NATO pravi baltičku tvrđavu protiv Putina dok raste strah od ruskog napada

Smešten usred Baltičkog mora, Gotland je udaljen svega 300 kilometara od ruske snažno militarizovane enklave Kalinjingrad. Kako rastu strahovi od ruske agresije, hibridnih napada i slabljenja američke posvećenosti evropskoj bezbednosti, Švedska i njeni NATO saveznici žure da Gotland ponovo pretvore u vojno uporište.

Prošle nedelje Švedska je završila svoju prvu NATO-koordinisanu vojnu vežbu na ostrvu otkako se prošle godine pridružila Alijansi. Oko 18.000 vojnika iz 13 zemalja vežbalo je na prašnjavim ravnicama Gotlanda scenario mogućeg ruskog napada.

Švedsko pristupanje NATO nije se nimalo dopalo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Ruski napad „može da se dogodi u bilo kom trenutku“, rekao je za POLITICO načelnik švedske vojske Mihael Kleson, dok su se vojnici kretali između oklopnih vozila na zapadnoj strani ostrva.

Vežba je pokazala i sa kakvim se problemima Švedska suočava: SAD su smanjile svoje učešće, što je deo šireg obrasca povlačenja Donalda Trampa iz NATO-a, dok su ukrajinski vojnici koji su učestvovali u obuci demonstrirali svoju nadmoć u ratovanju dronovima tako što su brzo uništili švedsku oklopnu jedinicu.

Tu je i potreba da se pažljivo odmeri odgovor na ruske prikrivene hibridne napade koji ne dostižu nivo otvorenog rata.

„Videli su mnogo pojačane ruske aktivnosti… presecanje kablova, prelete dronova, dosta slučajeva špijunaže“, rekla je Ana Vizlander, direktorka za severnu Evropu u tink-tenku Atlantski savet. „Kada imate situaciju u kojoj postoji velika neizvesnost oko američke posvećenosti… raste rizik da Rusija to shvati kao priliku.“

Nepotopivi nosač aviona

Gotland, koji je tokom istorije prelazio iz ruku Danske u Švedsku, a kratko bio i pod ruskom kontrolom, predstavlja ključnu stratešku tačku.

„Sa dometom i položajem današnjih sistema naoružanja, ako kontrolišete Gotland, možete kontrolisati veliki deo onoga što se dešava u Baltičkom moru“, rekao je Niklas Granholm, zamenik direktora švedske državne Agencije za odbrambena istraživanja.

Ostrvo je dobilo nadimak „nepotopivi nosač aviona“ zbog svoje uloge ključne baze za vazdušne operacije u regionu; borbeni avioni koji poleću sa njega mogu da stignu do bilo koje baltičke prestonice „za nekoliko minuta“, rekao je on.

Ako bi Rusija zauzela ostrvo i postavila sisteme protivvazdušne odbrane, mogla bi da blokira brodove i avione koji snabdevaju tri baltičke države i Finsku, tvrdi Granholm, kao i da preseče dolazak savezničkih pojačanja. Ukoliko NATO zadrži Gotland, mogao bi da ograniči pristup Moskve Baltičkom moru, koristi rakete dugog dometa za odbranu regiona i gađa ciljeve duboko unutar Rusije.

Kao odgovor na rusku pretnju, Stokholm ubrzano ponovo militarizuje ostrvo sa 60.000 stanovnika — poništavajući smanjenje vojnih kapaciteta nakon Hladnog rata, kada je na Gotlandu ostalo tek nekoliko vojnika. Švedska je uložila više od 200 miliona evra u unapređenje infrastrukture, ponovo aktivirala sisteme protivvazdušne odbrane i obnovila puk opremljen oklopnim vozilima CV90 i tenkovima Leopard 2.

Andreas Gustafson, komandant gotlandskog puka, rekao je za POLITICO da će se „najmanje hiljadu dodatnih“ rotacionih vojnika pridružiti postojećih 4.500 na ostrvu „u roku od godinu dana“. Dodao je i da se nada da će im se „uskoro“ pridružiti artiljerijske jedinice dugog dometa. Očekuje se i da ostrvo od 2028. godine dobije nove protivvazdušne sisteme srednjeg dometa IRIS-T.

Jedan mogući scenario, prema Vizlanderovoj, jeste da Rusija pokuša tajno iskrcavanje vojnika sa trgovačkog broda, uz ometanje radio-signala i neutralisanje protivvazdušne odbrane dronovima.

Uprkos tim brigama, bezbednost Gotlanda je sada „na dobrom nivou“, dodala je ona, posebno nakon što je Švedska 2024. godine postala članica NATO-a.

Cilj vojne vežbe bio je testiranje multinacionalne saradnje — okupivši kanadske i danske vojnike, finske lovce F-18, britanske snajperiste, američke i norveške marince i holandske helikoptere Apač.

Ulazak Švedske u Alijansu znači da smo „redizajnirali naše planove“, rekao je francuski kontraadmiral Frederik de Rupiji, zamenik načelnika za planove u zajedničkoj komandi NATO-a u Virdžiniji.

„Gotlandska rupa“

Pored priprema za direktan ruski napad, Gotland se suočava i sa rastućim hibridnim pretnjama iz Moskve.

U poslednjih 18 meseci ostrvo je doživelo iznenadno curenje vode nakon sabotaže ključne pumpe, presecanje podmorskog optičkog kabla, kao i česta radio-ometanja koja utiču na sve — od aviona do ambulantnih vozila.

Kleson je rekao da je „prilično zabrinut“ zbog hibridnih napada.

„Očigledno je da ruska doktrina podrazumeva pokušaj identifikovanja slabosti i ranjivosti i činjenje svega što mogu da ih iskoriste“, dodao je.

Poput ostalih NATO saveznika, i Švedska mora da se suoči sa mogućnošću ratovanja sa manjom — ili nikakvom — američkom podrškom. Samo tokom poslednjeg meseca Tramp je iznenadio Evropu najavama naglog povlačenja trupa iz Nemačke i Poljske, nagovestio dodatno dugoročno smanjenje vojnih kapaciteta i narušio kredibilitet Alijanse, otvorivši nova pitanja o pouzdanosti Vašingtona.

Kao znak te nesigurnosti, SAD su smanjile broj vojnika raspoređenih za vežbu na Gotlandu, tvrdi osoba upoznata sa situacijom. Portparol američke komande za Evropu i Afriku rekao je za POLITICO da se „nivoi učešća različitih zemalja često menjaju tokom faze planiranja“, navodeći da je ipak učestvovalo 300 američkih vojnika. Odbili su da kažu koliko ih je prvobitno bilo planirano.

Američki vojnici koji su učestvovali u vežbi insistirali su da vojna saradnja ostaje snažna.

„Naše snage su izuzetno dobro sarađivale“, rekao je potpukovnik Trevis Čemberlen, komandant bataljona američkih marinaca poslatih na Gotland.

„Videli smo visok nivo integracije… radili smo na veoma detaljnim bezbednosnim planovima o tome kako bismo zaštitili snage i obezbedili logističku podršku širom ostrva“, rekao je dok su njegovi vojnici razgovarali sa švedskim kolegama na travnatoj livadi.

Kao jedna od članica NATO-a koja najviše izdvaja za odbranu — 2,5 odsto BDP-a — i sa snažnom domaćom namenskom industrijom, Švedska „ne zavisi od SAD za odbranu Gotlanda“, rekla je Vizlander. Ipak, Vašington joj je potreban za određene sisteme naoružanja, uključujući rakete Patriot PAC-3 i logističku podršku poput održavanja opreme.

Vežba je takođe pokazala novu eru masovnih napada dronovima — oblast u kojoj su Ukrajina i Rusija daleko ispred NATO-a kada je reč o inovacijama i proizvodnim kapacitetima.

Švedske trupe morale su tri puta da ponove deo vežbe nakon što je 17 ukrajinskih vojnika upotrebilo dronove kako bi uništili njihove snage, rekao je 24-godišnji operater drona iz centralne Ukrajine, poznat pod nadimkom Tarik.

„Imali smo scenario sa do 20 tenkova koji napadaju u mehanizovanom jurišu“, rekao je za POLITICO dok je iza njega zujao improvizovani dron za jednokratni napad. „Samo sam poleteo dronom — video sam ih sve, bili su lake mete.“

Pripreme za još više

Švedska i NATO tvrde da intenzivno rade na rešavanju tih problema.

Nakon nedavnih hibridnih napada, Mejt Folin, šefica regionalne vlade, rekla je da se „svake nedelje“ sastaje sa obalskom stražom, policijom, vatrogascima, vojskom, bolnicama, kao i operaterima za vodu i energiju kako bi planirali odgovore na svaki mogući scenario — od nestašice energije i blokade snabdevanja do oružanog napada na lokalnu luku.

„Moramo da budemo spremni na sve“, rekla je iz svoje kancelarije u srednjovekovnoj prestonici ostrva Visbiju, dodajući da sada sarađuje sa svih 92 parohije na ostrvu kako bi ih uputila kako da reaguju u svakoj kriznoj situaciji.

Gustafson je rekao da odmah izvlači pouke iz ukrajinske jedinice za dronove.

„Bio sam prilično iznenađen brojem dronova koje oni koriste i sa kojima se suočavaju svakog dana“, rekao je. „Moj glavni zaključak je da moramo mnogo više da treniramo sa dronovima.“

Ali, s obzirom na značaj Gotlanda za Alijansu, pojedine prestonice smatraju da NATO može da učini još više. Alijansa bi trebalo da razmotri postavljanje stalnih sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa na Gotlandu kako bi odvratila Rusiju, rekla su dvojica NATO diplomata koji su želeli da ostanu anonimni.

Ključno je da se Moskvi ne prepusti inicijativa, rekao je Kleson.

„Ne bi trebalo da sedimo skrštenih ruku i čekamo da se dogodi ovaj ili onaj nivo obnove ruskih oružanih snaga“, rekao je švedski načelnik odbrane, „već da stalno budemo na oprezu i spremni.“