Roditelji više neće smeti fizički da kažnjavaju decu, predviđene i mere nadzora: Šta nam sve donose izmene Porodičnog zakona

Advokatica i saradnica Užičkog centra za prava deteta Marija Petrović koja je detaljno analizirala izmene Porodičnog zakona, objašnjava za Nova.rs da se predloženim izmenama i dopunama zakona uvodi eksplicitna zabrana fizičkog kažnjavanja dece, ali da nema reči o novčanim kaznama za roditelje, kao ni o tome da će država oduzimati decu onima koji ih budu fizički kažnjavali.

"I ranije je u zakonu postojala odredba koja je štitila decu od ponižavajućeg postupanja, s tim što je obaveza roditelja bila usmerena na to da štite decu od takvog postupanja trećih lica. Sada, u novom tekstu zakona piše da roditelji ne smeju da podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju dostojanstvo i integritet deteta", kaže ona.

Ističe da ta odredba nije praćena bilo kakvim konkretnim sankcijama za takvo postupanje. Ali, može doći do određenih mera.

"Organ starateljstva (Centar za socijalni rad) će u određenim postupcima zaštite ili odlučivanja o roditeljskim pravima, proceniti da li se roditelji ponašaju prema detetu na ponižavajući način, odnosno primenjuju ponižavajuće postupke i utvrditi da li ima telesnog kažnjavanja ili drugih kazni kojima se vređa ljudsko dostojanstvo i integritet deteta", objašnjava naša sagovornica.

Ukoliko se, dodaje ona, zaključi da postoji postupanje kojim se dete ponižava, vređa njegovo ljudsko dostojanstvo i integritet ili je bilo telesnog kažnjavanja, Centar može da primeni odgovarajuće mere svoje nadležnosti ili da predloži sudu određenu vrstu mere, kaže advokatica.

"Ako sud proceni da je učestalost telesnog kažnjavanja i način na koji se ono sprovodi prema detetu takvo da predstavlja zlostavljanje deteta, dužan je da preduzme mere zaštite deteta. Suština cele priče je da se ljudima skrene pažnja da se kažnjavanje dece na način koji je ponižavajući, ne smatra dobrim načinom, dobrim roditeljstvom. To je suština cele priče", kaže naša sagovornica.

Nema novčane kazne za roditelje

Ova odredba, naglašava, nije prekršajna odredba. Prema tome, nema novčane kazne za ovakvo postupanje roditelja.

"Ne postoji propisana kazna u smislu novčane kazne za ovakvo postupanje, bar ona nije predviđena Porodičnim zakonom. Koliko znam, ne postoji prekršaj koji kaže: Ako lupite detetu šamar, bićete kažnjeni".

Ne postoji nikakav razlog da ponašanje koje ne dozvoljavate prema sebi, dozvoljavate ili čak podržavate u odnosu na sopstvenu decu, apeluje advokatica.

"Ukoliko vaš komšija nema pravo da vas istuče zato što mu se ne sviđa kako ste okačili veš na terasi, onda ne vidim razlog da se prema deci može primeniti ta kazna ukoliko vam se baš ne dopada nešto što su uradili".

Šta (ni)je telesno kažnjavanje

Posebno izdvaja pojam telesnog kažnjavanja, ističući u kojim situacijama se ono ne tretira tako, iako izgleda.

"Pod telesnim kažnjavanjem ne spada nijedna aktivnost kojom vi decu u momentu neposredne opasnosti ili čak i ne sasvim neposredne, nego prosto neželjene životne situacije, sprečavate da u takvu situaciju uđu. Na primer, zgrabite dete da ne bi pretrčalo ulicu, sklonite dete iz bilo koje druge životne opasnosti ili na drugi fizički način sprečite dete da bude u životnoj opasnosti. Da bi se neko postupanje moglo smatrati telesnim kažnjavanjem, ono mora da bude u svrhu kazne", kaže ona, pa dodaje:

"Vama se ne dopada nešto što je dete uradilo i vi sami kao roditelj propišete kaznu za to ponašanje. I ta kazna bude zapravo takva da dete bude telesno kažnjeno, što znači da dobije batine. Ja sam zastupnik teze da roditelj kao odrasla osoba treba i mora da smisli kazne koje ne vređaju ljudsko dostojanstvo deteta. I u tom smislu da je obaveza svakog savesnog roditelja da bude kreativniji nego da primeni sankcije, odnosno kazne na koje smo, da kažem, navikli ili koje su uobičajene".

Šta kažu roditelji

Gordana Plemić iz Udruženja roditelja smatra da je cilj izmena Porodičnog zakona da roditelji promene narativ o fizičkom kažnjavanju dece.

"Nemaju svi roditelji isti kapacitet kada je u pitanju vaspitanje, nemaju svest o tim nenasilnim metodama. Nekako je kod nas narativ da je fizičko kažnjavanje dece vaspitanje, pa tako, recimo, kada udarite odraslu osobu, to je nasilje, kada udarite životinju, to je okrutnost, a kada udarite dete, to je vaspitanje. To prosto mora da se menja", ističe ona.

Kaže da roditelji moraju da shvate da fizičkim kažnjavanjem povređujemo dete, bez obzira da li je u pitanju mali udarac, ćuška i slično.

"Ceo narativ treba da se okrene ka tome da se roditeljima i starateljima pruži dodatna podrška i u tome da mi moramo prosto da učimo kako da na nenasilan način vaspitavamo decu i da shvatimo da je ustvari to kažnjavanje zabranjeno i neprihvatljivo. Cilj svega ovoga treba da bude prevencija i podrška porodicama".

Sagovornica kaže da roditelj svojim ponašanjem, ukoliko primenjuje fizičko kažnjavanje, ukazuje detetu da je u redu da on na neki problem u školi odgovori istim načinom.

"Važno je da shvatimo da je nasilje u bilo kom obliku, posebno prema deci, zabranjeno.".

Što se tiče navoda da će Centar za Socijalni rad oduzimati decu roditlejima koji budu primenjivali fizičko kažnjavanje, kaže da je to apsurd.

"Koliko puta vidimo nasilja koja izađu na videlo, pa ta deca nisu oduzeta, tako da o tome nema ni govora", naglašava ona.

Šta sve donose izmene Porodičnog zakona

Inače, radnom verzijom Porodičnog zakona, uz zabranu fizičkog kažnjavanja dece, ukidaju se maloletnički brakovi uz sudsku dozvolu, uvodi pravo deteta da se samostalno obrati institucijama, kao i veća kontrola države nad roditeljskim pravima.

Takođe, pooštrava se i postupak međunarodnog usvojenja.

Novina je i da se izjava o priznavanju očinstva, po ovom predlogu, može dati u porodilištu, pred matičarem, organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom, kao i u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u inostranstvu.

Takođe, umesto potpunog lišavanja poslovne sposobnosti - "građanske smrti" - uvodi se model podržanog odlučivanja, odnosno prava ovih osoba biće ograničena samo u meri u kojoj je to neophodno, uz poštovanje njihove volje, i to na period od tri godine.