Postavljene ogromne betonske konstrukcije, 800 metara od obale, kroz koje će se uvlačiti slana voda i proizvoditi 30 miliona litara pitke vode dnevno

Planirano je da postrojenje za desalinizaciju, čija se vrednost procenjuje na 530 miliona dolara, bude završeno 2028. godine. Kada počne sa radom punim kapacitetom, moći će svakodnevno da proizvede čak 30 miliona litara pijaće vode, odnosno 30 megalitara dnevno. Ta količina trebalo bi da pokrije približno 15 odsto prosečne dnevne potrošnje vode u oblasti Lower Hunter, čime bi se smanjila zavisnost od brana, rezervoara i količine kiše tokom godine.

Jedan od ključnih delova čitavog sistema biće "okeanski usisnik" postavljen na dnu mora. Za njegovu izgradnju koriste se prefabrikovani betonski kesoni, ogromne konstrukcije koje će biti spuštene na morsko dno kako bi formirale osnovu sistema za uvlačenje slane vode. Upravo odatle počinje čitav proces desalinizacije, jer će morska voda kroz specijalni tunel i cevovod biti transportovana do postrojenja na kopnu gde će prolaziti tretman prečišćavanja i pretvaranja u vodu za piće.

Na lokaciji je već postavljena velika samopodizna barža koja služi kao stabilna radna platforma za izvođenje složenih pomorskih operacija. Ona se nalazi oko 800 metara od obale i omogućava izvođačima da precizno i bezbedno obavljaju radove na otvorenom moru, prenosi Trenchless.

Posebna pažnja posvećena je činjenici da se projekat realizuje u prostoru koji istovremeno koriste kupači, ribari, rekreativci, brodovi i morski ekosistem. Zbog toga kompanija Hunter Water ističe da će svi radovi biti organizovani tako da bezbednost bude prioritet, uz što manje ometanja života na obali i u moru.

Nakon postavljanja okeanskog ulaza, sledeća faza podrazumeva izgradnju tunela ispod plaže Nine Mile i morskog dna. Taj podzemni prolaz povezaće usisni sistem sa postrojenjem za desalinizaciju u Belmontu. Zahvaljujući ovakvom rešenju izbegava se veće narušavanje same plaže, pošto će voda putovati ispod peska i morskog dna sve do centra za preradu.

Iz kompanije Hunter Water navode da je upravo ovaj deo projekta među tehnički najzahtevnijim. Nije reč samo o kopanju tunela, već o preciznom povezivanju pomorskih instalacija, podzemnih cevovoda, usisnog sistema i postrojenja za preradu vode u jednu funkcionalnu celinu. Projekat pokazuje koliko je kompleksna infrastruktura potrebna da bi se rešio naizgled jednostavan problem – obezbeđivanje stabilnog snabdevanja vodom čak i u periodima kada nema dovoljno padavina.

Kada postrojenje bude završeno, okean će praktično postati dodatni izvor vode za region. Ipak, stručnjaci naglašavaju da desalinizacija neće zameniti postojeće izvore, već će predstavljati dopunu postojećem sistemu. Brane, akumulacije i dalje ostaju važni, ali će nova tehnologija pomoći da se region lakše nosi sa klimatskim promenama i dugotrajnim sušnim periodima.

Belmont je izabran kao idealna lokacija zbog nekoliko važnih razloga. Postrojenje će biti smešteno blizu okeana, što pojednostavljuje zahvat morske vode, ali je istovremeno povezano sa postojećom vodovodnom mrežom koja omogućava distribuciju prečišćene vode stanovništvu. Dodatna prednost je i to što zemljište već pripada kompaniji Hunter Water, čime su izbegnute brojne administrativne prepreke.

Kompanija tvrdi da je posebna pažnja posvećena zaštiti životne sredine. Sistem za usisavanje vode projektovan je tako da radi pri maloj brzini, kako bi morska bića mogla da izbegnu uvlačenje u cevovod. Upravo taj segment smatra se jednim od najvažnijih kada je reč o savremenim postrojenjima za desalinizaciju, jer uspeh ovakvih projekata zavisi ne samo od tehnologije, već i od sposobnosti da se očuva morski ekosistem i smanji uticaj na obalu i lokalnu zajednicu.

Izvor: n1 bih