Država od 21.000 stanovnika "rasutih" na 500 ostrva zabranila kremu za sunčanje i naplaćuje svakom turisti 100 evra

Mala ostrvska država usred Pacifika uspela je da uradi ono što mnoge mnogo bogatije zemlje godinama nisu smele ni da pokušaju. Palau, arhipelag sa nešto više od 500 ostrva i oko 21.000 stanovnika u Mikroneziji, postao je globalni simbol zaštite okeana zahvaljujući nizu strogih pravila kojima čuva svoj morski svet od masovnog turizma i ekološke štete.

Još 2009. godine Palau je postao prva država na svetu koja je formirala nacionalno utočište za ajkule, zabranivši njihov komercijalni izlov u svojim teritorijalnim vodama. Nekoliko godina kasnije, 2015, zemlja je otišla i korak dalje osnivanjem Nacionalnog morskog utočišta Palau, kojim je čak 80 odsto svoje ekskluzivne ekonomske zone stavila pod zaštitu od komercijalnog ribolova, rudarenja i eksploatacije morskih resursa.

Međutim, ono po čemu se Palau posebno izdvojio jesu pravila koja direktno menjaju ponašanje turista. Vlasti ove države uvele su posebnu ekološku zakletvu za posetioce, zabranu određenih krema za sunčanje i posebnu naknadu za očuvanje prirode koju plaćaju svi strani gosti.

Suština njihove strategije je jednostavna – ekonomija Palaua u velikoj meri zavisi od zdravih koralnih grebena, bogatog podvodnog sveta i očuvanih plaža. Ako bi morski ekosistem bio uništen, posledice bi pogodile turizam, lokalni ribolov i celokupan identitet zemlje. Zbog toga su vlasti odlučile da deluju pre nego što šteta postane nepovratna.

Jedna od najpoznatijih odluka bila je zabrana krema za sunčanje koje sadrže hemikalije štetne za koralne grebene. Povod za to bilo je istraživanje iz 2017. godine koje je sprovela Fondacija za istraživanje koralnih grebena. Naučnici su tada u vodi čuvenog Jezera meduza pronašli visoke koncentracije oksibenzona i drugih sastojaka iz kozmetičkih proizvoda za zaštitu od sunca.

Jezero meduza jedno je od najpoznatijih prirodnih čuda Palaua i nalazi se na UNESCO listi svetske baštine. U njemu žive milioni zlatnih meduza koje su se razvijale u izolovanom okruženju hiljadama godina. Otkriće tragova hemikalija u vodi i tkivima meduza pokazalo je koliko turizam može da utiče čak i na najosetljivije ekosisteme.

Posebno su problematični oksibenzon i oktinoksat, sastojci koji se nalaze u mnogim klasičnim kremama za sunčanje. Organizacije koje proučavaju koralne grebene povezuju ove supstance sa oštećenjima DNK korala, poremećajem njihovog razvoja i povećanim rizikom od izbeljivanja grebena. Problem postaje još ozbiljniji u popularnim turističkim područjima, gde hiljade ljudi svakodnevno ulaze u more sa slojem zaštitne kreme na koži.

Procene pokazuju da između 6.000 i 14.000 tona kreme za sunčanje svake godine završi u okeanima širom sveta. U Palauu je koncentracija hemikalija u Jezeru meduza postala toliko velika da vlasti više nisu mogle da ignorišu problem.

Zbog toga je 2018. godine usvojen zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i uvoz krema za sunčanje sa sastojcima opasnim po morski svet. Od 1. januara 2020. Palau je postao prva država na svetu koja je zvanično zabranila prodaju takvih proizvoda. Pravilo obuhvata deset hemijskih jedinjenja, među kojima su upravo oksibenzon i oktinoksat. Trgovci koji prekrše zakon mogu biti kažnjeni sa 1.000 dolara, a zabranjeni proizvodi mogu biti oduzeti turistima već na ulasku u zemlju.

Još jedna neobična mera jeste takozvani Palau Pledge, posebna ekološka zakletva koja se od 2017. godine nalazi utisnuta direktno u pasoš svakog stranog posetioca. Tekst zakletve napisala su deca Palaua, a turisti se njome obavezuju da će poštovati prirodu, odgovorno se ponašati i čuvati ostrva tokom boravka.

Ova zakletva nije samo simbolična poruka. Ona je deo zakona o odgovornom turizmu i povezana je sa konkretnim pravilima, poput zabrane bacanja smeća, sakupljanja morskih organizama, sidrenja na koralima i korišćenja zabranjenih krema za sunčanje.

Palau je vremenom proširio zaštitu i na druge ugrožene vrste. Pored ajkula, pod zaštitom su i dugonzi, mante, grbave papagaj-ribe i napoleonske usnjače. Vode ove države dom su za više od 1.300 vrsta riba i oko 700 vrsta korala, što Palau čini jednim od najbogatijih podvodnih ekosistema na svetu.

Poseban deo sistema zaštite predstavlja i taksa za očuvanje prirode pod nazivom Pristine Paradise. Svaki strani turista pri ulasku u zemlju plaća 100 dolara, ali ta naknada važi za sve buduće posete, pa isti gost ne mora ponovo da je plaća kada se vrati.

Na taj način Palau pokušava da privuče odgovornije turiste koji poštuju prirodu i vraćaju se ostrvima, umesto masovnog turizma koji donosi brzu zaradu, ali ostavlja ozbiljne posledice po životnu sredinu.

Izvor: N1 BiH