Sumnja se da su u prošlom veku trojica srpskih patrijaraha otrovana. Nijedna od ovih sumnji nije dokazana, a sva trojica, naprasno umrlih, bila su u sukobu sa ondašnjim vlastima: Varnava sa Karađorđevićima zbog Konkordata, Gavrilo sa Brozom zbog izbora vladika, a Vikentije sa komunistima oko autokefalnosti makedonske crkve.
Vlast se oduvek mešala u izbor poglavara SPC. Kralj Aleksandar je lično birao onog ko je po njegovom ukusu. Pre toga bi Izborni sabor predložio trojicu kandidata, a onda bi Njegovo visočanstvo reklo poslednju reč. Kod Varnave je Visočanstvo malo omanulo, jer ovaj Pljevljak nije baš bio dvorski poslušnik.
Ni komunisti ništa nisu prepuštali slučaju. Crkva je na papiru bila odvojena od države, u stvarnosti i od imovine, a upravljanje je bilo dirigovano iz potaje. Poznata je izjava nekadašnjeg predsednika državne verske komisije koji je pred Sabor SPC (1958.) poručio vladikama: „Birajte vi koga hoćete, a German će biti patrijarh“. I German je bio „izabran“, zato su ga mnogi zvali i „crveni“.
Današnji vlastodršci koji kontrolišu izbore i za savet svake mesne zajednice, neće propustiti priliku da izaberu naprednog patrijarha. Taj koga najveći naprednjak odabere biće samostalan kao Ana, poštovan kao Atlagić, čestit kao Rističević. I omiljen kao Vesić. To će dodatno podići ugled i Crkve i vlasti.
Naprednjačke kriterijume nije lako ispuniti. Njihov kandidat mora da ima debeli dosije i da pokazuje neke sklonosti – da pipka i volka, da laže kao „tetkin mali“ ili da je pošten kao„koferče“. Može da je i u biznisu kao „doktor“ sa Megatrenda. Uslovi jesu teški, ali uvek se nađe neko ko može na sve da odgovori.
Onaj što odlučuje ko će biti patrijarh već je odabrao i o tome obavestio Nikolu Selakovića. To je onaj simpatični mladić što vodi slavljeničko kolce, a ume i pred vladike da izađe – sa nezgodnom dokumentacijom. Obavešten je i Bata keramičar. Da smo u Vatikanu, Nikola i Bata bi već pustili beli dim.
Ratni zločinci i ostali ološari su se potrudili da napadnu vladike koje nisu po volji vođi. Da se tako isključi svaka mogućnost iznenađenja. „Instruktori“ iz agencije za kontrolu svega živog već su se pobrinuli da obezbede glasove. Ne može se to raditi na dan glasanja, a i neki uterivači su u međuvremenu pohapšeni.
Pripreme su odrađene vrhunski. Sve je lepo ozvučeno i pokriveno kamerama, episkopi neće imati potrebu da slikaju koga su zaokružili. Ispisane su i tri cedulje sa istim imenom za koverte iz kojih će najstariji monah izvući ime novog poglavara. Državni analitičari već su nabubali pohvalne govore za novoizabranog.
Šta se očekuje od naprednjačkog patrijarha – da hvali „mudro rukovodstvo“, da ućutka svaku kritiku vlasti iz crkvenih krugova, da ne pominje Kosovo sem u molitvama, da osudi svaki budući protest opozicije, studenata i nezadovoljnog naroda. I, naravno, da ne vidi kriminal, ni u crkvi, ni u državi. Kao dodatak može i još malo ordenja.
Koga naprednjačka kamarila bude ustoličila unapred je po starom srpskom običaju pristao na filmsku repliku – „odbijanje saradnje kažnjava se smrću“. I neće rizikovati, naprotiv davaće i više no što se od njega očekuje.
Bože, ako te ima, ne uzimaj 18. februara slobodan dan, umešaj se kao što si onomad učinio sa patrijarhom Pavlom. Nismo valjda ni mi najgori. Ili možda jesmo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare