Najveći zagađivači dobili dozvolu da nastave nesmetano da nas truju

Mirko Popović iz Regularnog tela za obnovljivu energiju (RERI) objašnjava za list “Nova” da je izdavanje integrisane dozvole zahtevan proces jer ona obuhvata dozvolu za upravljanje otpadom, dozvolu za upravljanje vodama, procenu uticaja na životnu sredinu, kontrolu štetih emisija...“Zove se integrisana zato što integriše i kontroliše sve te procese. Ona stvara preduslove da najveći zagađivači rade u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama i da ne zagađuju životnu sredinu preko dozvoljene mere”, kaže Popović I dodaje:“Zbog toga je ona skupa i zahteva angažovanje velikog broja stručnjaka. Za sada se pokazalo da ni država ni zagađivači nemaju kapacitet da taj proces sprovedu, zbog čega se sve po drugi put odlaže”.Odlaganje krajnjeg roka za izdavanje ove dozvole postrojenjima popout termoektrana, teške industrije, postrojenjima za upravljanje otpadom, ne dešava se prvi put. Poslednje pomeranje obaveza desilo se 2015. kada je kako krajnji rok postavljen 31. decembar 2020. godine, a sam zakon datira još iz 2004. godine.“Administracija za to vreme nije ospobljena da to radi. Lokalne samouprave, koje nose deo odgovornosti za izdavanje dozvola, uopšte nemaju nikakav kapacitet za to. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine radi jako mali broj ljudi na tim dozvolama, mislim da nema više od tri osobe”, kaže Popović i dodaje da ne vidi zbog čega bi se i u naredne tri godine išta promenilo.“Ovo što se sad desilo je još jedna snažna poruka zagađivačima: “Samo nastavite tako kao što ste radili, mi ćemo da vam odlažemo tu odluku u nedogled jer nismo zainteresovani da se taj Zakon primeni. To je suština priče. Ništa nam ne obećava da se 2025. neće desiti novo odlaganje”, smatra programski direktor RERI.U međuvremenu, kako kaže, ti zagađivači posluju ne samo bez integrisanih dozvola, nego i bez dozvola za upravljanje otpadom i bez planova za upravljanje otpadnim vodama, krše nivo emisija štetnih gasova opasnih po životnu sredinu i zdravlje.“Pogledajte u Boru šta se dešava - oni imaju prekoračenja emisija više puta godišnje koja prelaze nivo koji ugrožava zdravlje ljudi. Da imaju integrisanu dozvolu oni bi prvo imali plan kako da to spreče, a drugo, mogli bi da budu sankcionisani. Država je produženjem roka zagađivače oslobodila odgovornosti, otklonila je mogućnost da to što rade bude privredni prestup”, objašnjava.Prema trenutnom popisu obveznika integrisane dozvole u Srbiji bi trebalo da ima 227 postrojenja, a izdato je svega 46 dozvola. To znači da postoji 181 postrojenje bez dozvole, a mađu njima se nalaze i sve srpske termoektrane, koje spadaju najveće zagađivače životne sredine u Evropi.“Što se tiče termoelektrana, one bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu, a one nemaju ni upotrebnu, nemaju ništa. To su praktično objekti koji svoju deltanost obavljaju ilegalno”, naglašava Popović.Smatra da je država izmenom ovog Zakona još jednom pokazala da nije odgovorna ni prema kome, ni prema građanima ni prema Evropskoj uniji, koja je očigledno izuzetno popustljiva prema Srbiji kada je u pitanju primena propisa iz oblasti zaštite životne sredine.“Da bi se ovaj Zakon sproveo u delo država mora da bude odgovorna, transparentna, da poštuje procedure i da ima odgovarajuće stručne i administrativne kapacitete - to je ono od čega sve Vlade Srbije beže, beže od jasno definisanih odgovornosti i prema građanima i prema zakonu”, poručuje.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram