlja stanovništva i da kompozicija Kriznog štaba uz veoma sužen mandat, onemogućava adekvatno upravljanje epidemijom."Zaključak bi bio da su građani prepušteni sebi, da moraju sami da brinu o svom zdravlju. Nažalost, to je moguće samo za one koji mogu da ostanu kod kuće i da upravljaju svojim kontaktima. Izuzetno veliki broj registrovanih slučajeva tokom decembra, koji je svakako daleko manji od stvarnog, jer mnogi slučajevi prolaze asimptomatski ili se građani sa blagom kliničkom slikom ne javljaju lekaru, sugeriše na moguće opredeljenje vlasti ka prirodnom prokužavanju stanovništva" naglašava dr Đurić.Podseća da stručna javnost već mesecima kontinuirano ukazuje koje bi mere trebale da budu preduzete, ali da nažalost, ti apeli nisu naišli ni na kakav odjek ni u Kriznom štabu, niti kod vlasti u Srbiji."Posebno zabrinjava ćutanje lekara - epidemiologa, virusologa, infektologa, a naročito rukovodilaca zdravstvenih ustanova, koji su najodgovorniji za komunikaciju tokom pandemije. Komunikacija sa medijima i građanima spala je na dva 'nezavisna' člana Kriznog štaba, lekare-penzionere i one koji rade u inostranstvu. Ova činjenica govori i previše" zaključuje dr Đurić.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram