Termoelektrana "Kosovo b" Obilic Kosovo
Termoelektrana "Kosovo B" u Obiliću na Kosovu Foto:EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Skupština Srbije usvojila je kraje prošle nedelje izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, čime je najvećim zagađivačima, u koje spadaju termoelektrane i teška industrija, dala zeleno svetlo da sve do početka 2025. godine rade bez integrisane dozvole – bez poštovanja visokih standarda zaštite životne sredine i plaćanje penala za trovanje građana.

Mirko Popović iz Regularnog tela za obnovljivu energiju (RERI) objašnjava za list “Nova” da je izdavanje integrisane dozvole zahtevan proces jer ona obuhvata dozvolu za upravljanje otpadom, dozvolu za upravljanje vodama, procenu uticaja na životnu sredinu, kontrolu štetih emisija…

“Zove se integrisana zato što integriše i kontroliše sve te procese. Ona stvara preduslove da najveći zagađivači rade u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama i da ne zagađuju životnu sredinu preko dozvoljene mere”, kaže Popović I dodaje:

“Zbog toga je ona skupa i zahteva angažovanje velikog broja stručnjaka. Za sada se pokazalo da ni država ni zagađivači nemaju kapacitet da taj proces sprovedu, zbog čega se sve po drugi put odlaže”.

Povezane vesti:

Odlaganje krajnjeg roka za izdavanje ove dozvole postrojenjima popout termoektrana, teške industrije, postrojenjima za upravljanje otpadom, ne dešava se prvi put. Poslednje pomeranje obaveza desilo se 2015. kada je kako krajnji rok postavljen 31. decembar 2020. godine, a sam zakon datira još iz 2004. godine.

“Administracija za to vreme nije ospobljena da to radi. Lokalne samouprave, koje nose deo odgovornosti za izdavanje dozvola, uopšte nemaju nikakav kapacitet za to. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine radi jako mali broj ljudi na tim dozvolama, mislim da nema više od tri osobe”, kaže Popović i dodaje da ne vidi zbog čega bi se i u naredne tri godine išta promenilo.

“Ovo što se sad desilo je još jedna snažna poruka zagađivačima: “Samo nastavite tako kao što ste radili, mi ćemo da vam odlažemo tu odluku u nedogled jer nismo zainteresovani da se taj Zakon primeni. To je suština priče. Ništa nam ne obećava da se 2025. neće desiti novo odlaganje”, smatra programski direktor RERI.

U međuvremenu, kako kaže, ti zagađivači posluju ne samo bez integrisanih dozvola, nego i bez dozvola za upravljanje otpadom i bez planova za upravljanje otpadnim vodama, krše nivo emisija štetnih gasova opasnih po životnu sredinu i zdravlje.

“Pogledajte u Boru šta se dešava – oni imaju prekoračenja emisija više puta godišnje koja prelaze nivo koji ugrožava zdravlje ljudi. Da imaju integrisanu dozvolu oni bi prvo imali plan kako da to spreče, a drugo, mogli bi da budu sankcionisani. Država je produženjem roka zagađivače oslobodila odgovornosti, otklonila je mogućnost da to što rade bude privredni prestup”, objašnjava.

Prema trenutnom popisu obveznika integrisane dozvole u Srbiji bi trebalo da ima 227 postrojenja, a izdato je svega 46 dozvola. To znači da postoji 181 postrojenje bez dozvole, a mađu njima se nalaze i sve srpske termoektrane, koje spadaju najveće zagađivače životne sredine u Evropi.

“Što se tiče termoelektrana, one bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu, a one nemaju ni upotrebnu, nemaju ništa. To su praktično objekti koji svoju deltanost obavljaju ilegalno”, naglašava Popović.

Smatra da je država izmenom ovog Zakona još jednom pokazala da nije odgovorna ni prema kome, ni prema građanima ni prema Evropskoj uniji, koja je očigledno izuzetno popustljiva prema Srbiji kada je u pitanju primena propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

“Da bi se ovaj Zakon sproveo u delo država mora da bude odgovorna, transparentna, da poštuje procedure i da ima odgovarajuće stručne i administrativne kapacitete – to je ono od čega sve Vlade Srbije beže, beže od jasno definisanih odgovornosti i prema građanima i prema zakonu”, poručuje.

Zbog popuštanja zagađivačima Srbija dobila nagradu Fosil dana

Srbija je u toku samita Ujedinjenih nacija u Glazgovu dobila titulu „Fosil dana“, koju Mreža za klimatsku akciju dodeljuje zemljama „koje čine najviše da postignu najmanje“ u borbi protiv klimatskih promena.

Kao glavni razlog za dodelu ove nagrade, mreža je navela odluku Vlade Srbije da dopuni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja u korist velikih zagađivača. Kako je navedeno u saopštenju, ovim izmenama su elektrane na ugalj dobile slobodu da nastave s poslovanjem kao i obično, bez potrebnih ekoloških dozvola i to još tri godine.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar