Za pomoć od 65.000 dinara uslov nezaposlenost, majka bolesnog deteta može da ostane i bez posla i bez naknade: Zamka novog zakona roditelj - negovatelj

Marija Vidojević iz Mladenovca je majka deteta koje je 100 odsto invalid i koji jedini u Srbiji ima nepoznatu retku genetsku bolest.

Takođe, on je jedan u šest miliona osoba sa ovom dijagnozom i o njemu se brinu roditelji - mama Marija više, jer je od njegovog rođenja na bolovanju, dok otac radi.

Ona, kako kaže u razgovoru za Nova.rs, neće imati pravo na status roditelja-negovatelja i pogodnosti koje idu u skladu s njim jer je u radnom odnosu, iako je na bolovanju skoro šest godina.

“Slobodno mogu da kažem da se ja brinem o Vukanu 100 odsto jer suprug radi od sedam ujutru do sedam uveče. Nemamo nikoga ko bi nam uskakao u pomoć, tako da dete nema ko da čuva da bih ja išla na posao. Jako je ružno što smo mi sada uslovljeni i što će ovaj zakon za koji se zalažemo toliko dugo, da regulišu kroz Zakon o radu. To nije u redu”, objašnjava naša sagovornica.

Kaže da je Zakon roditelj-negovatelj “mač sa dve oštrice” jer ako se u nekom narednom periodu stepen invalidnosti deteta promeni, odnosno opadne - u tom slučaju majka ostaje i bez statusa roditelj-negovatelj, a ostala je i bez posla.

“Vukan uskoro puni šest godina i on ide u vrtić na socijalizaciju. To je jako stresno za nas jer više ne znamo šta možemo da očekujemo od njega. Da li će da skače, vrišti, skida pantalone, izađe iz auto-sedišta na sred autoputa, pobegne negde… Ne znamo. Niko ne sme da preuzme odgovornost za njega. On ne komunicira, a nedavno mu je operisan vid na oba oka. Zavisi isključivo od mene i bez mene ne bi mogao da funkcioniše”, pojašnjava ona.

Ali, ukoliko se Vukanu, recimo, poboljša vid ili počne da govori, stepen invalidnosti bi mu se promenio.

“Ja ću biti najsrećnija ako se zdravstveno stanje mog deteta poboljša. U tom slučaju, menja se stepen invalidnosti i na sledećoj komisiji, ja neću dobiti status roditelja -negovatelja. Sada bih prema ovom Nacrtu zakona, morala da dam otkaz da bih dobila status, a možda za neku godinu ostanem bez ičega. To nije u redu prema nama, majkama koje smo mlade, obrazovane, želimo da radimo, ali moramo i da se brinemo o detetu s posebnim potrebama”.

Naglašava da je iznet predlog “Evo ruka”, koji znači da majke koje hoće da rade i već su u radnom odnosu, to mogu četiri sata dnevno i da za to budu plaćene od poslodavca, dok bi država nadomestila još četiri sata.

“Tražili smo da nam se omogući četiri sata radnog vremena i da ostatak dodaje država, da ne budemo pod punim statusom roditelja-negovatelja jer smo vredni, jer smo školovani, jer treba zdravlje da sačuvamo. Mislite da mi ne želimo nekada da pobegnemo od kuće makar i na dva sata? Koliko god to da surovo zvuči, treba nam nekad predah i od pelena i od jurnjave i od učenja s detetom, od svega”.

Skoro šest godina na bolovanju

Marija je, kaže, i dalje na bolovanju na osnovu brige o detetu. Kada istekne, moraće da bira - ili povratak na posao ili otkaz.

“Pravo na bolovanje imam do njegove pete godine. Međutim, kako se Vukanu svako malo pojavi nova dijagnoza, onda uspem da ga produžim. Ja sam mogla, ali to ne znači da mogu svi roditelji koji rade. I šta nakon isteka bolovanja? Dete je mentalno nesposoban da bude bez mene, a ja moram na posao. To je dete čiji mozak ne radi i koje ne smeš da pustiš samo ni do kupatila jer će da popije hemiju, ni u dvorište jer će da izađe bilo gde, a ne zna da ti se javi gde je. Svi roditelji smo u istom sosu i svi su jako ogorčeni što se predstavlja da nas je malo nezadovoljnih samo zato što nas malo ima”.

Vukan se i dalje leči, te se svakodnevno prikuplja novac u humanitarnoj fondaciji.

"U septembru idemo u Hrvatsku kod doktora Rusa, na terapije, da vidimo da li će doći govor pošto on uopšte ne govori", kaže nam ona.

Naglašava da zakon roditelj-negovatelj ne sme da bude povezan sa Zakonom o radu.

"Mi moramo da imamo naš status jer imamo dete invalida i zbog toga treba da imamo određene povlastice - da li će to biti da preko reda idemo u Dom zdravlja, nije važno. Roditelj-negovatelj treba sutra da nam da neku prođu da budemo brži u završavanju stvari oko bolesnog deteta. Dajte nam status roditelj negovatelj i dajte nam mogućnost u tom zakonu da onaj ko je zaposlen, radi četiri sata, a vi doplaćujete kao država koja pomaže, da njemu pomognete, da ga stimulišete. Dobićete radnu snagu, kvalitetnu, zdrave ljude i funkcionalnost. Mi hoćemo da radimo, mi koji imamo decu koja se ne hrane preko šprica i koja nisu na gastrostomiji, mi i možemo da izađemo iz kuće na četiri sata da radimo. Drugi roditelji, na žalost, ne mogu. Brinu se o deci koja su vezana za krevet i slično"; poručuje ona.

Kaže i da bi država manje koštalo da zaposlenim roditeljima-negovateljima doplaćuje četiri sata, nego da im daje pun iznos za taj status.

Za roditelje-negovatelje 65.000 dinara

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski kazala je da će usvajanjem Zakona roditelj-negovatelj, roditelji sa statusom negovatelja ostvariti pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara i pravo na radni staž.

Kazala je da će deca nastaviti da ostvaruju pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć u iznosu od 41.000 dinara mesečno, i da se uvođenjem statusa roditelj-negovatelj ne ukidaju drugi vidovi podrške kao što su lični pratilac i dnevni boravak.